ХАГ, БЕОГРАД – Хашки трибунал одбацио је поновљене оптужбе лекара Војислава Шешеља да је Шешељ у судском притвору у Схевенингену (Scheveningen) неадекватно и неправовремено лечен од тумора.

ФОТО: icty.org

Позивајући се на налаз двојице независних експерата из Холандије и Белгије, заменица судског секретара Кејт Макинтош (Кate McIntocx) нагласила је, у интерном допису судијама и председнику Трибунала, да је лечење лидера радикала било „потпуно у складу са националним и међународним упутствима“.

Спољна ревизија Шешељевог лечења, коју је Трибунал наручио после оптужби његовог лекарског тима предвођеног Милованом Бојићем, показала је, наводи се у допису, да је „Шешељ добио примерену медицинску негу у притвору Трибунала и да примедбе српских лекара нису засноване на информацијама из историје болести која им је била стављена на увид“.

Макинтошова је приметила да је Бојићев тим, уз то, оптужбе изнео и пре него што је имао увид у комплетан Шешељев медицински досије, те да ни пет месеци после тога није суду упутио никакве препоруке о побољшању терапије, иако је на то био обавезан према правилима Трибунала.

И холандски и белгијски онколог које је Трибунал ангажовао – иначе специјалисти за туморе органа за варење и професори универзитета – потврдили су, независно један од другог, да су „дијагностички тестови били примерени и правовремени“, као и да су, „након што је Шешељ одбио даљу терапију“, лекари у притвору исправно одлучили да „комбинују помно посматрање са додатним дијагностичким тестовима“.

На питање могу ли да наведу било какав пропуст у лечењу Шешеља, обојица професора – чија су имена у допису редигована – одговорила су одречно, а један је нагласио да је Шешељ имао „најбољу могућу негу“.

Независни експерти потврдили су и исправност одлуке да се, после прве хемотерапије, Шешељ изолује од осталих притвореника због „отровних излучевина“ које су последица терапије, као и да су после тога предузете примерене медицинске мере, пише у допису Макинтошове.

Као једну од примедби Шешељевих српских лекара, заменица секретара Трибунала навела је и „холандски став о дискусији о еутаназији са пацијентом и околностима под којим се такав разговор води“.

Макинтошова је назначила је да се експерти нису изјашњавали о разговору о еутаназији који је, како произлази из списа у вези са оптужбама српских лекара, био вођен са Шешељем. Један је написао да „у документима које је добио није прочитао ништа што би се односило на питање пацијента у вези са еутаназијом“. Исти експерт приметио је и да се „холандска политика о еутаназији често погрешно схвата“.

Други експерт изјавио је да „нема никакво мишљење о разговору о еутаназији у вези са овим пацијентом“.

У одвојеном, знатно детаљнијем допису, међутим, лекар из судског притвора Паулус Фалке осврнуо се на помињање „разговора о еутаназији“, ограничавајући се, због лекарске поверљивости, на општи коментар да се по холандским прописима „разговори о одлуци о окончању живота воде само кад сам пацијент покрене то питање“.

Заменица секретара Трибунала закључила је да је „задовољна што је Шешељ у притвору примио висококвалитетну медицинску негу и да су то потврдила двојица међународно признатих експерата у том пољу“. Исту такву негу, Шешељ ће наставити да прима ако се врати у притвор, нагласила је Макинтошова.

Детаље о Шешељевом лечењу од његовог доласка у притвор, 24. фебруара 2003, преко постављања дијагнозе да болује од тумора, 22. новембра 2013, до пуштања на привремену слободу, 12. новембра 2014, и ревизије двојице независних специјалиста, изложио је, у одвојеним дописима, лекар притвора у Схевенингену Паулус Фалке.

Доктор Фалке прецизира да се, 25. септембра 2013, „Шешељ пожалио на извесне симптоме“ и да је „веома осетљив тест који је спроведен… дао негативан резултат који је значио да нема ненормалних налаза“.

Пошто се Шешељ и даље жалио на исте симптоме, тест је поновљен 23. октобра 2013, а резултати, четири дана касније, били су позитивни.

У складу са медицинским протоколима, пише доктор Фалке, „колоноскопија је обављена 19. новембра 2013, као и биопсија ткива са захваћеног дела Шешељевог тела“.

„Биопсија је потврдила да Шешељ болује од озбиљне болести и донета је одлука да се подвргне лапороскопској операцији… која је обављена 18. децембра 2013“.

После операције, Шешељ је у болници, чије је име редиговано, био до 21. децембра, након чега је враћен у притвор, где је медицинско особље спровело постоперативни опоравак „без компликација“, наводи у допису доктор Фалке.

фото: Бета (Ненад Петровић)

Готово све операције притвореника Трибунала обављају се у хашкој болници Броново, која, иначе, брине о здрављу чланова холандске краљевске породице.

Конзилијум лекара, састављен од интернисте, радиотерапеута, радиолога, хирурга и патолога, размотрио је Шешељево здравствено стање 30. децембра 2013. и саставио план лечења хемотерапијом.

Пошто му је више лекара неколико пута саветовало да прихвати хемотерапију, Шешељ је, према доктору Фалкеу, то и учинио почетком јануара 2014. Пристао је да се подвргне „интравенозној хемотерапији сваке две недеље“ током следећих шест месеци.

Почетак хемотерапије био је одложен због „Шешељевих већ постојећих хроничних медицинских бољки и употребе одређених лекова“. „Додатне мере предострожности“ биле су предузете због тога.

Шешељ је „30. јануара 2014. био подвргнут мањој хируршкој припреми за хемотерапију и враћен је у притвор идућег дана“.

Хемотерапија је почела 4. фебруара 2014, када је Шешељ поново био примљен у болницу чије је име у допису редиговано.

Медицинско особље те болнице, затим је обавестило лекаре у притвору Трибунала да су, као последица хемотерапије, у Шешељевом телу нашли „отровни елементи… који би могли контаминирати друго особље у наредних седам дана“, па је у складу са медицинским протоколом препоручено да Шешељ буде изолован од осталих притвореника у том периоду, што је и њему објашњено, пише доктор Фалке.

„После прве хемотерапије, Шешељ је одбио да настави са преосталим терапијама зато што се није слагао са предложеним режимом“, а при тој одлуци остао је и после оштрих упозорења више лекара да то није добро.

Лекари су, затим, одлучили да примене метод „посматрања и чекања“, уз повремене дијагностичке тестове. Шешељ је, у складу с тим, 15. октобра 2014. подвргнут томографском скенирању трбушне дупље, а резултати су „сугерисали напредовање болести“, али тај резултат, није био потврђен на другом скенирању другачијим методом, 22. октобра, па је доктор Фалке исход описао као „неодлучан“.

Још једна колоноскопија била је заказана, али није спроведена зато што је Шешељ, 12. новембра прошле године, био пуштен на привремену слободу. Да је резултат био нормалан, по доктору Фалкеу, био би настављен приступ „сачекај и види“, уз ново скенирање за два месеца. У случају ненормалног резултата колоноскопије, лекарски конзилијум би одлучио о даљим корацима у лечењу.

У осврту на примедбе тима Шешељевих лекара, које је више пута у јавности излагао доктор Бојић, лекар притворске јединице у допису их појединачно и изричито негира.

Тврдњу српских лекара да Шешељ није на време био обавештен о терапији после операције, доктор Фалке побија наводом да је са Шешељем и у притвору и у болници разговарано о терапији, пре и после операције, и да је о свему била информисана и његова супруга.

Уз то, пацијенту је достављени и писано објашњење на српском језику.

„Што се тиче поступања са пацијентом који је на хемотерапији каквој је подвргнут Шешељ, не слажем се са тврдњом српских лекара да, са медицинског становишта, није било неопходно да се Шешељ изолује после хемотерапије“, пише доктор Фалке, објашњавајући да је изолација била неопходна „услед излучивања отровних елемената из његовог тела током седам дана након хемотерапије и да би се избегао ризик од контаминирања других притвореника и особља“.

„Шешељ није могао остати у својој ћелији, као што је сугерисано, зато што је у његовој ћелији велика количина материјала, укључујући и папир, који би био контаминиран“.

Предлог управе притвора и лекара да се привремено премести у празно крило притвора, али да учествује у заједничким активностима са осталим притвореницима, уз поштовање одређених услова, Шешељ је, такође, одбио, наводи доктор Фалке.

Он објашњава да се пацијенти ван затвора после исте врсте хемотерапије „нормално враћају кући“ због тога што „породице прихватају мали, али значајан ризик од отровних излучевина“. У затворском окружењу, међутим, друге притворенике „не би требало стављати у позицију да одлучују да ли да прихвате или не прихвате ризик од контакта са токсичним отпадом“.

Доктор Фалке одбацио је и примедбу колеге Бојића да неопходни дијагностички тестови на Шешељу нису били обављани током читаве године. „Управо је супротно. Шешељ је подвргаван редовним дијагностичким тестовима и радиолошким прегледима свака три месеца од лапороскопске операције“, навео је.

Доктор Фалке је као тврдњу без основа одбацио је и навод српских лекара да је немогућност да се утврди да ли је „наводна метастаза нови рак или последица старог рака“ резултат пропуста холандских доктора да спроведу још једну колоноскопију.

„Колоноскопија би само помогла да се дијагностицира поновно појављивање првобитног тумора, али не би била од помоћи у сагледавању ширења или метастазе тумора“. Тестови који су одложени због Шешељевог привременог ослобађања дали би, могуће је, објашњење, примећује притворски лекар.

Шешељ је 12. новембра прошле године, одлуком расправног већа, пуштен на привремену слободу ради лечења у Србији. Апелационо веће је 30. марта, усвајајући жалбу Тужилаштва, наложило првостепеном већу да „сместа“ Шешељу наложи да се врати у притвор Трибунала зато што је, изјавом да се неће добровољно враћати у Хаг, прекршио један од два предуслова за боравак на привременој слободи.

Будући да расправно веће то није учинило, Тужилаштво је од апелационог већа, минуле седмице, затражило да га хитно примора да опозове Шешеља са привремене слободе.

Апелационо веће је Шешељу, крајем прошле недеље, дало рок од три дана да се изјасни о том захтеву.

У притвору Трибунала, Шешељ је боравио од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао, одмах пошто је против њега била објављена оптужница за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење је почело у јесен 2007. Изрицање првостепене пресуде било је заказано са 30. октобар 2013, али је одложено на неодређено време због изузећа једног од судија на Шешељев захтев. У току је упознавање новог судије са процесом у којем уопште није учествовао, а пресуда ће бити изречена када судија прочита читав спис.

Најс: Не знам како ће случај бити окончан

Бивши тужилац хашког трибунала Џефри Најс изјавио је данас да не може да процени како ће бити окончан случај Војислава Шешеља, те да је одлука тог суда била „јако чудна“ да лидера радикала пусти на привремену слободу без чврстих гаранција државе Србије да ће он бити враћен у Хаг.

„Не могу да дам мишљење о томе, јер нисам детаљно пратио случај, али с обзиром на то да је (Шешељ) болестан и да се налази овде, тешко је закључити како ће се све то завршити“, рекао је Најс новинарима у Београду на трибини „Домети међународне правде“.

Одлука трибунала да лидера радикала пусти на привремену слободу из хуманитарних разлога је, према његовим речима, веома чудна.

„Приметили смо то још тада. Замислите себе као обичног судију у обичном суду који суди на пример пљачку, а оптужени из неког разлога мора да иде у другу државу. Ви као судија не бисте га пустили без чврстих гаранција државе у коју иде, да ће се вратити, ако му уопште дозволите да иде“, рекао је Најс који је заступао оптужницу против Слободана Милошевића.

Сматра да је врло чудно да је трибунал направио такав аранжман у случају Шешеља.

Он је, иначе, констатовао да је „случај Шешељ“, контроверзан јер траје веома дуго.

Као контроверзне пресуде поменуо је и случајеве хрватског генерала Анте Готовине, некадашњег шефа тајне службе Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције ДБ Франка Симатовића, указавши да је хашки трибунал суди по „адверзијалном систему“ који одлуке доноси на основу доказа, а не бави се утврђивањем истине.

27. 04. 2015. РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић