На званичном сајту Београдске патријаршије „СПЦ.рс“, 14. / 27.јуна 2015. објављена је вест под насловом „Папа Фрања се моли за ‘потпуно заједништво са Православнима’“ (овде:).
>>Папа Фрања се моли за „потпуно заједништво са Православнима“
Папа се нада „васпостављању потпуне видљиве заједнице између православних и католика”, саопштио је у суботу, 27.6.2015.г., римски понтифекс и primus inter pares на катедри Св. Петра пред делегацијом Васељенског Патријарха Вартоломеја I. Оваква делегација узима традиционално учешће на прослави светих Апостола Петра и Павла у Риму, као што делегација из Ватикана, заузврат, узима учешће на православном празнику Св. Андреја у Константинопољу.Папа Фрања се подсетио своје посете Васељенској Патријаршији последње јесени у Цариграду. Братске целиве које је тада изменио са Патријархом Вартоломејем I, сведоче о ”братској љубави”.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
Шта је, дакле, спорно и алармантно у цитираном чланку? Споран је преседан да сајт који се третира као званично гласило једне Помесне Православне Цркве преноси чланак чији аутор титулише римског архијеретика папу са primus inter pares или први међу једнакима и признаје га за законитог епископа Цркве! Ово је још један несумњив доказ да паписти и фанариоти из Београдске патријаршије, постојано, на перфидан начин, успостављају унију са Римом.
Све је ово почело наметањем нашој пастви антиправославних одлука усвојених у Баламанду 1993. године, којима се признаје валидност и спаситељност тајни римокатолика.
Други крупан корак у том правцу био је издајнички чин „православних“ екумениста, који су 27. октобра 2007, у Равени, потписали документ о начину уједињавања Латина и православних, којим се признаје папино првенство. У име СПЦ, самовољно, без било каквог овлашћења СА Сабора, „Равенски документ“ питписали су епископи-папофили Игњатије Мидић и Иринеј Буловић.
У међувремену је одржано мноштво међусобних сусрета и заједничких молитава. Настојало се да се створи привид непостојања непремостивих међусобних разлика.
***
Да српски православни верници буду скувани попут жабе у експерименту са жабом и врелом водом, потрудио се и самозвани „портпарол“ Синода и Сабора, Иринеј Буловић. Он већ годинама у својим личним саопштењима – које лажно приказује као званичне ставове Српске Цркве – разноразне квазирелигијске организације именује као „Цркве“, противно деветом члану Символа вере, што је, заправо, еклисиолошка јерес.
Ни у једном тренутку не сме се сметнути с ума да је папа Фрањо језуита, а управо су језуити темељно разрадили план за унију римске јереси и Православне Цркве на таквим начелима и принципима како би је прихватили и православни. Подсетићемо да је папа свој понтификат започео са намером да реши питање првенства. Када је у питању само значење феномена папства, папа Фрањо има став да у црквеној структури може бити „први међу једнакима“ (primus inter pares). Такво организационо устројство поклапа се с историјском традицијом Православља. Папа Фрањо, иначе, самог себе не назива папом, већ „епископом Рима и прејемником Петра“. У другом кораку, симболичног карактера, он је изјавио да грб који симболише његово служење не садржи три круне које су повезане с папском влашћу. На његовом грбу налазе се само кључеви светог Петра и древна митра епископа Рима. Ако, дакле, упоредимо титулисање папе на сајту Београдске патријаршије са папиним погледом на првенство, видећемо да ту нема никакве разлике.
Задатак Ватикана је, још једном наглашавамо, да свим могућим лажљивим начинима намами православне у своје мреже и прихвате уједињење. Односи с Римокатоличком „црквом“ ушли у најопаснију фазу за Православну Цркву. Римски епископ, као јеретички, који припада јеретичкој деноминацији, нема апостолско прејемство. И свако разматрање питања уједињења с Римом неопходно је третирати при правилном односу према Римској „цркви“ као – јереси. Сва ова папина „преиспитивања“ сопствених погледа на учење о примату римског папе, имају само пропагандни карактер, и карактер још једне перфидне преваре.
Најзад, папино отимање за примат најбоље потврђује намере и природу папске јереси која је вековима била у служби антиправославне политике као што је у свом изопачењу, још 1870, уздигла за „најглавнији догмат” – преношење темеља хришћанства „са Богочовека на пролазног човека”.
Сваким својим вероиздајничким чином, – какав је и признавање папе за првог међу једнакима, односно признавање папе за законитог епископа Цркве, – српски екуменисти и новотарци отпадају (раскољују се) од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Јер Свети Максим Исповедник благовести: „Господ назива васељенском, саборном, католичанском Црквом — правилно и спасоносно исповедање вере у Богочовека.“ „На тој вери, – додаје Преподобни Јустин Ћелијски, – Господ је сазидао, и непрекидно зида Цркву Своју.“
Борба за веру
———–
БОРБА ЗА ВЕРУ: Пажња! – Београдска патријаршија званично признаје првенство римског папе
5. 07. 2015. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ВЕРА, Ванредно Стање, Васпитни текстови, ГЛОБАЛИЗАМ, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Екуменизам, КУЛТУРА, Мишљење, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, Православље, СВЕТ, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Иначе, СПЦ признаје тајинства свим сектама чланицама Светског Савета Цркава чији је СПЦ органски члан.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Daj neki dokaz da vidimo! Dokazite vec jednom te tvrdnje, daj da vidimo dokument, daj da vidimo potpise, ne moze tako napamet da se optuzuje! Na vama je teret nalazenja dokaza, u suprotnom vam se racuna kleveta. A znate valjda sta je Gospod rekao za klevetnike i one koji se lazno kunu?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne treba Rimokatolickoj crkvi davati pozitivne odlike i verovati – da se promenila u odnosu na vremena, recimo, Drugog svetskog rata. Da je ona dobronamerna, pozvala bi na odgovornost sve katolicke svestenike u Hrvatskoj na odgovornost, jer su od 1990. do danas, prisilno pokatolicili vise od 30.000 pravoslavnih Srba.
Vatikan bi trebao da ponisti to prekrstavanje!
Neka javno mnjenje to zahteva.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ
11.000 Београд, Змај Јовина 15.
Тел. 3427-044; vladaukninu@gmail.com
Бр. 1800/15 – 6. јул 7523 (2015)
СРПСКИ НОВАЦ И ИМОВИНА У ХРВАТСКОЈ И СЛОВЕНИЈИ
Ретко се објављују у гласилима Републике Србије подаци о хрватском злочину геноцида над Србима у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН) и у Хрватској, од 1990. до 1995. године. Изузетак се појавио у дневном листу „Новости“, у Београду, 5. јула 2015, кад је објављено да Хрватска не враћа новац банкама Србије: „Југобанци“ – 250 милиона евра, „Београдској банци“ – 7,5 милиона евра и 12 милиона америчких долара, а не враћа ни зграде „Инвест банци“, „Беобанци“, „Југобанци“ и „Београдској банци“.
Ови подаци су само ситница у односу на сву имовину српских породица и српских предузећа у Републици Српској Крајини и Хрватској – а ту имовину је присвојила, или уништила држава Хрватска. На несрећу УН, ЕУ и других међународних организација, Хрватска се не труди, да ту имовину врати власницима и да надокнади штету за оно што је уништила, или експлоатисала – после прогона 800.000 Срба (од 1990. до 1995) из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске. Хрватска војска је палила и рушила српске куће и српска насеља, а да око тих зграда и насеља није било ниједне битке. Тако су Хрвати срушили 1100 српских насеља од 1990. до 1995, уз безброј домова и привредних објеката у власништву Срба – у свим деловима Крајине и Хрватске.
Хрватска се тако понаша, као да има право на приватну својину – а приватна својина је, по међународном праву, светиња на коју нема право ниједна држава на свету. То право је прогласила за себе Хрватска – само зато што је подржавају, у томе, чланице НАТО и ЕУ, које су и помогле све сепаратистичке снаге на разбијању Југославије и окупацији српских националних и историјских земаља (међу којима су Република Српска Крајина, Косово и Метохија).
И Уједињене нације су криве (по међународном праву) што је Хрватска обавила злочин геноцида над српским народом, јер је Република Српска Крајина била под заштитом УН – на основу Резолуције СБ 743/92 из 1992, у којој је гарантовано да се у Крајини неће спроводити законодавство Хрватске. У таквој ситуацији, УН не захтевају од Хрватске – да прекине окупацију Републике Српске Крајине и да сву отету приватну имовину (и у Крајини, и у Хрватској) врати српским власницима.
Хрватска је, између осталих пљачки српске имовине, одбила да стави на расплагање за расподелу међу свим наследницама СФР Југославије: хотеле, фабрике, зграде у одмаралиштима, аутопутеве и друго – чија је градња финансирана из савезног буџета, а не из буџета федералне СР Хрватске. Но, тадашњи републички органи у Хрватској су, од 1945. до 1991, фалсификовали упис те имовине у књиге, јер су књижили, да су средства за градњу била из буџета Хрватске – а то нису била, јер је све грађено из савезног буџета. Тадашњи српски државници и српски комунисти нису спречавали Хрватску у том фалсификату – мада су о томе имали податке у Народној банци Југославије, која је достављала новац Хрватској из савезног буџета.
У време власти Слободана Милошевића (пре 1999), чланице НАТО и ЕУ су приморале Србију и Црну Гору – да не подносе захтев за проглашавање ових објеката власништвом свих наследница Југославије (то се десило и са имовином у Словенији, где је нуклеарна централа „Кршко“ изграђена новцем из савезног буџета, а Словенци су прокњижил – да је то учињено из републичког буџета).
Јавно мњење у Србији, а и у другим државама – наследницама Југославије (Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина), требало би да захтева (од својих државних органа у Скопљу, Бањалуци, Сарајеву и Подгорици) објављивање податак у документацији Народне банке Југославије – да би се обележили објекти у Хрватској и Словенији, чији би одговарајући део вредности требало исплатити Србији, Македонији, Босни и Херцеговин и Црној Гори).
С поштовањем,
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U cemu je tacno vas problem?
Papstvo je ekskomunicirao jedan carigradski patrijarh (Kerularije) 1054. godine (bacene su uzajamne anateme), a anateme su skinute dogovorom drugog carigradskog patrijarha (Atinagore) i pape (Pavla VI).
Od tada se u obe crkve priznaju sve svete tajne obeju crkava (dakle: uzajamno) i smatra se da medju njima postoji jos uvek ne zalecena shizma, a ne da je ijedna od dve crkve jereticka.
Iskustvo sa rimokatolickom crkvom od pre 1960-ih jeste stravicno, ali se od 1960-ih (skidanja anatema) stvari menjaju. Jer crkva nije mrtvo slovo na papiru nego zivuci organizam.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шта се то променило од 1960?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ко верује папи, верује и сатани
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Прво,1054. године Сабор је сазвао васељенски патријарх Михајло. На Сабору је учествовало 12 митрополита и 2 архиепископа. Тада је изречена анатема. Ода тада па до данашњих дана римокатолици, не само да се нису покајали за своје извитоперено учење него су зашли још дубље у јерес „папске непогрешивости“. Самовољно скидање анатеме од стране Атинагоре без сагланости осталих помесних православних цркава је обична будалаштина и други корак ка јереси екуменизма ( први корак је било увођење новог календара). НЕ ПОСТОЈЕ две цркве како пишеш у својим трабуњањима него Једна ,Света , Саборна и Апостолска црква онако како пише у Символу вере. И нема овде нико проблем осим тебе. Или незнање или си екумниста па ти сам изабери статус.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
БЕОГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА ПРИЗНАЈЕ И усташе они су име ватикана и папе УБИЛИ ПРЕКО МИЛИЈОН СРБА И СРБКИЊА ЈЕДИНО ПРИЗНАЈЕМ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА И ЊЕГОВО МОНАШТВО ЕРП У ПРОГНОНСТВУ КОЈЕ ЈЕ ПРОЋЕРАНО БАШ ОД ГОРЕ НАВЕДЕНИХ И комуниста лажних демократа
Свиђа ми сеСвиђа ми се