Клинтон и Олбрајтова, Поточари 2015. фото: јутјуб

Ексклузивно: Напад на премијера Вучића у Поточарима, последица је „заједничког злочиначког подухватa“, оних земаља и појединаца који су спремали предлог „Резолуције о Сребреници“, као и последица активности „главног инспиратора злочиначког подухвата“, то јест Велике Британије!

(AP Photo/Marko Drobnjakovic)

Коначно се и ја, бар у нечему, у потпуности слажем, са изјавама премијера Србије, изјавама осталих челника тренутне власти у Србији, као и коментарима већине медија у Србији! Да, слажем се да је било страшно, оно што се десило, нашем премијеру у Сребрници, тачније у Поточарима. Наравно, сви знате на шта мислим: на ужасни напад на нашег премијера, како у виду вербалног вређања и претњи, па преко накнадног гађања камењем, флашама воде, ципелама и чиме је ко стигао и могао! како је ко био у могућностима! Слажем се, да је то лако могло да се заврши и правим линчем, да је руља само успела да дође до премијера! Слажем да му је и сам живот лако могао бити у директној опасности!

Али ту уједно и престаје свако моје даље слагање са свим осталим изјавама премијера, званичника врха власти Србије и писања медија о том догађају!

фото: Синиша Пашалић

Како поверовати, а не бити „наиван“, у изјаву „да су инцидент направили „навијачи из Србије“, кад се једноставним увидом у обилан видео материјал, на Јутјубу, може видети, како су у вербалном и физичком нападу учествовали сви: деца, старци, бабе, жене, и све остале социјалне структуре које творе присутни представници једног јединог народа! Довољно је да погледате само неколико снимака мобилних телефона, скоро све самих активних учесника овог инцидента, и да се мало пажљивије напрегнете и ослушнете шта је маса довикивала, чији су то гласови (по боји гласа и повика је лако разликовати, децу, жене, бабе, деде), и лако се уверити да ту потенцијалних навијача скоро и да нема! За навијаче је био, у шта не сумњам, резервисан само онај део организације читавог напада, који се односио на директан покушај физичког напада на нашег премијера! И то је било за очекивати! Па неће ваљда да се најмлађи и најстарији делови популације муслиманског народа излажу реакцијама службеног обезбеђења и органа реда БиХ!

И када већ негирам значај и улогу учешћа „навијача из Србије“, у нападу на премијера Србије, онда је ред, да јавно саопштим, одакле ми таква сазнања, и на кога другог сумњам, као на организатора тешког инцидента!

Поштовани премијеру, поштоване власти Србије, поштовани обожаваоци премијера и његове политике, са великим жаљењем, одговорно и јавно, морам вас обавестити, да је покушај напада на вас, дело оних истих земаља, које су писале и подржавале доношење „Резолуције о Сребреници“ у Савету безбедности УН!

Те земље, које су писале и подржавале и организовале и лобирале усвајање „Резолуције о Сребреници“ у Савету безбедности Уједињених нација, су бацале на вас, све оно камење, флаше, ципеле, оне су вас ударале песницама и шутирале!

Не, драги мој премијеру, нису то биле неке будале, или како ви рекосте „Будала има у сваком народу…“! Не, то није тачно! Назвати будалама, изманипулисане, озлојеђене и дезинформисане људе, је најлакше! Али тако се штите прави идејни творци „удруженог злочиначког подухвата“! Та формулација је била тако омиљена у њиховом „псеудосуду у Хагу“, па да је онда искористимо и на њиховој кожи!!

По тој дефиницији, ви сте могли бити део „удруженог злочиначког подухвата“, а да се никада нисте ни срели ни видели нити договарали са осталим учесницима „злочиначког подухвата“! Практично, могли сте бити део „удруженог злочиначког подухвата, а да то сами уопште и не знате“! Инстант право 21.века! Та дефиниција се баша сада, у овом случају, савршено уклапа у улогу САД, Велике Британије и Француске! Уједно, још једна дефиниција „псеудосуда у Хагу“, покрива криминалне активности набројаних земаља, а то је да су били и „инспиратори злочиначког подухват“!

Велика Британија, је била „главни инспиратор“ овог злочиначког напада на вас, јер је месецима говорила све најгоре о земљи и народу којег ви и ја, господине премијеру представљамо! Они су покушали да донесу политички мотивисану „Резолуцију о Сребреници“, која је требало да буде трајна осуда сваког мртвог и живог и нерођеног Србина! На њихову велику жалост, то им није успело! И онда су, због свега тога, данима, баш непосредно пред саму годишњицу трагичних догађаја у Сребреници, кренули са страшним медијским линчем и „нагрђивањем“ свега што је имало префикс „српско“, и тако успели да каналишу и усмере бес муслиманке популације на Србију и вас лично, као њеног лидера!

Има ли икога на овом свету, ко може поверовати, да би се онакав напад на вас, могао десити „без сагласности“ земаља које сам горе означио?

Има ли ико на овом свету, да ми не верује, да би на само један позив маси у Сребрници, присутног Била Клинтона (наравно, под условом да је он сам знао где је тог тренутка био!), био прекинут напад на вас, а ви остали на том догађају до краја, како сте и планирали?

Има ли иког на овом свету, да мисли, како се може „политичким одлукама“, пре него историјским и истинитим чињеницама (још увек је много живих актера сребреничких догађаја од пре 20. година!), постићи „истинско“ помирење ова два народа!?

Као што и сама дефиниција њихова каже „истинско помирење“, се по мени може постићи само истином! А историјско помирење ова два народа, се може постићи само историјском истином!
А до „историјског помирења“ и „истинског помирења“, се може доћи, само установљавањем праве и заједничке истине о свим овим догађајима у Сребрници, током времена оружаних сукоба! А за то нам не требају у улози помиритеља, они који су нас и посвађали! Не требају нам ваљда енглези, као доносиоци и помиритељи, јер добро знамо кроз читаву историју, како су пролазили они које су енглези мирили, широм земљиног шара! Такви се и дана данас мрзе и туку, за интересе Енглеза!

До истине о Сребрeници се може доћи само стварањем мешовите комисије, у којој би били највећи правни и сваки други ауторитети два народа, као и живи и преживели учесници свих дешавања око Сребренице! То тело, са мандатом да ради јавно, и да сачини коначан и детаљан извештај о свему што се десило, једино може да истински помири два народа!

Не, неће никако бити да су наши истински помиритељи, наши „највећи пријатељи“ из Европе (и наши и бошњачки!), Енглези, Немци, Американци и Французи! Историја памти многа њихова необележена гробља, и то разноразних народа и етничких група, чији су они били активни творци, инспиратори и починиоци, управо ти наши данас извикани, „потенцијални помиритељи“! Не може да помири два народа нико, сем њихових представника! И треба добра воља, и рука пружена са обе стране!

И на крају, имам нешто мало питања о Сребрници, а која се односе на једно, по мени основно питање: да ли Сребрница треба да буде и остане само један „мит“ (подржан политички само због нечијих политичких разлога“) или једна чврсто утемељена историјска истина, каква год да је!

Моја питања, у том смислу су:

– Зашто је и коме Сребреница потребнија као мит, него као документована историјска истина?

– Зашто баш они, који данас највише инсистирају на некаквој „истини“ о Сребреници“, захтевају да се то обави само на основу „мита“, а не на основу „историјских чињеница и докумената“?

– Зашто су баш оне земље које су пре двадесет година биле непосредно укључене у сва догађања у Сребреници (САД, Велика Британија, Француска, Немачка), данас постале земље, које најистрајније инсистирају на утемељењу „мита“ о Сребреници?
Те исте земље, које предњаче и инсистирају у примени научне методологије, на скоро свим сегментима друштва (како оних који потпадају под примену природних наука, тако и оних из пакета друштвених наука), једино у случају „Сребреница“ инсистирају на „митолошкој “ методологији?
Када кажем „митолошкој методологији“, онда мислим на њиховом тврдоглавом инсистирању, на примени политичких метода и политичког инструментарија, као што је доношење разноразних резолуција, која по правилу доносе управо политичка тела, као што су разне националне скупштине (Стејт департмент), али и међународне невладине организације (парламентарна скупштина Европе, или Савет Европе)?

– Зашто, баш те земље, које инсистирају на таквом третману „питања Сребрнице“, припадају кругу земаља, које су своја архивирана документа у вези „дешавања у Сребрници“, прогласили службеном тајном, и одложили њихово обелодањивање тек за 30 до 50 година???!!

– Зашто је то учињено, ако се заиста искрено жели, да се сва дешавања око Сребрeнице расветле и потпуно разоткрију? Зашто су, на пример, по овим одлукама, сателитски снимци наводних масовних гробница, којима је некада махала Медлин Олбрајт у СБ УН-а, сада постали службена тајна САД-а, од највише важности, и не могу бити отворена за јавност пола века?

– Зашто се инсистира на томе да се дешавања у Сребрeници окарактеришу као геноцид, искључиво политичким одлукама (изјаве високих политичких званичника, разноразним политичким документима, у разним формама, донетим искључиво од државних политичких институција, опет само појединих земаља, као и одлукама појединих међународних невладиних организација), када се сви највећи појединачни експерти из те области, као и сва струковна међународна тела, од највећег интегритета и ауторитета, слажу да се дешавања у Сребрeници ни у ком случају не могу дефинисати као геноцид??““

– Зашто се „промоцијом“, овако политичке подржане и политички донете дефиниције „геноцида у Сребрeници“, баве само оне невладине организације у свету (пре свега Европи) и Србији, које су и саме скоро 100% финансиране од стране тих истих земаља, које су овакву политичку дефиницију „геноцида“ у Сребрeници и донеле?

– Да ли је тачно, да такав начин доношења овако важне одлуке, о томе да ли је нешто било „геноцид“ или није, утире пут којим се уствари доноси одлука да се над неким народом (у овом случају српском, а у будућности и неком другом!) може спроводити ово што ја називам „политички геноцид“!?

Наиме, мишљења сам, ако се неки народ оптужује за почињење „геноцида“, који то у стварности није био, онда тај исти народ постаје предмет почињења над њим „политичког геноцида“, који га може трајно оштетити и учинити инфериорним у неким будућим историјским дешавањима? „Политички геноцид“, који се за сада, покушава спроводити над србима, ништа по злу није мањи од оног „правог геноцида“!

Хоће ли ико у овој земљи, да икада и икога из ових земаља, које оптужујем за напад на премијера Србије, приупита или бар да само покрене нека од тих питања, и да на тај начин, отпочне прави и истински дијалог са народом, нама толико блиском, народом који се по својој историјској судбини, и трагизму који носи, једини може мерити са судбином Срба!

ПИШЕ: Миланко Шеклер

фото: zenit.ba

——-

Извори:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=07&dd=11&nav_category=11&nav_id=1014488
http://www.pravda.rs/2015/07/12/istrazujemo-olbrajtova-od-pocetka-muljala-sa-dokazima-o-srebrenici/
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=16646

GENOCID NAD SRBIMA U SREBRENICI

———-

Ексклузивно: Напад на премијера Вучића у Поточарима, последица је „заједничког злочиначког подухватa“, оних земаља и појединаца који су спремали предлог „Резолуције о Сребрници“, као и последица активности „главног инспиратора злочиначког подухвата“, то јест Велике Британије!

14. 07. 2015. за ФБР аутор Миланко Шеклер, приредила Биљана Диковић