На данашњи дан 1999. године председник СРЈ Слободан Милошевић одбио је захтев да прихвати стране трупе под вођством НАТО на Косову и Метохији, после чега је специјални изасланик САД Ричард Холбрук одмах отпутовао у седиште НАТО у Бриселу.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана потом је активирао наредбу о отпочињању ваздушних удара, а влада СРЈ је због претњи војном агресијом прогласила стање непосредне ратне опасности.

Преговори у Рамбујеу (код Париза) о предложеном мировном споразуму између Савезне републике Југославије и косовских Албанаца су почели 6. фебруара и трајали све до 17. марта 1999. године, уз посредовање Контакт групе. Мотиви и циљеви свих преговарача и данас представљају контроверзну тему и остају недоречени.

СР Југославија је на Конференцији изразила спремност да Албанцима пружи широку аутономију у саставу Србије, али су је они поново одбили.

„Претње нашој земљи да ће бити бомбардована ако не дозволи страну окупацију дела своје територије представљају упозорење за цео свет и све народе и људе којима је стало до слободе и мира. Нећемо дати Косово ни по цену бомбардовања“, рекао је Милошевић на састанку са делегацијом кипарског парламента.

Многи извори наводе да је југословенска страна била уцјењена ратним пријетњама, о чему свједочи и степен упорности којом је амерички државни секретар Мадлен Олбрајт последња два дана убеђивала Албанце да прихвате принципе, као и наводи британског шефа дипломатије Робина Кука — који је главни разлог за албански потпис на документ нашао у могућности да се казни Београд.

У годинама после бомбардовања, неки аутори су наводили и постојање додатних дјелова споразума, које првобитно нијесу објављене у медијима западних земаља, а који показују да је НАТО програм био не само да се окупира Косово и Метохија, већ цијела Југославија. Ово је одбацио не само Милошевић, већ и југословенски парламент, који је предложио да УН снаге надгледају мировно решење.

Клинтон и Блер су такав предлог игнорисали. Сматра се чак и да је Блер био већи заговорник бомбардовања него амерички председник Клинтон.  Преговори су се завршили тако што је албанска делегација споразум потписала, док је југословенска одбила.

Након Рамбујеа НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

Процјене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.  Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.

Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба.

JAVIER SOLANA AND WESLEY CLARK 2010.

23. 03. 2015. СРБИН.инфо, ИН4С, за ФБР приредила Биљана Диковић