Пише: Љубиша Зубац

***

Мислите ли да смо у нашем граду поштеђени од таласа избеглица са Блиског Истока? Неки се теше да је то далеко од нас, неки несвесни свог статуса помисле да се све то дешава у другој држави јер оправдано мисле да живе ван Србије. У праву су донекле. Е па нисмо поштеђени из много разлога. Хајдемо редом.

Заокупљени смо темама о избеглицама, њиховом броју, кретању, намерама, теоријама завере. Били смо и сведоци унакрсног вербалног мудријашења два премијера у сулудој утакмици испирања мозга својим бирачима, а све у нади да ће исте задржати и још па регрутовати нове. Не бива. Фарма, Парови и наш западни пријатељ Велики Брат, већ су нам припремили сиве ћелије за апсорпцију таквог садржаја, у коме се немилосрдна борба води између муха и орлова, са колатералном штетом у виду изгладнелих возача камиона и власника фирми који тргују са кварљивом робом. И док смо ми посматрали препуцавања и натезања између демократске чланице ЕУ и локалних балканских Барбара, нама, у нашем граду – прекопаше путеве. Кажу да ће нам бити и боље и лепше, али и функционалније.

А шта то носе избеглице у својим торбама што директно утиче на наш живот, без обзира што ниједну видели нисмо? Па носе сав медијски простор у коме нема више места за извештавање поводом најновијих преговора у Бриселу. Од избеглица нисмо ни приметили да фамозна ЗСО неће имати извршна овлашћења већ нека фундаментална. Губимо битку у UNESCO са годину дана нечињења. Не видимо да нам праве корзо од Шара па до некада LUX-ове робне куће. Једва приметисмо да нешто не штима у Српској листи, а још мање у буџетима општина на Северу. Уместо да се боримо да сачувамо Универзитет у окриље Републике Србије, ми се хранимо херојском борбом наше владе са таласом избеглица и јефтиним медијским обраћањем два државника. Лоша је навика да се за све промене доносе уредбе и укази а да се обични грађани не питају; штавише, ни да се обавештавају о новом дресу у коме играју очајничку утакмицу, сада већ са разликом од 0:6. Хоће ли неко рећи да је ова утакмица завршена и пре почетка и да су само велике кладионице у добитку?

Али у овом свету ријалитија у коме једни гледају у ТВ и климају потврдно главом на свако питање и оних који гледају далеко иза камера и монтажа, веома је тешко исправно разумети след догађаја, па и самим тим предвидети их и олакшати себи будућност, ма колико тешка била. Те избеглице нису само из Сирије, већ из неколико земаља. Ко их је истовремено алармирао и покренуо стампедо? Србија није. Оно што је јако важно, а не прича се јесте, је то да се већина тих унесрећених људи креће са идејом да се више никада не врате тамо одакле су кренули јер нису птице селице. Да ли смо стварно толико несвесни па да мислимо како међу њима нема оних који су још јуче спустили чађаве пушке и обукли тренерке? Наравно да их има, јер било их је и у колонама из Хрватске, али и у колонама са Косова и Метохије. Једина је разлика мотив за ући у колону а тај стварни мотив већ ће негде испливати, када већ буде касно. Занимљива је тврдња да неће остати у Србији. Па у Србију се ни бумеранг неће вратити ако га бацимо на граници. Али када велики играчи направе селекцију, па себи оставе унесрећене породице са малом децом, зене и старце, ја искрено верујем да ће после таквог филтрирања нама послати ‘отпад’, јер то увек раде, па би они са сумњивим мотивом могли да добију прилику да се покажу са свим својим ‘врлинама’. Ове године нисмо имали поплаве, али смо имали пешчану олују избеглица из Африке, тако да не бринемо за патетисање следеће године. На свако питање – зашто, имаћемо одговор ЈЕР ИЗБЕГЛИЦЕ. Опет, болно неморално и према њима и према нама који ето, још увек никуд не мрдамо.

И тако, док буде избеглица нама ће испред носа кројити будућност какву, сигуран сам, НЕ ЖЕЛИМО. Проблем је што још увек не плаћамо цех за нашу обамрлост и апатију, он чека ове клинце што нас вуку за рукав да им пустимо насилни цртаћ (јер им никада нисмо пустили Дејвида Беламија), док уз домаће псовке гледамо дешавања на Фарми и у Паровима. Не брините, они ће за неку недељу изаћи са новцем за који ми треба да радимо пар година. Идемо даље, ред ријалитија, ред вести о избеглицама. А Сунце неумољиво излази и залази… И чуди се.

—–

Љубиша Зубац: Међуконтиненталне и цивилизацијске сеобе док трају радови на путу

3. 10. 2015. kossev.info, за ФБР приредила Биљана Диковић