Вилијем Тербо, једини крвни сродник Николе Тесле, боравио је недавно у Београду, када је присуствовао премијери филма „Торањ народу“ Џозефа Сикорског. Том приликом унук Теслине најстарије сестре Ангелине са сетом нам је испричао утиске последњег сусрета са Николом Теслом, наглашавајући да српски геније уопште није био хладна личност, као што се прича.

* Кад сте последњи пут видели Теслу?

– Тесла је имао брата који је умро млад и три сестре. Када сам упознао Теслу, понашао се према мени веома присно. Последњи пут сам га видео када сам имао девет година. Загрлио ме је и пољубио, што ме је изненадило јер сам одрастао у другачијој породици. Очекивао сам да ћу се руковати са њим, и био сам мало шокиран када ме је, као што Срби раде, загрлио, пољубио и разбарушио ми косу. Увек слушате те приче како је био посвећен науци и како се уздржано опходио према људима. Мајка ме је тог дана повела да гледам мјузикл у Њујорку у чувени Радио сити театар (Radio City Musical New York). Био сам веома разочаран када сам схватио да ћемо пре тога морати да свратимо до мог деде Тесле. Стигли смо у хотел Њујоркер, на 33. спрат, у соба 3327. Било је преподне.

* Како је изгледао тај сусрет?

– Ушли смо у тај двособни апартман а он нас је чекао. Сећам се да је био необично висок и стар. Никада нисам видео неког таквог. Поздравио је маму а онда се окренуо ка мени. Пољубио ме је, загрлио а ја сам му само рекао „Здраво“. Он и мама причали су нешто мање од пола сата а ја сам седео за столом на коме је било цвеће. Кроз отворена врата сам имао поглед и на спаваћу собу. Тесла је био јако љубазан и говорио је леп енглески језик. То је био веома топао сусрет, мада нисам са њим разменио пуно речи. Као што рекох, запамтио сам тај загрљај и пољубац. Приче о његовом хладном ставу према људима нису истините, као ни то да није волео да се рукује. Мој отац причао ми је смешне приче и никад није могао да их заврши до краја од смеха. И знам да је Тесла био исти такав, био је добар и духовит. Последња сам жива Теслина крв. Сви остали, а било нас је мало, нису више са нама. Зато носим велику одговорност за Теслино име.

* Ваш деда Јово Трбојевић је био свештеник?

– Мој деда Јово је исто рођен у Лици, тамо је био прота. Сви су дуго живели, градили цркве а када би неко из фамилије умро пре 85. године, то би сматрали за чудо. Када се мој отац Никола Трбојевић оженио са Елис Худ, која долази из шкотско-енглеске породице, прихватио је њен предлог да у друштвеном животу користи американизовано име, Николас Тербо. Тата је био математичар и проналазач, највише у аутомобилској индустрији. Радио је зупчанике за аутомобиле. Добио је име по свом славном ујаку а био је доста на њега. Био је млађи 30 година од њега, отишао је у Америку 30 година после њега и умро је тачно 30 година после Тесле. И мој отац је као Тесла радио у телефонској компанији у Будимпешти одакле је дошао у Америку. Можда су и Тесла и мој отац били мало строги зато што су дошли из породице где су им очеви били православни свештеници. То је на њих утицало да више размишљају о друштву, а не о новцу. Отац је мајци рекао да ће радије да освоји Нобелову награду него милион долара, на шта му је она одговорила да је, ипак, боље милион долара.

Венчање у Лас Вегасу

* За бившу Југославију, односно Србију веже вас и једна лепа Шумдинка?

– Оженио сам се када сам имао 60 година. Бојану, која је родом из Краљева, упознао сам на пријему Југословенске мисије при Уједињеним нацијама приликом последње прославе Дана републике 29. новембра. Била је прелепа, као и сада, и лепо је певала. Давид Дашић је био наш амбасадор и он ме је боцнуо да ме упозна са њом. Играли смо цело вече. Годину дана касније смо се венчали у Лас Вегасу а после и у православној цркви у Њујорку, јер је она то хтела. У браку смо 24 године.

* Кад сте дошли први пут у Југославију?

– После завршених студија радио сам као ракетни инжењер и стручњак за свемирску технологију, ракете и телекомуникације. Нисам могао да долазим у Југославију јер нисам имао дозволу да напустим земљу. Такође, нисам могао да одлазим у земље источног блока. Нажалост, Америка је сматрала Југославију сувише близу Совјетском Савезу и било је тешко да се добије дозвола. Прва прилика да дођем у бившу Југославију била је 1979. године када сам желео да одам почаст Михаилу Пупину који је био са мојим оцем пријатељ. Тад сам говорио на једном скупу. Нисам имао прилику да комуницирам јер не знам српски, али сам спремио говор. Свако ко је говорио на неком од страних језика, говор је био преведен на српски. Превод мог говора уопште није био онакав како сам ја написао и прочитао. Тада сам изговорио и прве српске речи: „Нема проблема“.

* Зашто нисте научили српски језик?

– Говорим неколико речи српског. Мој отац је говорио осам језика, мајка само енглески и мало француског. Нисмо имали обичај да говоримо српски. Било ми је жао што ме отац није терао да учим српски, а мајка је сматрала да, ако већ треба да учим неки језик осим енглеског, да то буде француски. Тата ми је причао о Србији, свом детињству, преводио на енглески српске изреке као што је „ко нема у глави, има у ногама“.

Космичка технологија

* Виљем Тербо је рођен 1930. године у Детроиту. Инжењерску каријеру почео је у Лос Анђелесу и најдуже се бавио космичким технологијама и пословима у вези са међународним телекомуникацијским носачима.
* Након одласка у пензију посветио се раду у Теслином Меморијалном друштву. Бави се афирмисањем непролазног дела славног претка, на многим научним скуповима и симпозијумима, затим у белетристици и филмској уметности. Провео је више од 30 година у представљању породице приликом примања почасти и признања у част Николе Тесле
* Истиче да му је указана част да због своје сродничке везе са Теслом прима почасти које су њему намењене. То је велика дужност и привилегија: бити благословен Теслином крвљу! Његова сличност, каже, са Теслом огледа се у сродним моралним начелима.
* Ожењен је Бојаном

26. 04. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић