Читаоци СРБског ФБРепортера сигурно памте интересантну причу о ђацима основне школе „Ђура Јакшић” у селу Равни и њиховом наставнику историје Милошу Рацићу, који су снимили шездесетак филмова о догађајима и важним личностима које су обележиле нашу и светску историју… Ако сте мислили да је то све што су урадили, поред тога што су добра и домаћински, традиционално васпитана деца и веома добри ђаци, ево приче о ХАЈДУКОВАЊУ која ће да вам каже другачије…

Милош Рацић, наставник историје

* Шта је ХАЈДУКОВАЊЕ, ко је домаћин и ко учествује?

Милош Рацић: “Хајдуковање“ је културно-спортска манифестација која се сваког пролећа наизменично одржава у два села златиборског краја (непарним годинама у Равнима, а парним у Дрежнику). Оно што спаја ова села је ОШ “Ђура Јакшић“ која је организатор и домаћин, а чији ђаци већ пету годину учествују у овом подухвату.

* У којим дисциплинама се надмећу „хајдуци“?

Милош Рацић: Централни догађај “Хајдуковања“ је вишебој, тј. надметање дечака школског узраста у старим хајдучким дисциплинама као што су бацање камена с рамена, бацање потковице, бацање џилита, скок у вис, скок у даљ из места, трчање узбрдо, обарање руку, превлачење конопца и гађање праћком. Такмичари (хајдуци) су у прилици да се боре за титулу харамбаше.

* Каква су правила, колико „чете“ имају „хајдука“ или то није битно, и да ли неко од наставника помаже?

Милош Рацић: Правила су следећа… За такмичење се пријављују хајдучке чете од пет ђака. Свака чета има свог четобашу (капитена) и барјактара. Онај ко победи у некој од дисциплина добија звање бећара (бећари су у Првом српском устанку били ратници Хајдук Вељка). На крају, бећари између себе бирају харамбашу јер то звање не треба да буде искључиво такмичарско него и изборно. Све ово надгледају два јатака (координатора манифестације): наставник историје и наставница физичког васпитања.

* ХАЈДУКОВАЊЕ, претпостављам, није само вишебој, како изгледа цео дан, шта раде девојчице за то време?

Милош Рацић: Наравно, “Хајдуковање“ не чини само вишебој. Све почиње уранком и доручком. Када се чете окупе, изводи се поздравна смотра у центру села, затим дефиле хајдука са заставама, у традиционалним ношњама, а често и са запрежним колима. Након вишебоја, дружење се наставља уз музику, песму и игру. Једна од занимљивости је и избор “хајдучке девојке“. Девојке у народним ношњама доносе колаче, пецива, мезе и освежење за хајдуке, а они затим тајним гласањем бирају победницу.

* Веома лепо замишљено и остварено, честитамо. Реците нашим читаоцима шта је тачно циљ ХАЈДУКОВАЊА?

Милош Рацић: Циљ ове манифестације је неговање традиционалне културе, спортског духа и националне прошлости. Идеја је покренута како би старе српске вештине биле отете од заборава, као и због потребе да се млађе генерације више друже у природи, а мање на тзв. “друштвеним мрежама“. А најважније од свега је да су се деца из ових наших села (која су иначе веома ривалска), зближила и учврстила пријатељства и да постоји јака жеља и чврста намера да се овакви догађаји одржавају годинама. Доказано је да омладина из Равни и Дрежника може да буде сложна и солидарна, да постоји добар, креативни дух у нашим селима и да разонода и обичаји из прошлости нису заборављени.

* Да поменемо и називе „хајдучких чета“ које су учествовале на досадашњих четири ХАЈДУКОВАЊА, јер је и то у складу са србском традицијом…

Милош Рацић: Наравно. То су: Катани, Опанчари, Јатагани, Гавранови, Чаругани, Делије, Чагаљи, Крџалије, Џамбаси, Мегданџије, Ускоци…

* И да набројимо досадашње „харамбаше“…

Милош Рацић: Својим часним надметањем у Хадјуковању име харамбаше освојили су – Младен Видић из чете Чагаљи (2011), Дејан Обућина из чете Катани (2012), Миладин Петровић из чете Јатагани (2013), Михаило Лијескић из чете Делије (2014) и ове, 2015. године звање харамбаше освојио је Михаило Лијескић из чете Делије и то је први пут одбрањена титула.

А ЕВО КАКО ЈЕ БИЛО…

ХАЈДУКОВАЊЕ 2012.

ХАЈДУКОВАЊЕ 2013.

ХАЈДУКОВАЊЕ 2014.

ХАЈДУКОВАЊЕ 2015.

Ово је била кратка прича о ученицима из два златиборска села Равни и Дрежника, онима који здраво одрастају, у дивној природи, а своју традицију, србску – уче креативно уз свог наставника историје… 

13. 06. 2015. за СРБски ФБРепортер разговарала и записала Биљана Диковић

—–

*кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-Im3