У свом јавном обраћању председнику Путину, председник Чеченске Републике (из састава Руске Федерације) Рамзан Кадиров је је захтевао „Чеченске специјалне снаге“ (које чине руски патриоти, углавном муслиманске вероисповести) узму удео у копненим и специјалним операцијама у Сирији. Кадиров је предвидео да ће и сама најава доласка његових „чеченских специјалаца“, који су у матичној републици буквално искоренили исламске екстремисте, натерати већину „бораца“ Исламске државе у бекство.

Кадиров је подсетио руског председника и јавност, да су „Чеченске специјалне снаге“ данас- високо утрениране, са доказаним ратним искуством, и на нивоу највише борбене готовости- нагласивши: „Чим терористи из Сирије сазнају да долазимо, потрудиће се да што пре напусте ратиште…, они немају скоро никакво стварно ратно искуство. Ми их добро познајемо, зато што смо их овде потпуно уништили. Ратовали смо против њих, и они нас веома добро знају…„Кадиров је овде очигледно алудирао на њихове злочине против беспомоћних цивила и ратних заробљеника, као и на такозване „ратне успехе“ Исламске државе против, корумпираних, лоше тренираних и немотивисаних ирачких снага.

Сада само преостаје да сазнамо какав ће бити одговор Врховног команданта Руских оружаних снага, Владимира Путина, на ову искрену и родољубиву понуду Кадирова „млађег“- коме су озлоглашени чеченски исламисти-сепаратисти, 2004-те убили оца Ахмеда Кадирова (иначе првог председника чеченске републике и „врховног исламског муфтију, који је почетком 90их подржао чеченски сепаратизам, да би схватио ће екстремни исламски вахабизам одвести Чеченију у нестанак, и 99те је прешао на страну Руске федерације…)!?

Узимајући у обзир наглу промену „руске геополитике“, и чињеницу да је руски председник Путин коначно скинуо своје „дипломатске рукавице“, и у конкретном случају Сирије, кренуо у отворену политичку конфронтацију, и директни војни интервенционизам, усмерене против западне глобалне доминације- Верујем да је његов одговор лако наслутити…

Рамзан Кадиров рођен је 5. октобра 1976. године у селу Центарој, у Курчалојевском рејону, Чечено-Ингушетске АР, РСФСР, Совјетски Савез. Он је био други син у породици Ахмада Кадирова^[2] и његово најмлађе дете. Његов старији брат био је Зелимхан Кадиров (1974 – 31. мај 2004), а има и две старије сестре, Зарган (рођена 1971.) и Зулу (рођена 1972). Кадирови припадају једној од највећих чеченских кланова – Беној… У јесен 1999. године, Рамзан и његов отац, се одупру нарастојућем утицају вехабизма међу Чеченима и стају на страну федералне владе. Године 2000. Ахмад Кадиров постаје шеф привремене управе Чеченије.^[4] У периоду 2000-2002 Рамзан Кадиров ће обављати дужност инспектора за комуникације при Министарству унутрашњих послова Руске Федерације, чија је функција укључивала и заштиту објеката државних органа и безбедност највиших челника унутрашњих послова Чеченије. Од маја 2002. до фебруара 2004. године он преузима командну функцију овог органа…. Након смрти његовог оца, 10. маја 2004. године, Рамзан Кадиров је именован за првог заменика премијера Чеченске Републике.^[5] Обављајући ову функцију, Кадиров ће се коначно обрачунати са остацима милитаната који су вршили терор над Чеченима лојалним савезној држави. У једној таквој акцији у септембру 2004. године, Кадиров је био тешко рањен. Такође, ова функција ће му омогућити да се ближе спријатељи са председником Руске Федерације Владимиром Путином… Након преузимања функције председника, Кадиров се још одлучније упушта у елиминацију терористичких група у Чеченији. Иако се након ових акција ситуација у Републици стабилизовала, многе групе за заштиту људских права да га оптужују за озбиљна кршења разних хуманитарних права.^[8]… Рамзан Кадиров, наставља унутрашњу политику свога оца. Ток његове владавине обележен је великом изградњом и обновом инфраструктуре у Чеченији, а која је омогућена углавном због великих субвенција из федералног буџета. Друга карактеристика владавине Кадирова је исламизација Републике^[9]. Кадиров често говори у прилог шеријатским законима или посебним (исламским) правилима. У време његовог председништва, у Грозном је отворена џамија Срце Чеченије, као и Руски исламски универзитет. Његови наступи у медијима, представљају га као дубоко религиозну особу, а више пута је давао и јавну подршку Чеченском суфизму, насупрот радикалног исламског селефизма. Због своје политике, Кадиров је више пута био мета атентата, а најгори је извршен 23. октобра 2009. године.  (Цитат из Википедије…)