На спомен-плочи, на македонском и српском исписан је текст:
„На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен-костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата.“

Одлуку о обележју сећања на пале србске ратнике је донео Савет општине Штип, 21. маја ове године, на иницијативу и захтев Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији. Званичну сагласност за постављање спомен-плоче потврдила је и Управа за хидрометеоролошке послове ресорног Министарства за пољопривреду и шумарство Македоније, јер се обележје налази у кругу садашње Метеоролошке станице, тачно изнад некадашње Спомен-костурнице на брду – Каленица.

 ОТКРИЛИ СМО СПОМЕН ПЛОЧУ У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПАЛЕ ЈУНАКЕ

Данас, 29. 06. 2015, на дан када је пре 102 године почела најкрвавија битка Другог балканског рата 1913. – БРЕГАЛНИЧКА БИТКА, на месту где су бугарски фашисти разорили спомен-костурницу подигнуту у част и славу 6.000 србских војника, откривена је спомен плоча у знак сећања на пале јунаке. Свечано су је открили министар у влади Србије Вулин и градоначелник града Штипа мр Илчо Захариев, којем сви дугују посебну захвалност. Затим су на спомен плочу венце и цвеће положиле званичне делегације, као и представници србских политичких и невладиних организација у Македонији.

***

Распоред снага током Брегалничке битке
фото: Википедија

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна ‒ 9. јула (17. ‒ 25. јун по старом) 1913. године.

После Првог балканског рата, српски и бугарски дипомати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије. Али Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске реке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је растројен и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске и убрзање завршетка рата.

После пораза смењен је и водећи бугарски генерал Михаил Савов, а и нова влада је састављена.

Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. Кад су видели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османско царство, што је Бугарској донело велике губитке читавих покрајина (Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату).

Спомен-капела са костурницом Каленица код Штипа подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника у боју на Брегалници, Овчену, Језеву, Калиманском пољу и Рајчином брду током Другог балканског рата 1913. године. Капела са костурницом била је изграђена по пројекту Ивана Мештровића са фрескописом Крсте Хегедушића.

Спомен-капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, око три километра западно од града. Но, за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. На том месту, касније, у федеративној Југославији, власти Македоније су 1962. изградили метеоролошку станицу, која и сада постоји. Испод њених основа је костурница за коју су знали само добро упућени. Јер, до сада није постојало било какво обележје, знак, или путоказ тог некадашњег великог војничког меморијалног комплекса.

И у самом граду Штипу, на локацији званој Сењак, такође је била подигнута Спомен-капела са костурницом. И тај меморијални комплекс где су били сахрањени посмртни остаци погинулих српских војника из Другог балканског рата, бугарски фашистички окупатори су током Другог светског рата буквално сравнили са земљом. Касније на тој локацији македонске власти су изградиле тржницу и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и „склоњене“ на градско гробље, но, прецизних података о томе – нема. Ни на Сењаку нема никаквог спомен-обележја који би макар подсећао да се ту некада налазио велики комплекс са костурницом палих ратника…

На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен-капела са костурницом у којој је било сахрањено око 1.300 српских ратника, а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова војника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата.

МАКЕДОНИЈА: БРЕГАЛНИЧКА БИТКА – ОТКРИВЕНО ОБЕЛЕЖЈЕ ЗА СЕЋАЊЕ НА 6.000 ОД УКУПНО ОКО 20.000 ПОГИНУЛИХ СРБСКИХ РАТНИКА

29. 06. 2015. фото са догађаја ФБ Новица Милановић, о Брегалничкој бици – Википедија, Новости, за ФБР приредила Биљана Диковић