Велика Британије је Савету безбедности УН поднела нову, шесту верзију резолуције о Сребреници, потврђено је РТС-у у Влади Србије. Како РТС сазнаје, ова коначна верзија погоршана је у односу на претходне приједлоге.

Савет безбедности УН би на садашњој седници требало да разматра британски предлог резолуције о Сребреници.

Поред Британије, свој предлог, као противтежу, изнела је и Русија, након чега је британски нацрт претрпио више измена и укључио и неке елементе руског предлога, али је за Србију документ остао – неприхватљив.

Како се мењао спорни део

Прва верзија: неколико десетина хиљада жена, девојака, мушкараца и дечака било је жртва сексуалног насиља у БиХ, укључујући и Сребреницу 

Друга верзија: хиљаде жена, девојака, мушкараца и дечака на свим странама биле су жртве сексуалног насиља током сукоба у БиХ, укључујући и Сребреницу 

Трећа верзија: хиљаде жртава сексуалног насиља на свим странама сукоба у БиХ, укључујући и Сребреницу

Четврта верзија: хиљаде жена, девојчица, мушкараца и дечака биле су жртве сексуалног насиља на свим странама сукоба у БиХ, укључујући и Сребреницу 

Пета и шеста верзија: процењује се да је било хиљаде случајева сексуалног насиља са жртвама на свим странама током сукоба у БиХ, укључујући и Сребреницу

                                                                *    *    *    *    *

Прихватање трагичног догађаја из Сребренице као геноцида предуслов је за помирење, стоји у шестом, последњем нацрту британске резолуције о Сребреници који је у Београд стигао свега 24 часа пре седнице Савета безбедности на којој би овај документ требало да се нађе. Из Њујорка није стигла званична потврда да ће се ова резолуција наћи на дневном реду, а нема ни информација шта се дешава са руским предлогом резолуције, због кога је британски текст и претрпео пет измена.

У најновијем „папиру” из Лондона стоји и да се политички лидери на свим странама позивају да „признају и прихвате чињенице о доказаним злочинима које су утврдили судови”. Како се даље каже, у том контексту „осуђује се порицање као ометање напора који воде помирењу и признаје да је наставак порицања дубоко забрињавајући за жртве”. Дакле, овако сада изгледа трећа тачка најновије верзије британске резолуције, што је заправо покушај да се ублажи формулација из претходних верзија документа. У пет претходних нацрта стајало је стриктно да се „осуђује свако порицање геноцида у Сребреници као и других доказаних ратних злочина и злочина против човечности почињених током сукоба у Босни и Херцеговини, које би отежавало напоре ка помирењу”.

У петој, а затим и у шестој верзији нацрта резолуције коју је „Политика” јуче добила на увид (амерички амбасадор Мајкл Кирби је прошлог петка прогнозирао да ће вероватно стићи и пети и шести нацрт), руком су прецртане „жене, девојке, мушкарци и деца” и остао је само онај део у коме се каже да се процењује да је било „хиљаде случајева сексуалног насиља са жртвама на свим странама током сукоба у БиХ, укључујући и Сребреницу”. То је, иначе, формулација која је стајала и у трећем нацрту резолуције. Тиме је Лондон по пети пут променио своју процену како о броју жртава сексуалног насиља тако и о томе над ким је ово насиље почињено. Овај део резолуције био је најспорнији за Београд, па су се формулације час ублажавале, час пооштравале.

Према сазнањима нашег листа, данашњој седници СБ у Њујорку неће присуствовати нико из српског државног врха. Али неће бити ни представника Босне и Херцеговине јер у председништву те државе не постоји сагласност око резолуције. Наиме, овај текст подржава Бакир Изетбеговић, бошњачки члан председништва, док је српски члан председништва и председавајући овог тела Младен Иванић упутио недавно писмо амбасадорима земаља чланица СБ УН, затраживши да се не усвоји резолуција о Сребреници.

И у јучерашњој верзији свог предлога Велика Британија остаје при томе да се „најоштрије осуђује геноцид у Сребреници како је то утврђено пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде”. У овој тачки налази се и осуда свих ратних злочина и злочина против човечности почињених у БиХ. И даље се инсистира на томе да државе чланице УН у образовне програме унесу лекције из прошлих геноцида и ратних злочина. Од треће верзије стоји и формулација о „невиним жртвама” на свим странама сукоба.