Чанак мисли да је Србији неопходна пре свега економска политика.

“Онда се само преко закона дотерују кључни стратешки правци економске политике. Не можете донети прописе а да нисте донели економску политику и још поготово ако преписујете од земаља које имају сасвим друге економске услове, чланице су Европске уније и имају монетарни систем заснован на евру. Не можете преписивати од њих, јер немате услова за примену.” сматра председник једне од две највеће синдикалне организације у земљи.

Истиче и да је такав Закон о раду био потребан мешетарима, а не правим послодавцима и наводи пример 15 страних фирми, чланица УГС “Независност” у којима се изричито поштује стари Закон према којем радници имају право на отпремнине и код бивших послодаваца, а не само код садашњег, како стоји у новом Закону.

“И кога год смо питали извините а јесте ви чули да је донет нови Закон, револуционарни закон?! Они кажу да, али тај би закон произвео да ми изгубимо најбоље раднике кад бисмо га примењивали. И управо то је оно што смо причали пре доношења овог закона.” додаје Чанак.

“С обзиром на то да су пре његовог доношења о Закону преговарале три стране – представници Владе, послодаваца и Синдиката, добили смо оно најбоље што је могло да се добије” сматра Небојша Милетић из Уније послодаваца Србије.

Ипак верује и да има простора да се можда новим Законом дође до бољих решења за одређене институте.

“То су институције које се зову рад на одређено време, ми јесмо постигли да је то сад две године плус једна, плус евентуално још једна, то јесте велики помак, али ако узмемо земље у окружењу, на пример Македонију где је то пет година, у Црној Гори седам година, значи мислимо да то може и те како боље. Институција која се зове отказ уговора о раду. Наша жеља је да ми имамо потпуно флексибилно тржиште радне снаге и да ви као послодавац можете брзо неког да запослите. Али уколико имате финансијских проблема, пад производње, исто тако да можете брзо некога и да отпустите “ прича Милетић.

Из Уније послодаваца постоји иницијатива да се егзактно провере ефекти измењеног а сада важећег Закона о раду, због чега је Министарство рада формирало и Радну групу.

“Она има задатак да сагледа све ефекте урађеног и оног што је остало из старог Закона, да се уради анализа да видимо како ствари стоје и онда би се донела одлука о евентуалној изради новог Закона о раду.” прича Небојша Милетић из Уније послодаваца.

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин понавља став да је Закон добар и напомиње да је он прошао и одговарајућа тела Европске комисије, која на њега није имала примедаба.

“Уколико би се нешто ново десило, наравно да смо дужни да се прилагодимо европским директивама, али не само европским директивама, већ и директивама Међународне организације рада у мери у којој то прихватимо, одговарајућем комитету Уједињених нација, ова земља није острво.” објаснио је Вулин за РТВ.

Социолог са Института друштвених наука Нада Новаковић, уверава у сасвим супротно – да је Закон изразито антиевропски, иако је званичан политички пут Србије, улазак у Европску унију и усклађивање са прописима ове заједнице земаља.

“Ја сам пажљиво пратила и правила компаративну анализу нашег законодавства, европске праксе и њихових закона и могу вам одговорно рећи да је наш Закон о раду изразито антиевропски, антицивилизацијски, антираднички. Он пре свега крши основне одредбе, правила, упутства Европске комисије, Европског савета и свих националних држава, пре свега развијених, Немачке, Француске, Холандије у ЕУ, о радним односима.”

Новаковићева појашњава да се то односи на исплату зараде, гаранцију запослења, гаранцију безбедног радног места, услова рада и слично. На нижем нивоу, додаје она, укида колективно преговарање, радници се не штите од оне врсте отказа који се добија из чистог хира послодавца.

И поред његових негативних страна, социолог Нада Новаковић сматра да је усвајање таквог Закона било неизбежно јер је део глобалног тренда наметања крупног капитала против радне снаге.

“Суштина је да су га наметнули под притиском међународних финансијских институција, наших кредитора и супервизора, ММФ-а, Светске банке и бриселске администрације.” закључује је Новаковићева.

Више о ефектима Закона о раду, о личном банкроту као и о тражењу посла у Србији гледајте у емисији Радар, која се емитује у уторак 5. маја у 21 час на првом програму Радио телевизије Војводине.

1. 05. 2015. РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић