Душан Марић
– Догађаји у Сребреници подсећају на мрачне обрачуне у босанским касабама описане у романима Иве Андрића и Меше Селимовића – каже Душан Марић, аутор оба „фатална“ интервјуа.Начелник Сребренице Ћамил Дураковић, који је на ту дужност изабран 2012.године, као независни кандидат, поднео је оставку. Учинио је то на седници Скупштине општине Сребренице која је одржана у четвртак 24. септембра.
До седнице сребреничког парламента и неочекиване оставке дошло је само дан након што је у „Пресу“, дневним новинама из Бањалуке, изашао интервју у којем Дураковић похвално говори о премијеру Србије Александру Вучићу, још једном осуђује организаторе инцидента који се 11. јула догодио у Поточарима, називајући их будалама и лудацима и апелује да се Срби и муслимани више окрену помирењу и заједничкој будућности, а мање баве догађајима из недавне трагичне прошлости.
– Док смо разговарали, Дураковић ми је у два наврата рекао да ће га због овог интервјуа заболити глава. На моје потање због чега, одговорио је: „Зато што се екстремистима и профитерима међу муслиманима неће допасти ово што говорим. Они су бесни зато што сам позвао Вучића да дође у Поточаре и што сам, после свега што се тамо догодило, упутио извињење премијеру Србије и позвао га да поново дође у Сребреницу. А профитери међу Србима ће и овај интервју искористити да ове моје нахушкају на мене, убеђујући их да сам ја „србијански играч“. Дураковић ми је објаснио да иза свега не стоји брига за српске или бошњачке интересе, већ лични интереси и бизнис неколико локалних моћника из муслиманске СДА и српског СНСД. Док њихове странке на нивоу БиХ и Републике Српске воде прави политички рат, од којег се тресе држава, они на локалу сарађују као род рођени – каже Душан Марић, сарадник „Пресса“, који је радио интервју са начелником Сребренице.
Истог дана када је интервјуисао Дураковића, Марић је разговарао и са др Ненадом Милошевићем, директором Дома здравља у Сребреници. Ни он више није на тој функцији.
– Текст о Дому здравља и лекарима Ненаду и Предрагу Милошевићу, браћи близанцима, „Пресс“ је објавио у четвртак, дан послије објављивања интервјуа са Дураковићем. Истог дана одржана је сједница Скупштине општине на којој је Ненад смењен са места директора. Незадовољан због те смене, свестан да је млади лекар само колатерална штета, а да је права мета он, Дураковић је поднео оставку. Можете о њему да мислите шта год хоћете, али његово понашање од 11.јула до данас заслужује поштовање – каже Марић.
Суштина најновије политичке кризе у овој древној српској варошици је у томе што СДА и екстремни муслимани, за које је ратни злочинац Насер Орић херој, сматрају да Дураковић није довољно добар муслиман, јер није спреман да гусла о измишљеном геноциду у Сребреници и руши Републику Српску онолико колико то тражи Бакир Изетбеговић.
– Одмах после догађаја у Поточарима, који су могли да доведу до крвопролића, и Дураковићевих извињења, Изетбеговић му је из Сарајева послао свилен гајтан, али тај гајтан није одмах употребљен јер би било очигледно да СДА подржава напад на премијера Србије и покушај његовог линча. Овај интервју у „Прессу“ им је дошао као наручен. Међутим, ни сада нису имали куражи да ударе директно на Дураковића, већ су се определили за перфидну тактику да „почисте“ људе око њега и оставе га самог, на ветрометини. Он је то укапирао и поднео оставку. Дураковић и ми смо љути политички противници, то ћемо и остати, али у овом случају он има нашу подршку, јер га руши сребреничка мафија, муфљузи који су на несрећи српског и муслиманског народа згрнули богатство. А како се води политика у Сребреници може се закључити по чињеници да СНСД води Радомир Павловић, који живи у Бајиној Башти, а СДА Хамдија Фејзић, који живи у Илијашу – каже Војин Павловић Бато из Братунца, председник Источне алтернативе Републике Српске.
У наставку објављујемо и интервју Марића са Дураковићем у целости.
***
Дураковић поручује: Позваћу Вучића да поново дође у Сребреницу!
БиХ је 11. јула сат времена технички практично била у рату са Србијом, тврди начелник Сребренице Ћамил Дураковић.
фото: pressrs.ba
Од напада на премијера Србије Александра Вучића на комеморацији у Поточарима прошло је више од два мјесеца. Истрага, ако уопште постоји, није расвијетлила позадину случаја, али политичке посљедице и даље се осјећају. Зато Дураковић покушава да направи нови корак.
– На територији наше државе брутално је нападнут њен премијер, кога смо позвали у званичну посјету. Замислите да је нападнут премијер Шпаније или Њемачке? Не смијем да помислим шта би било да Вучић није онако реаговао и смирио страсти – каже Дураковић у интервјуу за Пресс.
*Послије свега, да ли бисте сада, с овом памећу, Вучића позвали у Сребреницу?
– Он је државничким и часним држањем због догађаја у Поточарима 11. јула ове године показао да нам је искрен пријатељ који жели помирење и добре односе између Срба и Бошњака и заиста бих се радовао ако поново посјети Сребреницу. Надам се да ће то бити већ у новембру.
*Зашто у новембру?
– Тада ћемо у Сребреници имати инвестиционо-развојну конференцију и прва особа коју ћемо позвати је премијер Србије.
*Очекујете позитиван одговор?
– Ако му обавезе дозволе, убијеђен сам да ће се одазвати позиву.
*Како данас гледате на догађаје 11. јула?
– Ми смо народи које није тешко посвађати, а сједимо на бурету барута. Будале су покушале да то искористе, да запале фитиљ и изазову експлозију мржње и зла. Срећом, успјели смо да то спријечимо, да, како се то сад модерно каже, брзо релаксирамо ситуацију. Вучић је томе дао највећи допринос.
*Шта је изазвало инцидент?
– Зла намјера лоших људи, који су дошли да упрљају тај дан. И наша наивност. Потцијенили смо опасност и спремност неких људи да направе инцидент.
*Безбједносне службе су најављивале да постоји реална опасност да се инцидент догоди.
– Јесу. Али, ми се тамо нисмо окупљали ни због политике, ни због весеља, већ због сахране. Нисмо очекивали да има људи којима ни тај чин кад се уплакане мајке опраштају од својих синова, кад се унесрећене породице опраштају од својих најмилијих, није светиња коју не би могли да погазе.
*Ви сте били предсједник организационог одбора. Замјерају вам што није било више полиције.
– Понављам, то је била сахрана. Је ли требало да поставимо кордоне полиције, са шљемовима и панцирима? Да стоје поред гробова. Да стану испред гроба нечијег брата или оца и кажу: „Еј, не можеш даље“. Па на шта би то личило? Жао ми је због непријатности које су доживјели премијер Вучић и људи из његове пратње, али ти који су напали њега највећу штету су начинили нама, породицама погинулих и Сребреници. Двадесет година смо градили нешто, а онда дођу будале и све то упрљају и у свијет пошаљу слику да смо проблематични.
*Ко су будале о којима говорите?
– То ће да утврди истрага. Једино је сигурно да нису из породица погинулих. Они који су у Поточаре дошли да сахране своје ближње или да одају почаст жртвама које су раније сахрањене, дошли су да тугују, а не да митингују. Ти људи нису из Сребренице.
*Него?
– Дошли су са стране.
*Одакле?
– То је посао истражних органа.
*Гдје сте се налазили у вријеме инцидента?
– На свечаној позорници. Са Билом Клинтоном. Наиме, свако из организационог одбора је био задужен да буде у пратњи неког од званица. Мене је као предсједника организационог одбора запало да будем уз Клинтона јер је процијењено да је од свих гостију он најважнији.
*Шта се у том тренутку помислили? Како сте се осјећали?
– Облио ме је хладан зној. Мислио сам да ћу у земљу пропасти од стида и муке. Једни вичу и вријеђају. Други бацају предмете. Трећима је било најважније да то сниме својим мобилним телефонима. Ужас. Драматични и тешки тренуци.
*Уплашили сте се?
– Ко не би? Мало ме је охрабрило кад сам схватио да то није маса, да такво понашање није наишло на подршку, већ на осуду већине тог народа.
*Како сте то процијенили?
– Видио сам. Људи су трчали да зауставе ове лудаке. Гурали су их назад и викали: „Шта вам је он крив?“
*Како је реаговао Клинтон?
– Био је непријатно изненађен. Питао ме је ко је нападнут. Рекао сам му премијер Србије. Рекао је да је направљена грешка што је протоколом предвиђено да Вучић уопште улази у спомен-комплекс. По њему, Вучићево присуство на комеморацији у фабрици преко пута било је довољно. Његовим доласком у Поточаре он и Србија су показали да жале због жртава и није га требало излагати ризику.
*Да ли је примједба на мјесту?
– Хајде ти буди паметан. Да је премијер Србије био само на комеморацији, па отишао, ко зна како би се све то коментарисало. Било би хиљаду теорија. А не би било поштено ни према Вучићу и Србији. Била би то дискриминација. Ми смо га позвали у госте, он је дошао и заслужио је да има третман као и остали гости.
*Али, није га имао?
– Није и то је наша срамота. Али, мени је најважније да је сусрет и разговор између премијера Вучића и породица погинулих протекао без иједне ружне ријечи, уз пуно међусобно уважавање.
*Да ли сте послије тога били у контакту са предсједником Владе Србије?
– Јесам. Док је трајала његова евакуација из Сребренице, послао сам му поруку.
*Шта сте написали?
– Ево, прочитаћу вам. Дотакнут сам што је људска фукара која није из Сребренице, која није данас копала своје чланове породице, напала вас кога су мајке Сребренице примиле искрено. Сматрамо да је овим нама нанесена ненадокнадива штета. Надам се да ћете примити извињење нас Сребреничана.
*Одговорио је на поруку?
– Јесте.
*Шта је написао?
– Написао је: „Велико хвала и поздрав, Ћамиле“. Крајње људски. Пао ми је камен са срца. Ко зна шта би било да он то није тако примио.
*А одакле вам Вучићев број телефона?
– Чули смо се дан раније. Добио сам од њега поруку. На свој мобилни. Написао је: „Ћамиле, јавите се кад будете могли. Вучић.“ Видим, непознат број телефона. Из Србије. Мислио сам да се неко зеза са мном. Какав Вучић, одакле њему мој број.
*И?
– Одлучим да позовем тај број. За сваки случај. Кад се јавио, препознам његов глас. Почео сам да му персирам. Он ме је прекинуо. Каже, Ћамиле, немој ми персирати, спусти лопту, желио сам да се чујемо.
Премијер има петљу
*Очигледно имате добро мишљење о Вучићу?
– Имам. Са Србима је тешко радити. А он се свом снагом бори. Да би Србима било боље. Има петљу. Није материјалиста. Не занима га новац. И, како наш народ каже, има га за све. Понаша се као државник, а убијеђен сам да је спреман да се, кад би ситуација захтијевала, потуче на улици. Он јесте амбициозан човјек, али мислим да не робује власти. Мој је утисак да му уопште не би било тешко да се сутра одрекне функције премијера, да каже ево вам власт, ј….. вас власт. Људи то препознају и цијене. Па, видите како су га дочекали Американци.
———–
НАЧЕЛНИК СРЕБРЕНИЦЕ ЋАМИЛ ДУРАКОВИЋ ПОДНЕО ОСТАВКУ: „Главе му дошли“ Вучић и интервју „Прессу“
25. 09. 2015. pressrs.ba, за ФБР са Душаном Марићем разговарала Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
.
Jadna je to „drzava“ u kojoj tako sta desava … pre ce biti da je to rodovska zajednica a ne drzava
Свиђа ми сеСвиђа ми се