Запад, пре свега САД, нема више ни времена ни ресурса ни нерава, за тактизирање око успостављања безусловне послушности неоколонијализованих држава. Обична послушност више није довољна. Захтева се тренутно и потпуно спровођење наредби, све друго је разлог за одстрел.
Овакво понашање запада је наравно одраз нервозе, која је опет последица узастопних стратешких губитака на великом плану. Мислим наравно на Русију и Кину, али и укупне односе који се одатле развијају и разашиљу свуда по свету, а који су сви до једног стратешки супротни концепту владања светом како то елита САД замишља.
Тако се, оштрије и раније него по редовном току ствари, обруч затвара над Македонијом и Србијом.
Када вам Бошко Јакшић објасни, као у емисији на РТС „Да, можда, не“, да је грађанска Македонија са спојеном македонском и албанском заставом на протесту, устала против окошталог режима, онда вам мора све бити јасније. Не пуца, како каже, Македонија по националним линијама и то је добро.
КАТИКАТУРА: Тошо Борковић
Линија по којој Македонија данас пуца, гле случаја, потпомогнута је са више од 100.000 пресретнутих електронских комуникација које се пласирају у јавности. Како је неспорно да је шеф државне безбедности, колико до јуче, био брат премијера, било би занимљиво када би неко питао господина Јакшића, шта мисли – ко је све то прислушкивао, обрадио и проследио? Ја ћу да будем сасвим неопрезан и да устврдим да је то ЦИА. Технички, то може да обави и наша БИА, али је то опет испостава ЦИЕ. И друго наградно питање – који је то демократски импулс ЦИА добила да крене у напад на свог дојучерашњег пиона на политичкој мапи Македоније? Сарадња са Русијом. Тачније, најава могуће сарадње са Русијом.
Македонија се увлачи у хаос да би се постигла потпуна контрола САД, свуда и у сваком тренутку, а онда ће се ствари већ даље откотрљати ка цепању по националним шавовима, када ЦИА одлучи да је за то сазрело време. Наравно све у циљу решавања савремених демократских изазова. А као најбољу вертикалу демократије на Балкану ЦИА види Велику Албанију.
У Србији се такође даље подстиче дестабилизација. Не зато што Вучић није спреман да служи страном интересу, него зато што страни интерес не оставља ни милиметар простора за питања Вучићевог личног рејтинга. Са друге стране, Вучићу је рејтинг важан зато што зна шта је потписао и шта је обећао и ако не потраје још неко време да се одмакне од свега тога, свестан је какав га исход чека.
КАТИКАТУРА: Тошо Борковић
У том светлу треба гледати и налог за повратак Шешеља у Хаг, сукоб у Српској Православној Цркви, дестабилизацију Републике Српске, даље захтеве Немачке у погледу Косова и Метохије. Пуштање пресретнутих разговора је такође показна вежба за Вучића, да не сумња на каквом је кратком поводцу.
Оно што је за нас грађане Србије добро јесте чињеница да после Вучића запад нема политички наставак у Србији. Његовим гњечењем и елиминацијом, они избацују кључни привид и опсену из политичког живота Србије, на којој опсени неоколонизација Србије и почива.
А што се Вучића тиче, па знате оно „ко с ђаволом тикве сади…“.
Карикатура: Коракс
*http://wp.me/p1Fuk8-HLD
24. 05. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Балкан, Влада, ГЕОПОЛИТИКА, ГЛОБАЛИЗАМ, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Европа, Мишљење, Национално питање, Новости, Окупација, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, СВЕТ, СРБИЈА, будућност, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Боље је умети него имати. Америка се одрекла Бога и нема јој помоћи. Тумара по свету руши пали завађа. Од зла прави горе а добру се нада. Уствари ближи се слом долара и то им је велики проблем који ће их опаметити али после велике невоље и батргања. Нато је обична дарга (мочуга) са којом приморавају цео свет да се клањају не постојећем величанству спиритуалном новцу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Запад, пре свега САД, нема више ни времена ни ресурса ни нерава, за тактизирање око успостављања безусловне послушности неоколонијализованих држава. Обична послушност више није довољна. Захтева се тренутно и потпуно спровођење наредби, све друго је разлог за одстрел.
“““““““““““““““““
Да, а ово је та њихова политика …………..
Američki projekat o „genocidu u miru“ – Planirano zatiranje Slovena
O tome kako će likvidirati Srbe, Ruse i druge pravoslavne slovene, razmišljao je i bivši direktor CIA Alen Dals (koji je na toj funkciji bio od 1953 do 1961 godine). Njegova „strategija“ duboko je zacrtana i u današnju američku politiku prema Srbiji.
Naime, Dals je tada u svom „elaboratu“ rekao i ovo:
„…Stavićemo ih u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima…Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščaćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo… Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.
Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti.
U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered.
Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi…“.
U ovoj Dalsovoj zločinačkoj ideji, danas je lako prepoznati sve što se dešava u Srbiji:
od najvulgarnijih medijskih ponižavanja nacije, pa sve do beskrupulozne pljačke, izdajničkih vlada i izgubljene omladine.
Dvanaesti je čas da se spašava ono što još može da se spasi. Ali, ta akcija ne može da se obavi bez temeljnog obračuna sa klikom na vlasti i sa celokupnom kriminalnom elitom koja je stekla imetak pljačkajući narod i državu. Srbija mora da se odredi i prema politici Zapada koja podržava njeno sistematsko ubijanje, a koje može da se sažme u jednoj jedinoj rečenici koju je 14. maja 1992. godine izgovorio ondašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel: „Srbiju moramo baciti na kolena!“.
Da ne bi bilo zabune, to isto, samo „umivenim“ rečnikom, danas govore svi zvanični predstavnici SAD i Evropske unije. Vuk je možda promenio dlaku, ali ćud sigurno nije.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
Паметном доста ! Зар не ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се