Не, нису „Парови“ шокантни! Шокантно је то са којом брзином смо на њих огуглали, са којом брзином се Србија помирила са културним кодом који нуди ово чедо орвеловске забаве
НЕ, нису „Парови“ шокантни! Шокантно је то са којом брзином смо на њих огуглали, са којом брзином се Србија помирила са културним кодом који нуди ово чедо орвеловске забаве, и са којом лакоћом и одушевљењем таблоиди јављају да је она примитивна и зла девојка, по занимању играчица на шипки по вашарима, постала још популарнија и боље плаћена, пошто је избачена из „Парова“. А избачена је јер је изјавила да је она сирота девојчица, Тијана Јурић, коју је прошлог лета убио онај касапин, заслужила да буде убијена! „Атини Ферари скочила цена“, било је на многим насловним странама и шокантно је да таква промоција моралне наказности никоме није била шокантна! И изгледа да више никоме није необично при помисли да постоје они који би платили да гледају еротски плес девојке која подржава мучко убиство једне девојчице.
Не, нису „Парови“ шокантни, иако тај пројекат представља режирано зло, неку врсту тешке моралне заразе која милионском аудиторијуму (!) сваке вечери шаље поруке пред којима би се и Алистер Кроули, писац манифеста сатанизма, застидео – шокантна је блазираност српске јавне сцене која се из хигијенских разлога не бави овим блатом, препуштајући га на вољу обичном нешколованом и незапосленом народу, да у њему нађе забаву. И хумор!?! Рекламиран као најгледанији програм у Србији и шире, овај самопрокламовани „забавно-хумористични“ ријалити са свим својим бестидностима, агресијом, примитивизмом, уз обилату помоћ таблоида који, узгред, ових дана објављују и ексклузивну „забавно-хумористичну“ причу да један од учесника „Парова“, извесни Змај од Шипова има личног роба кога држи у планини и кога с времена на време силује, више никог не шокира. Све је, такорећи, забава и хумор, па чак и објашњење једног од челника те телевизије „да нико данас нема савршену биографију“.
Шокантно је то што је цела Србија постала ријалити шоу програм, а да то мало ко види. Џери Спрингер се испоставља као модел за углед, као нека врста духовног водича за пројекат што горе – то боље. Тамо где је рејтинг најважнији циљ, све је могуће. Озверивање се фантастично исплати. Жене су курве без мозга. Мушкарци су ниткови без муда и школе. Србија је земља у којој ништа не успева тако добро као грозоморност, агресија и недостатак укуса. Ништа не вреди као популарност, а људски живот се мери бојем прегледа на интернету. У међувремену, подсетиће вас на ваш омиљени маргарин, или беби кексе, или попусте у вашем најближем маркету. Додајмо нашем ријалитију и духовну димензију: Раскол у СПЦ и ражаловане владике, а један од њих како преносе таблоиди, изјављује да, мајке ми, није гледао у женске ноге, и да, мајке ми, није крао.
У нашем колективном ријалитију, имали смо стравичну крваву недељу. Седам убијених жена у само 48 часова. Неколико покушаја убистава. Алкохол, лудило, претње, пуцњи, крвници и опроштајна писма. Беда, незапосленост, несигурност, очај, и баш зато живот престаје да буде живот уколико нисмо редовно нахрањени скандалозним, шокантним и ужасним вестима. Кад нема довољно ужаса на насловним странама, има га колико хоћете по друштвеним мрежама, и у коментарима по новинама.
Дакле, нису „Парови“ толико шокантни, колико је шокантно да мало ко види политику симболичких дронова, који се непрестано пуштају како би се народ мало „забавио“. Без обзира на то да ли се ради о ријалити програмима, политичким вестима, или личним обрачунима. Медији су постали онај наводни брат Едија Раме, што из потаје са трибина наводи летилицу која ће изазвати хаос, без обзира на то која да је тема у питању. Другим речима, Србија: то је утакмица високог ризика.
То доказује и припрема за следећи велики ријалити који нас чека: захтев из Хага, да се Војислав Шешељ тамо врати за неколико дана. Шешељ је, наравно, изјавио да се тамо неће вратити добровољно, а поједини политички аналитичари, али и председник РС Милорад Додик, то тумаче као још један покушај дестабилизације Србије.
Који ће укућанин ријалитија СРБИЈА бити избачен одлуком продукције, а ко гласовима публике, остаје да се види.
25. 05. 2015.
Новости, Мирјана Бобић-Мојсиловић – за ФБР приредио: Анонимни















Чувени духовник Ошо Рајнеш (1931-1990) је рекао
-Уколико се неко весели, придружи се,буди радостан, весели се и ти;
-Ако је неко јадан покажи саучешће и помози му, али не на начин да се изједначиш са њим да резултат не би био два биједника умјесто једног…
-Ако је нешто лоше, а не можеш да промјениш (примјер оно што се догађа у свијету и око нас) буди равнодушан…
Значи, не гледаш, не слушаш, не комeнтаришеш – тотално се искључујеш. Зато сам и престао гледати ТВ.
Ово је као и сваку негативност најбоље игнoрисати, у противном, као и сам чланак М.Б. Мојсиловић, би нас могао упутити на неки други пут – осим равнодушности…да видимо шта је то, па да осуђујемо…и нема краја.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ко Вас тера да гледате те сплачине, дали је само радозналост, завиривање у туђи стан или одсуство човека, постали смо људи-маса. Сплачина су углавном сви медији част изузецима. Дали ово служи за замајавање, замислите се сви Срби, „едуковање“. Овај израз више личи на дудуковање (прављење дудука). Свака част дудуку као дувачкој музичкој направи.
Срби, дали ми овако треба да будемо дудуковани, размислите и кад случајно изговорите „едукација“ сетите се образа. Образ није гузица рекли би наши очеви и матере. Дакле употребите реч образовање, учење, навикавање, привикавање, подучавање… Срби уместо гледања ових залудника погледајте и прочитајте шта о језику србском мисли Славиша К Миљковић.
Замилио бих госпдина Новаковића ако би могао да отвори једну рубрику где би ми читаоци могли да наводимо речи које нису у речнику или су старе и архаичне да би их сачували од заборава.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Zlo je pocelo onoga trenutka kada su elektronski mediji izgubili ritam i presli na 24/7 emitovanje programa. Licno pamtim vreme kada se TV program zavrsavao negde oko ponoci i pocinjao ujutru. A necim treba napuniti satnicu, pa je bilo sta dovoljno dovro i dobrodoslo. Eno jutarnjeg programa na Happy TV gde se reprize ponavljaju na svakih 15 minuta (!!!) – i to nikome ne smeta i to neko zove nekakvim „programom“.
Vise nije vazno koliko se puta nesto reprizira, 10 ili 20, vazne su samo reklame u kojima se bestidno laze…
Свиђа ми сеСвиђа ми се