фото: ФАКТИ
РУСКИ РЕЖИСЕР ПОЗВАО КОЛЕГЕ ДА СЕ БРИЖЉИВИЈЕ ОДНОСЕ ПРЕМА КЛАСИЧНИМ ДЕЛИМА
УМЕТНИЧКИ ствараоци треба да се руководе сопственим осећањем стида, а не страхом од цензуре – оценио је велики руски режисер Никита Михалков на фестивалу „Света Ана”.
Истовремено је позвао све колеге да се брижљивије односе према руској култури: „Нисам учествовао у полемици поводом опере „Танхојзер”. Желим ипак да кажем да ми ово како се данас неки ствараоци односе према класичним делима личи на страшан сан. Волео би да се „пробуде” Чехов и Шекспир и да се сретну са режисерима својих драма у неком мрачном сокаку! Зато некима саветујем да сами напишу неку драму и да је поставе како год пожеле. А они, уместо тога, узимају познато уметничко дело и саопштавају: „Е, сад ћу да свима покажем како се ово може протумачити на нови начин”.
Михалков је овим својим речима још додао: „Ово што говорим није никакво пуританство. Важно је да људи схвате: зашто нешто чине. Уместо да ми нешто са сцене представе како је написано, они желе да ми ударе чвргу. Ја сам против тога. Али, то није цензура. Мора постојати унутрашње осећање стида, људима мора бити нешто неугодно, нека ми нико не доказује како му је све могуће и све дозвољено. Највећа могућа слобода је – одиграти Чехова онако како је он то написао и тиме узбудити данашњег човека.
На крају је додао да се у Русији данас не снима баш много филмова које би људи желели да погледају и по други пут. И подвукао:
„А класика зато и јесте класика зато што – не умире”.
26. 04. 2015. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, КУЛТУРА, Мишљење, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, Русија, СВЕТ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Jedino zaista merilo kvaliteta nekog umetnickog dela je vracanje istom – ponovo. U slucaju filma ima i jedna mali dodatak: da li bi odmah ili posle nekog vremena pozeleli da vidite film koji ste juce videli?
Pamtim jednu od prvih predstava „Tri boje, plavo“ u BG Jadranu po necemu sto nikada nisam sem tada dozive u bioskopskoj sali. Obicaj je da kada krene odjavna spica, gledaoci vec pocinju da se dizu i krecu ka izlazu. Medjutim, u slucaju pomenutog filna, NIKO se nije dizao dok i zadnje slovo odjavne spice nije nestalo sa ekrana! Mozda je to bila probrana publika, ona kvalitetna sto voli premijere, ali sigurno nije bila sva takva u prepunoj sali … jer to je film koji svoju radnju ne zasniva na necem zlim u ljudskoj prirodi, nego na nesrecnom slucaju otkazivanja kocnica i kasnijoj dobroti glavne zenske uloge … svi u filmu zele samo dobro drugima (sem nekakve gazdarice koja izdaje stanove ali to samo kroz pricu, bez njene uloge).
Jednostavno – kvalitet se prepoznaje bez greske…
Свиђа ми сеСвиђа ми се