Оливера, Мирослав и Јулијана

Саша Мићковић: ОГАЊ НАД СРБИЈОМ

Деци која су страдала 1999. од НАТО агресије

I

Деведесет девете ватра капље по нама,
Маглуштина Србијом, ваздух у чађном диму.
Расушене колевке ратна језа прелама,
Содомијски владари у крволочном тиму!

А бебе као цветак, дрхте од експлозија,
Урушиле се куће и замуљиле воде.
У душама страхопев као рђа заклија,
И очну зен до сржи светски крволок боде!

Навалиле на Српчад алаве глођокоже,
Металним чељустима размрве и прождиру.
Боже, као коров се гнусни изроди множе,

Ми пелцери на Хелму, а чуме кост раздиру.
Данима липти с неба, род без причесног хлеба,
Господе, некрст вреба, мирис тамљана треба!

II

Зверолике сподобе, јашу плећа демона,
Зачеличеном руком пожању главе живе.
Трулеж, паклени сумпор, сеју из авиона,
Нервне отрове веју, бомбом на житне њиве!

Скочањили нам душе, расули тлом утробу,
За смирај просјачимо, осмех болесне деце.
Сахранили нас живе, у туробноме гробу,
Из ког промуклим гласом залуд зивкамо свеце!

Разориле нас мржње, слатка им наша крвца,
Стере нам главе огањ, над буклијом барјаци.
Закосиле се свеће, ко ветрокршна дрвца,

Децоубици челом пентаграм и зли знаци.
А Србијица зебе, шћућурена у себе,
Као биљчице бебе, преклане се занебе!

аутор: Саша МИЋКОВИЋ

24. 03. 2015. ФБ Sasa Mickovic, за ФБР приредила Биљана Диковић