КАРИКАТУРА – Коракс
ГОСПОДАР ВОДА

После само три године диктатуре и самовлашћа Александра Вучића, од Србије неће остати ни камен на камену. Потпуно је уништен целокупни привредни систем, ликвидирана је пољопривреда, убијено је село, опустошени су градови и сломљен је дух нације. Сви Вучићеви „пројекти“ и „инвестиције“ су били лажни и непостојећи, сва његова обећања су, уствари, преваре, а сви „страни инвеститори“ су били плод његове болесне маште или, у најбољем случају, преваранти и хохштаплери, чије криминалне радње данас плаћа сваки грађанин, новцем из државног буџета. Коначно, следи и сусрет са страшним последицама његове краткотрајне али убитачне владавине.

Пише: Никола Влаховић

Спржену земљу коју ће иза себе оставити Александар Вучић неће имати ко да обнавља. Најбољи инжењери, најбољи лекари, најбољи програмери и сви они који су у својој струци били елита, већ су напустили Србију. Реч је о грађанима Србије који су у најбољим репродуктивним годинама, који ће своје потомство подизати и школовати за неке потребе неких других држава и других култура. Последњи талас такве емиграције отишао је већ у првој години Вучићеве владавине.

Уместо њих, Вучић је у све институције система, на велика врата, увео дојучерашње уличаре, преваранте, агресивне полуинтелигенте са купљеним дипломама, и криминалце. У Владу Србије, на министарске позиције, увео је читаву геј-заједницу.

Доласком на власт 2012. године, уништио је политичку сцену у Србији. Узео је у заштиту најкриминалнији део Тадићевог режима, довео Социјалистичку партију Србије у позицију да буде саучесник у његовој велеиздаји, „да окрваве руке“, како не би сам сносио одговорност, а поткупио је и интелектуалце и челнике невладних организације. Уз Вучића су стале и њему некада омражене Соња Лихт, Соња Бисерко, Наташа Кандић, Јелена Милић и остали плаћеници НАТО пакта и америчких обавештајних служби. Растурио је и последње остатке слободних медија и поставио своје „комесаре“ и пропагандисте.

Укратко, владајући Србијом сурово као некада Пол Пот у Камбоџи, уништио је и дух народа и све облике државности за дужи временски период. Отишао је толико далеко у свом лудилу, да је увео лаж као врхунски морал.

О каквом злу се ради, најбоље говори и лик његовог пословно-политичког макроа, Мајкла Кирбија, човека са ликом хијене, спремног да убије за мале паре. Овај ружни и примитивни амерички дипломата, симбол је убиственог терора који његова влада спроводи над Србијом.

Куда и како даље у таквим околностима?

Нова политичка снага која се буде усудила да преузме одговорност за догађаје који ће наступити у Србији после Вучићевог пада, мора за почетак да зна оно најважније: Америка је савезник сепаратистичке албанске владе на Косову, а не српске владе у Београду. Тако ће бити и убудуће. Такође, нова политичка снага, мора да зна да је Америка, углавном, савезник свих српских непријатеља и предводник оне групе земаља која је извршила дивљачко бомбардовање 1999. године. То непријатељство ће, без икакве сумње, трајати у овом веку.

Али, опљачкана, издана и темељно уништена Србија, неће имати много избора. Без иностране помоћи, неће моћи далеко да стигне. Ипак, ако дође до успостављања разумне и способне власти, она треба да рачуна на отворену понуду Русије. А, Русија нуди све, само треба правилно разумети речи и дела њихових дипломата и пословних људи. Недавно је, уочи доласка Сергеја Лаврова у Београд, представник руског Министарства спољних послова, Александар Лукашевич, рекао довољно. „…Србија може у пуној мери да рачуна на подршку Русије за заштиту свог суверенитета и територијалног интегритета…“.

Исто то, само у друкчијој, економској форми, речено је у Москви још прошле године, кад је крајем септембра на седници Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), понуђено Србији да Београд буде једна од четири престонице Евроазијске уније (предложени су Санкт-Петербург, Астана, Минск и Београд). Чланство у овој организацији отворило би Србији неслућене могућности. Али, уместо одговора на овај предлог, Вучић је кренуо на још једно поклоничко путовање према Бриселу и Берлину, одакле се по обичају, вратио кратких рукава.

У данима после пада Вучића, мудро политичко вођство у Србији, ако га уопште буде, има све разлоге да одмах прекине причу о непостојећим преговорима са Европском унијом. Три године ординарних лажи о „евроатланским интеграцијама“, постигле сву свој циљ. Заведен је судски, законодавни и извршни хаос, отето је Косово, уништена је привреда, згажени су школство, здравство, војска, полиција, култура, грађанске слободе…То су резултати Вучићеве псеће оданости својим послодавцима са Запада.

Пут којим Србија треба да иде, већ је зацртан, али ће прилику да тим путем крене, добити тек кад одређена политичка снага буде окренула курс ове државе тамо где то сви реално очекују: према Москви. На Западу, Србија ће увек бити мали балкански сиротан који „прави проблеме“. Са Русијом уз себе, друкчије ће се на њу гледати. И политички и економски и културно.

План руских стратега, нуди историјско решење за Србију: улазак у Евроазијску Унију значио би њен повлашћен положај, безбедносну и економску премоћ, не само у региону већ и у већем делу југоисточне Европе. У новом распореду односа, Србија би била и нека врста дипломатског посредника између Брисела и Москве.

Сва истраживања јавног мишљења, недвосмислено говоре да је Србија данас на погрешном путу и да никада неће ни ући у Европску унију, јер се од ње тражи јасно признавање албанске државе на Косову и промена Устава. Уколико не падне пре тога, евентуални референдум о промени Устава срушиће Вучићеву издајничку власт као кулу од карата.

Што пре оде, утолико боље по Србију којој потом следује стварање храброг и одлучног вођства које мора да има на уму чињеницу да је површина Евроазијске Уније пет пута већа од ЕУ и више него дупло од САД. Такође и то да се повећава број земаља незадовољних и огорчених животом у ЕУ, као што су Мађарска, Грчка, Чешка, Словачка, Шпанија, Италија…

Не треба заборавити ни то да се на територији Евроазијске уније налази више од 60 одсто светских залиха гаса и више од 50 одсто залиха нафте, да су рудна, шумска и речна богатства, убедљиво највећа од свих постојећих држава и савеза на свету. Огромна површина је нетакнута природа са густим шумама и најразличитијим врстама животиња као и питком водом коју оправдано сматрају најскупљом робом будућности.

Након пада Вучића, нека нова, одлучна и мудра власт, не треба много да размишља у ком правцу ће да крене. Пут је отворен. Сада је само питање здравог разума оних који дођу после Вучића, шта ће да ураде.

Испод згаришта његовог режима (и оних ранијих који су Србији продавали лажну демократију), леже наслаге институционалног хаоса, криминала и зле крви. Без чишћења овог талога, Србија не може нигде да крене. Ни на Исток ни на Запад. Ипак, и ту треба рачунати на Русију која зна како треба поступати са политичком дивљачи, тајкунима и олигарсима. Јер, нови живот у Србији неће моћи без нових људи. Њих данас нема на видику. А сутра…

Време му је истекло

Занимљиву дефиницију трогодишње аутократске владавине Александра Вучића, недавно је дао и тајкун Милан Беко, рекавши да је „Вучић најскупља српска инвестиција“.

Ојађена, опљачкана и преварена Србија, тек ће да утврди ко је био стварни „инвеститор“ и која је права цену те „инвестиције“. Јер, овакав избор могао је да направи само најгори српски непријатељ и улагање му се вишеструко исплатило.

За сада је познато да је током његове ванинституционалне, дакле, незаконите и неуставне владавине, ова држава сваког месеца била у минусу по милијарду евра. То говори да ће после Вучића, Србија остати обична колонијална пустиња.

А, пред грађанима Србије је суочење са страшним истинама које ће изаћи на видело његовим скорим падом. Иза Вучића, остаће згариште некадашњег државног устројства. За три године успео је да детаљно уништи и раскомада правосудни систем, згази сва људска права и слободе. Сигурност личне имовине више не постоји, нити лична сигурност грађана. Уместо владавине права, владао је Вучић.

Опљачкану, растурену и сломљену Србију, после Вучића чека обнова и изградња. Она ће бити знатно тежа него изградња после великих ратова и библијских земљотреса и поплава.

Последице трогодишње владавине једног полуделог човека, тешко је сагледати свеобухватно. Србија ће опет морати да почне од нуле. И та нула биће велики и недостижни идеал, јер је дубина пропадања, задуживања и девастације свега што вреди у овој земљи, већа него што је икада била у новијој историји.

КАРИКАТУРА – Коракс
ВОЂА

Вучић иза себе оставља потпуно разорене институције и цео нормативни систем. Његову власт чинили су људи са купљеним дипломама, лажни магистри и лажни доктори наука, лажни саветници, корумпирани директори јавних предузећа, естрадни менаџери и бивше проститутке са новим задужењима.

Право је чудо да у таквом хаосу препуном дрских дилетаната, жељних пара и власти, још увек раде школе, амбуланте, јавни саобраћај, чудо је да има струје, воде и да живот није сасвим стао.

Три године ужасног медијског, правног, институционалног и сваког другог насиља, остале су трага као неки лоши режими за пола века. Нико и никада овом брзином нија бацио Србију на колена, чак ни њени вечни непријатељи против којих је ратовала у два светска рата.

Ипак, Вучићу је дошао крај. То ће му бити ускоро и лично саопштено, јер је рок његове употребе код евроатланских тутора, истекао. Он више никоме није потребан.

Последњи дани сваког диктатора, по правилу су увек праћени жестоком пропагандом о успесима и победама „на свим фронтовима“. И одлазећи српски диктатор, после потпуног дебакла у Америци, где су од њега бежали као од средњовековне куге, поручује како је све у реду и наглашава: „Ускоро ће се осетити резултати моје посете Америци“. Истина је. Ускоро (половином јула) у Србију ће доћи Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара Џона Керија, задужена за Европу. Задатак Нуландове је једноставан. Саопштиће Вучићу да је његовој владавини дошао крај, јер су сви издајнички послови које је могао да уради, урађени.

Устав Србије (којим би уклонио Покрајину Косово и Метохију), упркос жаркој жељи САД, не може да промени, јер би се неизбежни референдум окренуо против њега. Чланство у НАТО савез грађани Србије никада неће прихватити. Све су то разлози због којих Вучић више не треба Америци. Уосталом, ни Србија не треба Америци, јер су зоне интереса са Русијом на Балкану већ подељене. То Вучић ни за три године владавине није успео да схвати.

Уместо тога он ових дана шири дезинформације преко својих медијских послушника: „…“Мислим да ћемо у наредна два-три месеца добити јасан одговор о отварању поглавља, у наредних неколико месеци и нове америчке инвестиције, као и проширење инвестиционих капацитета оних који већ послују у Србији…“.

Вучић је запао у дубоко лудило и то се види по његовим сталним маничним нападима у којима себе види као светског државника, кога тек чекају велика признања због свега што је урадио од Србије. У суманутој жељи да себе прикаже као скромног великана који би могао да догура и до Нобелове награде, недавно је рекао: „…Има политичара који сањању да добију Нобела и да реше велике кризе. Ја нисам тај тип, за мене би била Нобелова награда ако бих решио фискални дефицит“.

Три године владавине овог поремећеног човека, коштале су Србију више него сви ратови из деведесетих. Сада је стигао до зида после кога више нема даље. Пара нема ни за своју страначку армију која је распоређена у државним институцијама, јавним предузећима, локалној самоуправи…Већина њих ће се окренути против Вучића даном његовог одласка са власти. Многи од њих имају пуно разлога да се радују његовом одласку. Наиме, Вучић је све своје пријатеље, финансијере, кумове и све друге који су му помогли да дође до највишег нивоа власти, презрео је и заобишао у подели новца и моћи. Кад се ускоро буде суочио са одласком, чекаће га и велики број поверилаца, према којима никада није регулисао своје обавезе.

Од како се дочепао власти, Вучић је све чинио да медијски компромитује и чак свог некадашњег „политичког оца“, а садашњег председника Републике Србије, Томислава Николића, човека са којим је ушао у авантуру стварања Српске напредне странке. Један политиколог је Вучићев однос према Николићу овако описао: „изоловао га је, чекајући да политички искрвари“. Ипак, Николић се на време мудро окренуо ка Русији и чека Вучићев пад.

Незаборавне преваре и пљачке

После брзог слома диктатуре Александра Вучића, Србија ће морати да се суочи са чињеницом да се овај опасан лудак некажњено бавио велеиздајом и ширењем лажних вести, да је отворено позивао на рушење уставног поретка, те да је потписао Бриселски споразум којим је Србија остала без Косова и Метохије. Уколико не буде проглашен неурачунљивим (мада је то очигледно), овог лажног „вожда“ требало би извести на суд. Али, не овај његов, него неки нови, преки суд, који би се бавио највећим преварама и највећом пљачком коју је један човек успео да изведе у невероватно кратком року.

КАРИКАТУРА – КОРАКС
Административна линија

Да би прикрио свој прави задатак, растурање Србије, Вучић је морао свакодневно да лаже у толикој мери, да је и сам себи почео да верује! Пре него што је ступио на дужност првог потпредседника владе а касније и премијера, Вучић је одмах почео да помиње стотине милијарди „директних инвестиција“.

Чак је и јавност у Србији на тренутак поверовала како ће његови „пријатељи“ из Уједињених Арапских Емирата уложити силне милијарде у домаћу пољопривреду. Вучић је претио свима који не верују да ће компанија из Емирата, „Мубадала“, осим у пољопривреду, уложити још толико новца у фабрике делова за авионе „Боинга“ и „Ербаса“.

Ни ту није био крај криминалним лажима које је изговарао, него је рекао да ће „Мубадала“ да уложи и четири милијарде евра у фабрику микрочипова! Кад се ништа од свега тога није остварило, Вучић се докопао сулуде макете „Београда на води“, коју му је дао велики оријентални преварант, шеик Ал Абар. Срећом, ни тај посао, неће никада бити започет нити завршен. Од целог „пројекта“, фантомска компанија „Игл Хилс“ у власништву Ал Абара, отворила је кафану на савском приобаљу.

Једна од највећих Вучићевих лажи била је и она око доласка компаније „Мерцедес“ у Србију. Хвалио се како немачки аутомобилски гигант жели да преузме пропали ФАП из Прибоја, због чега је, наводно, у Србији боравила висока делегација овог предузећа. Убрзо, испоставило се да је у питању Вучићева превара и да ова славна компанија не зна ништа о томе.

Иза Вучића остаће уговори са страним компанијама који су потписани директно на штету државе Србије, попут онога са арапским „Етихадом“.

Како је пљачкао, поклањао и уништавао државну имовину у Србији, најбоље говори и податак да је компанији „Проперти инвестмент ЛЛЦ“ из Емирата скоро поклонио бивши хотел „Југобанке“ на Копаонику. Држава Србија га је откупила за 2,1 милион, а Вучић га је арапској компанији продао за 1,5 милиона евра!

Током мандата је два пута, на криминалан начин, увео у Железару Смедерево људе из УС Стелл-а, који су уништили и опљачкали ову стару челичану. На чело Рударско-топионичарског басена Бор, захваљујући Александру Вучићу, налази се Благоје Спасковски, човек који је ојадио ову компанију за више стотина милиона евра. Мада је доказана његова штеточинска улога, Вучић је завукао руку у буџет и наградио га са још 40 милиона евра чистог новца.

За три године, Вучићева власт је опљачкала и Колубару, и то више него сви мафијаши који су овде годинама отимајући државно благо, стварали своје империје. Да би некако ставио у други план све ове криминалне активности, али и да би добио на времену, бавио се реконструкцијом владе, а усред понижавајућег удара на пензионере и најсиромашније грађане, на сва звона је обећавао да ће бољи живот доћи за неколико месеци, те да ће и пензије бити „веће него икад“!

И док незадрживо тоне у лудило и мрак, Вучић узвикује: „Пре краја године грађани ће у својим џеповима осетити знатно побољшање!“.

——–

Србија иде у сусрет ружној истини: како нас је преварио, издао и опљачкао одлазећи самодржац или Шта после Вучићевог пада?

26. 06. 2015. Магазин ТАБЛОИД, за ФБР приредила Биљана Диковић

ПОВЕЗАНО…

ХОРОР СЦЕНАРИО- ДА ЛИ НАМ ЈЕ НА ЧЕЛУ ДРЖАВЕ „МЕНТАЛНИ ПАЦИЈЕНТ“!?

By Editor on 8. април 2015. • ( 24 коментара )

На жалост, један велики део нашег „идолопоклоничког народа“, који је у Брозовом комунистичком периоду пажљиво и темељито култивисан управо на „култу вође“, изгледа да у овој Вучићевој варијанти „Лажног цара Шћепана малог“, препознаје неког новог Месију, кога слепо, као у неком хипнотичком трансу, следи на његовом имагинарном на путу за „Бриселску Меку“; Наивно верујући да ће евентуалним уласком у ту неоколонијалну „заједницу (не)срећних народа“ решити све своје (разби)бриге. >>>цео текст<<<