22 године Учитељског факултета у Ужицу увеличало је изузетно лепо и достојанствено гостовање Хора словенске песме ЛУЧИНУШКА из Београда, руководиоца и оснивача професора др Андреја Тарасјева… Сви присутни су имали исто, задовољно лице на крају концерта, на коме се очитавала захвалност на једном дивном путовању песмом у Русију, на Косово и Метохију, Новорусију, Пољску, Словачку, раме уз раме са Лужичким Србима, козацима… у борби, љубави, у свим тим драгоценим тоновима који чувају историју нашег постојања…

Хор слависта ЛУЧИНУШКА данас, после 43 године, броји 50 чланова најбољих професора и студената, под управом оснивача и диригента професора Андреја Тарасјева. Овај пут без професора Тарасјева, били су гости на прослави 22 године од оснивања Учитељског факултета у Ужицу, било је 35 чланова хора и оркестра, диригентски посао сјајно је обавила Мирјана Николић, програм је водила интересантно и духовито Бранислава Марковић, професор књижевности.

Бранислава Марковић, професор књижевности

„У априлу месецу 1972. године професор Андреј Тарасјев је основао хор, окупио нас је на катедри за славистику, мало смо певале, много смо училе, од пет девојака, дванаест, и ево до данашњег дана нас 25 из те прве поставе певамо у овом хору и тако 43 године. Пролазиле су године, нове генерације, хор је прерастао у градски, долазили су и са других факултета, других универзитета, из грађанства… Наша матична кућа је Филолошки факултет и ми смо поносни на њу. Хор први пут гостује у Ужицу, заиста сте нас лепо дочекали, Учитељски факултет је импресиван. Заиста, толики број људи који се школују да буду учитељи враћа наду да ће и у нашим школама бити боље, само да буде још више деце“, рекла је после концерта водитељ програма Бранислава Марковић, професор књижевности, за СРБски ФБРепортер.
Хор Лучинушка је на концерту посветио једну песму њиховом почившем проф. др Стојадину Костићу из села Трнаве код Ужица, у сећање на његова веома занимљива предавања, био је врло духовит, а умео је страшно да поцрвени кад се наљути или кад се смеје, знао је после концерата или после наставе да седне са студентима и поприча… „Веома нас је подржавао у свему што радимо, и кад је отишао страшно нам је недостајао…“

„Ми смо певали на свим словенским језицима који се изучавају на нашем факултету, тако да су то и неке реликвије. На пример ми смо певали на лужичко-српском, мислим да скоро нико у овој земљи није чуо како се тај језик изговара, певамо на македонском, певали смо хрватске песме, имали смо репертоар `Ладарица`… руском, украјинском, белоруском, словачком, пољском…“
А како је почело…
„Професор је у проласку према свом кабинету чуо неке девојке да певају српску народну песму `Јечам жела Косовка девојка` и зауставио се и питао их да ли знају да певају нешто на руском језику, а једна је одговорила `колико си нас научио толико и знамо`, а није их учио ништа. Онда их је професор упитао да ли би училе и су пристале… тоје била она клица која је била претеча овог данашњег хора, даће Бог да буде још 43 године…“ – казала је са осмехом Марковић на крају нашег разговора.

Маја Тешић (на слици десно) и Мирјана Маринковић (на слици лево)

Посебно сам поносна на чланове хора ЛУЧИНУШКА – Мају Тешић, сарадницу и преводиоца са руског језика у редакцији СРБског ФБРепортера, али и песника Мирјану Маринковић, солисту хора и наставника руског језика која води најбројнији дечији хор који пева руске песме, у Београду.

***

Бранко Поповић, продекан за наставу на Учитељском факултету у Ужицу, изузетно је задовољан што је хор ЛУЧИНУШКА гостовао на обележавању 22 године од оснивања факултета у Ужицу. За СРБски ФБРепортер разговарамо како је дошло до сарадње баш са овим хором.

Бранко Поповић, продекан за наставу, Учитељски факултет у Ужицу

„Ово је за нас био посебно свечан тренутак због тога што наша професорка Светлана Терзић пева у том хору, али и због тога што тај хор негује у свом репертоару словенске песме што је нама јако важно, јер се код нас изучава словенска књижевност код професора Зорића, Милинковића итд. Оно што је посебно битно је што је овај хор, да тако кажем, састављен од најбољих професора славистике у нашој земљи. У публици су били гости, Ужичани, професори српског, историје, наставници музике, чланови ужичких хорова, и професори нашег факултета. Могли смо да им на овај начин представимо културу словенских народа, да се ближе упознамо, да се подсетимо на неке песме које смо можда заборавили да певамо, али су још увек живе у нама… Те песме су део културе једног народа, али су се веома често преливале из једног народа у други, и важно је да се чују и упознају…“

Иначе, програм прославе јубилеја био је веома садржајан и богат.
„Отворили смо изложбу професора Обрада Јовановића, то нам је посебно значајно због тога што професор ускоро иде у пензију, а са друге стране професор је завештао факултету петнаест својих великих слика, направили смо легат професора Обрада Јовановића.“
Јуче је била дивна промоција књиге `Речник ужичког говора` почившег професора др Ратомира Цвијетића.
„Да, и то нам је посебно значајно зато што је ту књигу професор Цвијетић стварао, може се рећи, скоро читав свој живот и није успео да доживи да та књига угледа светлост дана, али је његова породица, уз помоћ нашег факултета и `Службеног гласника` учинила све да се та књига одштампа. Ми смо на то јако поносни, то је једно од оних капиталних дела које наша земља штампа, стала је иза тога, посебан допринос је имао наш факултет, а пордица се одрекла својих права да би та књига изашла из штампе. Тако да је ова годишњица била једна од оних лепших и значајнијих у историји овог факултета“, казао је на крају Поповић.

 ЛУЧИНУШКА – ПОСТОЈИ И ПЕВА ВЕЋ 43 ГОДИНЕ

Концерт поводом 40 година постојања и рада хора ЛУЧИНУШКА 8. маја 2012. године

ОД ПЕДАГОШКОГ ОДЕЉЕЊА ДО УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА

Прва учитељска школа у Србији отворена је 1871. године у Крагујевцу и радила је до 1877. године, када је пресељена у Београд. Школа се из Београда 1896. године сели у Алексинац и добија име „Краљевска српска учитељска школа“. Прва женска учитељска школа у ослобођеној Србији основана је 1900. године у Београду.

Образовање учитеља у Ужицу има дугу традицију. Педагошко одељење основано је 1919. године при Ужичкој гимназији. Државна мешовита учитељска школа основана је 24.јула 1925. године, а државним актом укинуто је Педагошко одељење при Гимназији. Почетком школске 1925/26. године предавања су почела у просторијама нове основне школе на Липи. Нову, модерну зграду школа је добила почетком школске 1965/66. године, која је потпуно довршена у лето 1966. године. То је зграда у којој је данас смештен Учитељски факултет.
Завршетком школске 1971/72. године,Учитељска школа је престала да постоји. Уместо ње основана је Педагошка академија. По Закону задатак педагошких академија је да школује учитеље са вишом школском спремом, „у складу са нараслим потребама“. Прописима је предвиђено да студент који заврши педагошку академију стиче назив: Наставника разредне наставе. Одсек за васпитаче у Педагошкој академији у Ужицу отворен је у септембру 1977. године. Академија је радила до 1993. године.
Редовна настава почела је на Учитељском факултету у Ужицу 1. октобра 1993. године. Оснивање и почетак рада Факултета био је велики догађај за град Ужице, наше школство, као и за Републику Србију. Учитељски факултет у Ужицу је у саставу Универзитета у Крагујевцу. На Фа­кул­те­ту по­сто­је два студијска програма основ­них ака­дем­ских сту­ди­ја, пр­вог ни­воа: учи­тељ и васпитач.

22. 03. 2015. за ФБР са лица места Биљана Диковић