Не вреди Сабору већина када је у јереси
Пише: Марко Пејковић
26. новембар 2015. КМ Новине
У емисији „Ћирилица„, Миша Ђурковић и грешни Милоје расправљали су о катастрофалној ситуацији у СПЦ.
Ђурковић: Владике и патријарх су били катастрофа и у турско време, као и данас. И тада су вршени притисци споља на цркву и архијереји нису били по вољи народа, нити су се достојно понашали, нити су учили веру чисту до краја (сиц!), али је народ ћутао и трпео. Тако и ми морамо данас. Не смемо у “раскол“, шта ГОД радио врх Цркве ми морамо остати уз њега…
Без обзира на углавном добре анализе Ђурковића у другим областима, овде је показао заиста крајње непознавање како црквене историје тако и канона.
Идемо редом:
1) Није тачно да су патријарси и владике СПЦ пре 2010. године, дакле пре Иринеја Гавриловића и његове клике били подједнако лоши као ови данас, поготово не они од пре пар векова. Иако нису били савршени, били су драстично бољи од ових данас у сваком погледу, барем у погледу јавног исповедања вере. Нико од њих није служио мисе са римокатолицима као Гавриловић, нико се није молио са јеретицима, нико није певао филиокве, нико није палио Меноре по синагогама, нико није говорио за папу “свети отац“ или “блажени“, нико му није љубио руку, нити узимао прстен, нити је хулио на Символ тврдњама да имамо две “цркве“ – источну и западну. Списак злочина је бескрајан…
Епископ Григорије – због вишеструке издаје Христа једно од најсрамнијих имена епископа које је СПЦ икада имала у својим редовима.
Силом су свргавали и православни Византинци своје заблуделе архипастире који би покушали да им наметну папизам. Сетимо се како је физички са трона патријарха свргнут Јован Век који је потписао Лионску унију. Био је изложен руглу, претучен и на крају је умро на неком пасјем гробљу као цркотина. Свргли су га заједно правоверни цар Андроник и верни народ.Ако је и било епископа који су покушали јавно да заговарају јеретичка учења, њих је српски народ наглавачке истеривао из владичанских дворова и цркава. Најбољи пример за то је из 1821. – Венедикт Краљевић. Само на вест да покушава да њиховој деци доведе унијатске учитеље, далматински Срби су га вилама напали када је он пуком срећом побегао и једва извукао живу главу, а неки његови учитељи су убијени. Захваљујући таквом гарду, Срби Далматинци остадоше православци, а несрећни Венедикт утече у Млетке да умре као последњи пацов у венецијанским каналима издржаван на папским мрвицама.
Одрицање лојалности јеретичким клирицима је сагласно речима Светих Отаца и канонима Цркве (речи св. Јована Златоустог и 15. канон Првог-другог цариградског сабора…).
Оно што нам најмање дугује Сабор СПЦ данас нама као верницима, то је да врати канонски поредак у СПЦ, врати рашчињене владике у позив па да им се тек онда канонски суд, а не хајдучки, тј. да се сви клирици који су се оглушили о православље сагласно канонима казне и по сваку цену јавно одрекну својих речи и поступака које сведоче о њиховој јереси. А да вршимо вербални притисак у том правцу као и да не идемо у храмове који су под јеретичким епископом (екуменистом), имамо право и обавезу.
Митрополит Амфилохије предају Мајку Божију у руке јеретика. Најодговорнији је за зацарења безакоња у Епархији рашко – призренској која је постала гнездо и уточиште свих јереси наносећи штету и држави и цркци и народу. По соспственом признању најмање деценију спремао је прогон епископа Артемија истовремено често бивајући његов гост издајући се са верног брата у Христу.
2) Ђурковић поптуно маши појам раскола. Расколник није онај који је осуђен од Синода или Сабора. Расколник је онај који проповеда учење супротно православљу. По Ђурковићевој логици, својевремено су и свети Максим Исповедник и Палама и Златоусти били јеретици и расколници само зато што их је у оно време осудио комплетан скуп владика на челу са патријархом. А они су били сами самцати на удару! Међутим, ми знамо да су данас расколници били не ова тројица, него сви ти лажни сабори и лажни патријарси који су тада били у великој већини. Никаква већина им није вредела када се показало да су притом били у јеретичкој прелести.
Теодосије, узурпатор Епархије рашко – призренске предвоник је међурелигијског дијалога. На Косову и метохији екумЕнизам има вишеструки циљ а међу главнима је стварање шиптарске „државе“ на територији Србије и то од њених примеса, кварење вере православне у целом народу јер КиМ јесу света земља и Срби је тако и виде, те трајна промена српског идентитета кроз лажно приказивање српских вредности као лажних, изграђених на темељима туђих што је потпуна неистина.
Тако и данас. Расколници нису Артемије, нити остале владике које су као не-екуменисти хајдучки збрисани, него Буловић, Григорије, Амфилохије и остали који жаре и пале Црквом, уз помоћ западних агентура и шире јерес, али не још дуго. Како је рекао за њих њихов школски друг отац Сава Арсенић, за оно што су се огрешили о веру, а преко тога и о Артемију, пресудиће њима цело српство врло брзо!
Категорије:ВЕРА, ДЕШАВА СЕ..., Екуменизам, КМ Новине, Православље, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Ова навона расправа о црквеним питањима све више поприма одлике политичке борбе за превласт, како између болесно амбициозних јерарха у СПЦ, тако и Ватикана, који вековима чини све, како би поунијатио и подјармио православне народе, често се служећи, у погодним историјским тренуцима, насиљем и злочинима. Бојим се, да и једни и други не схватају реалну опасност од експанзивног и агресивног исламског екстремизма и фундаментализма, који је ту, међу нама, претећи да уништи вековима стваране цивилизацијске вредносни Европе. Што је најгоре, нико од одговорних државника света, не наводи оне који управљају милионском мигрантском кризом, нити објашњавају њен крајњи циљ. Бављење једним остарелим владиком Артемијем, који има велике заслуге за процват монашког живота у манастирима у Рашко -призренској епархији, а и доста наивног и штетног деловања у дневној политици на Косову и Метохији, као главним црквеним питањем, је у најмању руку неодговорно, како према Цркви, тако и према Србима и Србији. Огромне су се опасности надвиле над Српским народом, гадно нас притискају са свих страна, претећи да нам растуре државу, да нас економски подјарме, понизе и прикажу као дивљи и геноцидни народ, Захвални смо Господу, што је у време наших највећих искушења на трон Светог Саве био мудри и скромни благопочивши Патријарх Павле, а Божјом вољом, наследио га племенити и мудри Патријарх Иринеј, који успешно воде нашу Цркву. Зато вас драга браћо молим, маните се подметања клипова у точкове својој Цркви и свом народу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Пошто је филм „Велико отпадништво – тајна безакоња“ уклоњен,преко овог линка га можете скинути на свој рачунар.Kад се учита линк,само идете на опцију „Download through your browser“ и скидање ће бити покренуто.
https://mega.nz/#!ZN9AFZyC!vzcn4hcbZDiqFUtgbAttBqLpGXr9T27jbzdfxIesbI0
Да се подсетимо детаља који можете ту видети:
Ту можете видети шта се дешавало у Асизију,а такође и то како је касније земљотрес разрушио јеретички храм у коме је отелотворена идеја глобалне религије(то можете видети од 21:50)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Требамо знати да послушност ,,православним“ екуменистима,није послушност Цркви.Јер јеретици нису Црква.
Такође,није баш тачна констатација коју сте навели:
,,Није тачно да су патријарси и владике СПЦ пре 2010. године, дакле пре Иринеја Гавриловића и његове клике били подједнако лоши као ови данас…“
Сетимо се од стране комуниста изабраног патријарха Викентија…
Сетимо се црвеног патријарха Германа,који је био и председник јеретичког Светског савета цркава.У септембру 1966. у Београду су основане две међуправославне комисије за преговоре са англиканцима и старокатолицима. Тај догађај запечатио је улазак последње велике аутокефалне Цркве, Србске, у екуменистички покрет. “Обраћење” Србске Цркве у екуменизам постало је могуће са “избором” Германа за патријарха СПЦ.1960. архимандрит Јустин Поповић, кога су назвали “савест Србске Цркве”, писао је: “… Атеистичка диктатура је већ изабрала двојицу патријараха… На тај начин она је цинично погазила света права Цркве, а такође и свете догмате”.
***
Сетимо се патријарха Павла.Његово одступништво од вере Православне није ништа мање од Иринејевог.Само што је и сам то вешто прикривао маском „скромности“.
Послушајте и Павлову беседу пред францисканцима у Саборној цркви 1997. године:
http://tindeck.com/listen/agib
Сетите се такође за шта се залагао архијеретик Јован Павле II и колико је мрзео Србе.А ево речи патријарха Павла,које је изговорио у римокатоличкој катедрали после мисе,која је служена за архијеретика Јована Павла II:
Патријарх Павле обратио присутнима са молитвама да Господ буде милостив према папи Јовану Павлу II, да папа може бити међу онима које Господ признаје као своје верне слуге, а „да Господ и нама помогне,такође, када се нађемо на другој страни „. Када је патријарх Павле завршио обраћање катедрала је била испуњена са јаким и трајним аплаузом.
http://www.spc.rs/old//Vesti-2005/04/07-4-05-e.html
Božićna čestitka patrijarha Pavla kardinalu Vinku Puljiću
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle, kako izvještava KTA iz Sarajeva, uputio je božićnu čestitku kardinalu Puljiću u kojoj mu upućuje „bratske čestitke i najbolje želje uz naš narodni pozdrav: Mir Božji – Hristos se rodi!“. Bog nije odustajao od svoga stvorenja i nije prestajao da čini sve kako bi podigao palog čovjeka, Adama. Činio je čudesa, slao proroke i na kraju, kada se navršila punina vremena, poslao je Sina svoga Jedinorođenoga da postane novi Adam, novi Čovek. Došao je Mesija Hristos – Spasitelj, koji isceljuje bolesne, podiže ponižene, izobličava silne i pobedi greh, đavola i smrt“, piše, između ostaloga, patrijarh, izražavajući na kraju najbolje želje i izraze poštovanja te zaključujući: „Ostajemo u zajedničkom nam Kristu Spasitelju“.
http://www.znanje.org/i/i22/02s/04/sto_je_ekumenizam.htm
***
Ево још једног занимљивог документа који говори о томе какву „веру“ је исповедао патријарх Павле и да ли се она разликује од „вере“ коју исповеда патријарх Иринеј:
ЕКУМЕНИСТИЧКА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ
ПАВЛА УПУЋЕНА РИМСКОМ ПАПИ 29. 12. 1992.*
Његовој Светости папи Јовану Павлу II
Ваша Светости!
Ми смо Вам срдачно благодарни за љубазни позив да дођемо у Асизи 9. 1. 1993. године, ради тога, да би се у заједничкој молитви за мир обратили ка Господу, а као прво за мир и примирје у Босни и Херцеговини, која је натопљена сузама и крвљу, те других страдајућих региона онога што се донедавно звало „држава јужних словена”.
Ви сте нам саопштили да ће на тој молитви учествовати епископи и други истакнути представници римокатоличке Цркве све Европе, представници других хришћанских Цркава и конфесија, а такође и представници ислама, те других великих религија.
Ми смо искрено радосни томе што ће се та заједничка молитва одржати у Асизију, у постојбини праведеника и истинитог слуге Божијег. Његово духовно наслеђе и учење чине га апостолом смирења, покајања, мира и љубави. Он је саградио истински мост између хришћана Запада и Истока.
Ви можете бити уверени, Ваша Светости, да се у тај дан као и уопште у сваки дан који нам је Бог даровао ми налазимо, а и налазићемо се у општењу са Вама у молитви за мир и спасење свих. То је управо тако, мада онај који Вам смирено пише ове редове, на жалост нема могућност да и лично и физички присуствује на молитви у Асизију.
Међутим, тај факт што постоје такве околности које нам овог часа и у овом контексту не дозвољавају да дођемо и да непосредно учествујемо у молитви за мир 9. и 10. јануара 1993. год, уопште не значе да се ми гнушамо од братски пружене нам руке и да не улажемо велики напор, колико је то могуће, ради тога да би се одржао сусрет са Вашом Светошћу.
Напротив, ми Вам се обраћамо са молбом да примите нашу делегацију, што пре је могуће, не обазирући се на Вашу огромну заузетост и на наше велике тешкоће.Та делегација биће опуномоћена да сарађује са оним Вашим установама на које их Ви упутите, како би припремили нас сусрет са Вашом Светошћу.
Ако би нам Господ указао ту милост, те се тај план оствари у скорој будућности, то ће бити први сусрет између Римског папе и Српског патријарха.
Још једном Вам благодаримо, Ваша Светости, за позив, за пажњу и љубав коју сте нам Ви показали. Ми Вас уверавамо да ћемо 9. и 10. јануара, у време молитве у Асизију „једним устима и једним срцем” узнети ка престолу нашег Господа и Спаситеља заједно са Вашом Светошћу, са свим епископима и верујућима Ваше Свете Цркве, пламену молитву за мир у целом свету, а пре свега за мир и примирје у Босни и Херцеговини.
+Патријарх српски Павле
Посланица је преузета са веб сајта:
http://virtuelnasrbija.com/klub/agora/pismo-patrijarha-pavla-papi/?nowap;PHPSESSID=q5m1o1391pv053akkf6ftd99j1
***
А овде можете видети шта се дешавало у Асизију,а такође и то како је касније земљотрес разрушио јеретички храм у коме је отелотворена идеја глобалне религије(то можете видети од 21:50)
***
Такође,проблематичне су и ове речи:
„Оно што нам најмање дугује Сабор СПЦ данас нама као верницима, то је да врати канонски поредак у СПЦ, врати рашчињене владике у позив па да им се тек онда канонски суд, а не хајдучки, тј. да се сви клирици који су се оглушили о православље сагласно канонима казне и по сваку цену јавно одрекну својих речи и поступака које сведоче о њиховој јереси. А да вршимо вербални притисак у том правцу као и да не идемо у храмове који су под јеретичким епископом (екуменистом), имамо право и обавезу.“
Неће враћањем рашчињених владика да се врати канонски поредак у СПЦ.
СПЦ молитвено општи и са расколницима новокалендарцима(Грчка ПЦ,Румунска ПЦ,Бугарска ПЦ),са Финском ПЦ(новопасхалци),са Антиохијском патријаршијом(која има молитвено општење са јеретицима монофизитима) и са помесним црквама које су ССЦ(уосталом и СПЦ је члан ССЦ).
Требала би да и сама изађе из ССЦ,да прекине молитвено општење са свим овим помесним црквама да би говорили „о враћању канонског поретка“,да се рашчине сви они који у богослужење уводе новотарије и који проповедају свејерес екуменизма у СПЦ…Али сви одлично знамо да се то,на жалост,неће десити.
***
А наша је обазеза,као Православних хришћана,да немамо молитвено оптење са јеретицима,да са њима не би и сами били осуђени.Јер јеретици су непријатељи Божији,самим тим нити су Црква,нити имају благодати Божије.Свејерес екуменизма је анатемисана од стране РПЗЦ.
Послушајмо речи Светих Отаца о јереси:
Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осућени у другом животу… Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима… Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку „Идите од мене, проклети, у огањ вечни.“ (Мт. 25, 41) Преподобни Јефрем Сирин
И шта треба много говорити? Сви Учитељи Цркве, сви Сабори и сва божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избегавамо општење са њима.
Св. Марко Ефески
Ходећи незаблудивим и живоносним путем, ископајмо око које нас саблажњава, не телесно већ умно. Ако се, наиме, Епископ или презвитер, који су очи Цркве, неблагочестиво понашају (у овом случају се мисли на јерес) и саблажњавају народ, треба се издвојити од њих. Боље се, дакле, без њих окупљати у неком молитвеном дому него ли са њима бити свргнут као са Аном и Кајафом у Геену огњену.
Св. Атанасије Велики
Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и не дај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије.
Св. Фотије Велики
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Изјава господина Ђурковића иако се односи на религују у ствари је логичка грешка проистекла из његове ГЛУПОСТИ а која се иначе широко користи међу српским „интелектуалцима“.
То је логичка грешка РЕЛАТИВИЗАЦИЈЕ; код нас се најчешће користи за моралну релативизацију, како је то учинио г. Ђурковић.
Пренесимо то резоновање у свакодневицу:
ЈА јесам украо/слагао/преварио, али пре мене је било примера да су исто-као-ја/још-више-него-ја украли/слагали/преварили = према томе моја дела су нормална/нису-страшна.
Колико глуп треба човек да буде да би тако размишљао…
—
Што се религије тиче, РАСКОЛ је измишљен појам, јер би то значило да могу да постоје две или више цркава иако је Бог рекао да је црква једна као што је Он један.
Дакле постоји само црква Бога и отпадништво (црква анти-Бога), нема сивих зона.
А ви процените сами да ли је СПЦ црква Бога или не.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Misa Curkovic je po njegovom izlaganju pokazao da istriju Pravoslavne Crkeve nepozna a ko god se upusta na teme poznavanja istrije nase srbske pravoslavne crkve i na pogresan nacin tvrdi ubedjujuci druge je jeres. Takvim je tesko dokazati da neznaju koliko neznaju.
Свиђа ми сеСвиђа ми се