Не постоји држава, нити постоје органи државе, нити постоје институције у нашој држави Србији, која и није држава у правом смислу речи. Србија је држава само у формалном смислу: има химну, грб, територију и званичне називе институција, органа и тела. У Србији влада безакоње. Нема правде, нема закона. Нити постоји било ко ко би се усудио да повуче за рукав актуелну власт и опомене је да стане. Да је отишла предалеко.

Постери лепљени на Дан жалости ?!

За процес урушавања свих институција, растакање система поделе власти, гушење демократије било је потребно нешто мање од три године. Само три године од крхке демократије грађене у Србији десетак година било је довољно да изгубимо и онај мали, малецки освојени простор слободе, парламентарне демократије, владавине права, људских права и слобода.

У Србији се све одлуке доносе на једном месту. Доноси их само један човек. Шта је он замислио то се реализује. Контролише све. Од Владе, служби безбедности, локалних скупштина, месних заједница, медија, бизниса, правосуђа, образовања. О републичком парламенту да и не говоримо. Само привид. И стална кампања ко да су сутра избори. Само форма. Никакав садржај. Никакав.

Дакле, јуче је премијер говорио о новим теоријама завере и оптуживао све кога се сетио без иједног ваљаног доказа. И изговорио као и сваки бог да неће дозволити да министри одбране и здравља буду смењени. Не смењени, пардон, не дозвољава ни да их било позове на одговорност. А “ако си бог, онда за тебе важе небески закони, а не људски” што би рекао покојни премијер др Ђинђић и “не живиш у реалности, него летиш на крилима анђела”. И, нормално, ниси ни за шта одговоран. Ни када погине 7 људи, ни када сви изграде домове страдалима у поплави, а ти као извршна власт не поднесеш рачун где су новци које су грађани уплатили за настрадале у поплавама. Ни када лица са потерница воде скупштинске одборе, ни када се докаже да је један министра плагирао докторат, ни када је други министар малко слагао у званичној биографији, нити када се један министар помиње у судским списима као лекар Земунског клана.

По тој логици, ниси одговоран ни за клизишта, ни за скандалозне јавне набавке, ни за још скандалозније одлуке комисије за заштиту права понуђача. Ни за кршење Устава, ни закона, ни притисак на правосуђе. Ни за шта ниси крив, јер си бог, анђео, небески спасилац. Ни када неко туче и отима чланове опозиционих партија у току изборног дана. Ма, какви. Ни када неко неформално обезбеђење окупира локалне скупштине и насилно, не поштујући законе, прекомпонује власт у локалним самоуправама широм Србије. Ни када дискредитујеш Заштитника грађана, Повереника за информације, Повереницу за заштиту равноправности, новинаре, медије, представнике невладиних организација. Ни када поклањаш санитет као политичка странка, ни када обављаш бесплатне прегледе, делиш наочари, топломере, обућу, храну, ни када као странка организујеш хуманитарне акције, бесплатне школе рачунара и страних језика, или припреме за пријемне испите у страначким просторијама!!! Ни што грађани Косова, Срби, нису могли да гласају на последњим парламентарним изборима. Ни за чињеницу да нико живи не зна шта пише у Бриселском споразуму.

Шта те се тичу закони, Устав, конвенције, међународни стандарди. Просечан студент права и политичких наука зна да Србија није председнички систем и да у нашем систему не постоји титула/функција прве даме. Просечан гимназијалац зна да је условљавање социјалне помоћи принудним радом кршење Устава. Сваки просечан општински чиновник зна да је каубојштина насилног преузимања власти на локалу кршење закона и Устава. Она студент права зна да је кршење закона ако неко обавља у исто време функцију у извршној власти и законодавној. Упозорава на то Агенција за борбу против корупције. Донела је небројано одлука о разрешењу функционера, па и једног министра. Сваки грађанин који има рачунар и интернет може да се сам увери о степену корупције при јавним набавкама, о непоштовању Устава приликом доношења бројних закона. Види колико се задужујемо и колико је јавни дуг порастао за само прва два месеца ове године. Виде и шта је тај фамозни Београд на води. И шта власт планира да учини због тог Београда на води правном поретку земље. Грађанима Србије и Београђанима.

Спава министарка Удовички, спавају сви министри. Кад су будни њихови ПР-ови насрћу на новинаре и вређају их. Сви су они мали богови. Анђели другог реда. Не подлежу земаљским законима. Законима државе Србије. Нити су одговорни институцијама државе Србије. Одговорни су само оном врхунском божанству које је наредило да се у дану жалости прелепи читав Београд плаката с његовим ликом. Који је јуче мртав хладан оптужио све нас да смо криминалци. Тајкуни. И поручио да полицајци треба да буду узори нашој деци, а не криминалци како је то било до пре неку годину.

Да се нешто подсетимо: које организовао насилничке демонстрације, учествовао у паљењу амбасада, штитио хашке оптуженике, сарађивао са вођама навијачких група? Направио договор са њима да остану код куће за време последње Параде поноса? Вероватно twitter-аши. Невладине организације. И медији, свакако.

Аутор: Оливија Илин
Извор: Опозиционар

17. 03. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић