Фото: Новости

У Бјелопавлићима, месту где је пре 99 година одбрану српског језика и ћирилице платило животима 14 учитеља, почело је прикупљање потписа за усвајање декларације о заштити српског писма. Покренуло ју је удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда, после чега ће се упутити на усвајање у локални парламент.

Ћирилица у Црној Гори данас, насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

– У кратком времену, после доношења Устава 2007, у ком је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, односно „језик државе“, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази исписани су само латиницом. Њоме су исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, за комуналије… Укратко: целокупна комуникација државе и грађана одвија се на латиници – каже за „Новости“ професор српског језика Веселин Матовић.

Професор Матовић указује да су везујући у пракси латиницу с црногорским, а ћирилицу за српски језик, „утеривачи новог црногорског идентитета“ принудили Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици.

– Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да дело штампа латиницом, као што нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало национална, језичка, политичка, идеолошка, па и естетска детерминанта – закључио је Матовић.

СПОРТИСТИ ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ

Најстарији спортски клубови су чувари ћириличног писма у Црној Гори, попут цетињског Ловћена, Искре из Даниловграда, пљеваљског Рудара… Навијачи никшићке Сутјеске, популарне „Војводе“, користе такође ћирилично писмо.

С друге стране, у том граду је недавно отворена зграда позоришта који баштини традицију из 1884. Због скрнављења првобитног имена побунио се део одборника опозиције тражећи да се врати ћирилица.

10. 04. 2015. ИСКРА, за ФБР приредила Биљана Диковић