Последњих неколико година у Србији се све гласније спомиње реч „бот“. Бот је страначки активиста који на информативним порталима оставља коментаре – хвалоспеве на рачун своје и тешке критике на рачун других партија. Један бот је решио да проговори и открије како је ушао у овај посао.

11. 03. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Прво што науче је да „не постоје“, иако сваког дана, 6 дана у недељи долазе на посао

– Први пут сам овим послом почео да се бавим пре четири године. Као и сваки млади човек, са колико-толико респектабилном дипломом више школе, нисам успео да нађем посао у струци. После краткотрајних епизода по магацинима, трафикама и кафићима, одлучио сам да почнем да зарађујем „лакшим путем“, те сам се учланио у политичку партију која је тада била на власти. Било је то 2010. године – почиње причу 29-годишњи младић из Београда.

Као и сви почетници у омладини странака, почео је радећи на телефонским анкетама и лепљењу плаката. Било је потребно скоро годину дана да аванзује на позицију бота.

– Једног дана, потпредседник омладине је окупио нас десетак и рекао нам да смо прерасли улогу коју смо имали, те да је крајње време да будемо награђени за свој труд. Тако је све почело. Добијали смо упутства, односно неколико шаблона у виду коментара које је требало да остављамо на друштвеним мрежама, али највише у коментарима на најчитанијим новинским порталима. Дневница је била 800 динара, а радили смо у сменама од пет-шест сати. Акценат је био пре свега на вестима које су се тицале потеза наше странке, али и на изјаве опозиције. Нарочито напето било је у предизборној кампањи 2012. године, када смо добили јасан циљ: масовна продукција коментара, чији циљ је био да јавно мњење наведемо да се плаши доласка опозиције на власт. Сећате се приче о „повратку мрачних деведесетих“? – прича млади Београђанин, који је замолио да остане анониман.

После смене власти 2012. године, он се повео примером разних политичара и – променио табор. Поучен искуством, одмах је представио своју „специјалност“ новим надлежнима. Тако је његова каријера бота настављена, само у другој странци.

– Овде су ствари на мало вишем нивоу. Има нас између 500 и 600, и оно што нам је прво речено јесте да ми заправо „не постојимо“. Радимо шест дана недељно, у сменама од осам сати. Посао обављамо из страначких просторија. Дневнице су 1.500 динара, а исплаћују се на недељном нивоу. Имамо обезбеђене сендвиче и сокове. Сваког понедељка имамо састанке на којима нам се предочавају циљеви и задаци за предстојећу недељу. Фокус је на исписивању хвалоспева о потезима које вуче странка. Све је детаљно разрађено: од имена којим се потписујемо до описа коментара које остављамо – каже младић.