Генерална директорка Директората за културну баштину Лидија Љесар казала је да Министарство културе и Комисија за подизање спомен обиљежја немају право да са улаза у Стари град скину плочу “српским ослободиоцима Будве” ако Општина не поднесе иницијативу за уклањање, али је најавила да ће она бити уклоњена по другом основу.

„Имамо право да дјелујемо по Закону о заштити културних добара. Кроз пројекат о ревалоризацији Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што није културни слој и не одговара историјским чињеницама, а што деградира то културно добро, биће уклоњено”, рекла је Љесар “Вијестима”.

Напомињући да износи лични став као стручњак и став Комисије за подизање спомен обиљежја, Љесарева је рекла да та плоча не може бити третирана као културни слој: “Културни слој није спомен обиљежје, већ оно о чему прича то спомен обиљежје. Спомен обиљежје је у ствари 24-сатни саобраћајац, који упућује којим путем треба ићи. Овај саобраћајац изнад улазних врата у Будви није добар и изазива колапс у саобраћају“.

Спомен плоча је постављена 1931. године изнад Вељих врата на улазу у Стари град, а Комисија за подизање спомен обиљежја Министарства културе констатовала је да оно што на њој стоји не одговара историјским чињеницама.

Налаз је доставила Општини Будва, која једина по Закону о подизању спомен обиљежја може иницирати уклањање спорне плоче. То је прошле године тражила Либерална партија.

На плочи, постављеној испод Венецијанског лава, уклесане су ријечи: “На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске која послије јуначких побједа ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва“. Изнад тог написа уклесане су ријечи Петра II Петровића Његоша: „Поколења, дјела суде…“

Љесарева указује да 8. новембра 1918. Аустроугарска није постојала, а чланице тадашње Аустроугарске монархије су недељама прије тога прогласиле независност у својим парламентима: “Тог 8. новембра није било ослобађања Будве. Негдје не чуди чињеница што је плоча постављена 1931, а не одмах 1918. године. Ако смо менталитет какав јесмо, па волимо одмах ордење и знамење да дајемо, тадашња власт је врло спретно знала да то спомен обиљежје не би 1918. године пило воду. Али, исто тако имамо један менталитетски проблем брзо заборављамо и брзо усвајамо ново, па је тако спомен обиљежје 1931. прошло међу Будванима”. Љесарева каже да би се, на примјер, културним слојем сматрао да је на мјесту спомен плоче био грб Карађорђевића јер то има историјског утемељења.

Пројекат ревалоризације културних добара, чији је Љесар аутор, окупио је 250 стручњака који су радили у 50 тимова. Један тим се бавио Старим градом под менторством Љесареве, те евидентирао све оно што је девалвирано.

У Општини Будва не постоји спремност за покретање иницијативе за уклањање спомен плоче због, љетње сезоне и могућег ефекта које би то имало на окружење и долазака српских гостију.

ЦРНА ГОРА: Уклањају плочу српским ослободиоцима Будве

31. 05. 2015. ИН4С, за ФБР приредила Биљана Диковић