Када је 1717. године руски цар Петар I путовао у Француску, одлучио је да обиђе и стари град Ремс, традиционално место крунисања француских монарха.

Када је дошао у катедралу у Ремсу, као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници су му показали главну реликвију храма, древну свету књигу исписану тајанственим, непознатим знаковима.
Узевши у руке стару књигу Петар I је, на ужас присутних свештеника почео да га чита, слободно и наглас.

Испоставило се да је та књига Јеванђеље. Једна његова половина била је написана црквено-словенским језиком на ћирилици, а друга глагољицом.

Како се касније показало, ова реликвија је доспела у Француску средином XI века заједно с Аном Јарославовном, ћерком кијевског књаза Јарослава Мудрог. Ана је била удата за француског краља Хенрија Првог, али је приликом свог крунисања настојала на томе да заклетву положи на Јеванђељу које је донела из Русије.

Иако су током векова после тога практично сви краљеви Француске заклетву полагали на руском Јеванђељу, историја о томе како се Света књига појавила у Француској, била је у време посете Петра I већ сасвим заборављена. Нико више није знао ни на ком је језику та књига написана.

Французи, који су веровали да је текст тог Јеванђеља тајанствен и да је био написан на језику анђела, били су поражени кад се показало да гост, који је дошао из, по њиховом мишљењу варварске земље, потпуно разуме тај “рајски језик“.

Јеванђеље Ане Јарославовне до данас се чува у катедрали у Ремсу и сматра се народном светињом Француске.

——

8. 09. 2015. ФБ Урош Ћурковић, за ФБР приредила Биљана Диковић