Атифете Јахјага је одликовала је бившу шефицу Фонда за хуманитарно право Наташу Кандић орденом „Мајке Терезе“ која се додељује за изузетност на пољу хуманитарне делатности. Орден је додељен поводом „дана суверенитета Приштине“, а Кандићева је један од 40 добитника.

ФБР КОМЕНТАР:
Наташа Кандић је све у додадашњем свом „раду“ чинила и дан-данас чини искључиво на штету Срба из Србије, на штету Срба из БиХ, из Хрватске… широм света, а то доказују и њени пријатељи наградама које јој додељују, као и ова са окупиране србске територије Косово и Метохија тако и друге, свака њена награда је потврда оваквог става.

ПОВЕЗАНО: ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Сви са Еулекс потерница Срби повратници

10. 03. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Одликовање за оснивача Фонда за хуманитарно право: Наташа Кандић

Приштински медији који су пренели ову вест, подсећају и да је Фонд за хуманитарно право недавно оптужио начелника Генералштаба Војске Србије Љубишу Диковића за ратне злочине на Косову током 1999. године.

Кандићева очигледно важи за омиљену личност из Србије међу албанским политичарима, јер ју је недавно градоначелница Ђаковице Мимоза Кусари предложила за почасног грађанина тог града.

У Удружењу Ђаковчана недавно су реаговали поводом те вести и оптужнице против осамнаесторо Ђаковчана које је расписао Општински суд у Ђаковици питајући „да ли то значи да је оптужнице против наших Срба из Ђаковице писало општинско руководство у сарадањи са Кандићевом?“

– Особа која ради по основу пројеката који се финансирају из страних извора, има обавезу да те пројекте и оправда. Наташа Кандић ради пројекте који су једносмерно усмерени против српског народа на Косову и Метохији и имају циљ да га што више оцрне и означе као терористички. Ти пројекти имају и одобрење одређених међународних фактора и фактора у Приштини, а њихов циљ никада није био да се баве и обелодане српске жртве на КиМ. Зато је логично да је Наташа Кандић добила такву награду. Зар је могуће да ниједан пројекат нико није финансирао са стране, и није тражио од Наташе Кандић да обелодани кршење људских права на простору КиМ, где и после 16 година људи не могу да обиђу своје куће, своја имања, своја гробља и своје светиње. Зато су и огорчени грађани Косова и Метохије – кажу у Удружењу Ђаковчана.

Кандићева има чиме да се похвали и до сада је добила небројено награда. Ипак, када се погледа списак на сајту Фонда за хуманитарно право, испада да јој је највише стигло са косовских адреса, а да јој је награда једино изостала од власти у Београду.

Између осталих, Кандићева је добитница награда фестивала „Дани Сарајева“, проглашена је у Стокхолму бранитељком грађанских права године у свету, добитница је награде за мир коју је први пут доделио Косовски институт за мир, у знак признања врхунску посвећеност и постигнућа на пољу људских права Цивилно друштво Феризаја доделио јој је титулу: Заштитник слободе и доприноситељ миру.

Можда најпрестижније признање са полице Наташе Кандић је добила 2006. године, Орден Данице хрватске са ликом Катарине Зринске коју јој је доделио Председник Републике Хрватске Стјепан Месић.

База података – доказ за злочине?

У београдском Медија центру недавно је одржана презентација базе података Косовске књиге памћења (ККП). Базу података ККП заједнички су изградили Фонд за хуманитарно право (ФХП) из Београда и Фонд за хуманитарно право Косово о људима који су изгубили живот или нестали у вези са ратом на Косову, у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године. Наташа Кандић, координаторка пројекта, представила је Базу података ККП и говорила о њеном значају. Реч је о 31.600 докумената који потврђују смрт или нестанак 13.535 особа током рата на Косову. Кандићева је нагласила да база она садржи „велики број доказа који могу бити коришћени на судским процесима за ратне злочине“.

***

Коментар: Тереза

Новости, пише Милан БАБОВИЋ

Лажна хуманитарка добила је орден од лажне државе. Знамење у част комадања Србије. Но, ово је више прича о нама него о њој. Овај текст вероватно иде пред дуге цеви стрељачког вода „боље Србије“. И нека…

НАТАША Кандић вратила се на место где су јој оног 17. фебруара кануле радоснице. Те 2008. била је међу свечаним званицама када су Змија Тачи и пресвучени ОВК терористи прогласили „независност“ Косова.

Лажна хуманитарка добила је орден од лажне државе. Знамење у част комадања Србије. На груди маћехе Срба Атифете Јахјага прикачила је „Мајку Терезу“.

Но, ово је више прича о нама него о њој. Овај текст вероватно иде пред дуге цеви стрељачког вода „боље Србије“. И нека. Ионако су напуњене отужним барутом званим говор мржње.

Јавно питање: хоће ли Кандићка и после Јахјагине ленте и даље да буде некакав друштвени фактор у овој слуђеној земљи? Јесу ли је приштински слављенички пољупци, тог несрећног 17. фебруара, квалификовали за ударне термине на јавном сервису? Или је минутажу заслужила шамарањем старца Николе Поповића, избеглог из Пећи?

Можда се извила у морални стуб Србије измишљеном причом да је председник Томислав Николић убијао цивиле у Антину? Или клеветничком паљбом на начелника Генералштаба Љубишу Диковића, којег други пут за последње три године оптужује за наводне ратне злочине на КиМ? Или отвореним срозавањем Владимира Вукчевића, само зато што је рекао да Тужилаштво нема доказе против генерала Момира Стојановића?

Ништа од овога, али и оног што ће засигурно доћи, неће свргнути „правдољубиву“ фондовку са трона врховног кадије. Јер, она нам је насушна за дневну мазохистичку дозу аутошовинизма. Побогу, ко би нам боље од ње подвикнуо да смо ништарије и крвници, искључиво одговорни за сопствену пропаст? Ако би она нестала са екрана, ишчезло би и наше огледало. Зарђао би прототип новог Србина, по шеми постмодерне нирнбершке катарзе. А Наташа то одлично ради. За медаљу!