Скоро да је немогуће испратити све догађаје који чине економску политику Србије, а да се притом не запитамо да ли то здрав разум губи битку пред инфлацијом дијаметрално супротних изјава носиоца извршне власти.

06. 03. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Поменимо, тек, неке који су повезани, рецимо, са меморандумом с ММФ-ом: актуални министар финансија Душан Вујовић 24. фебруара текуће године приликом гостовања у емисији „Кажипрст“ (Б92) изјавио је: „Нисмо обећали отпуштања у јавном сектору…“[i]; 27. фебруара министар финансија је рекао: „Меморандум са Међународним монетарним фондом не подразумева никакво отпуштање, односно његов циљ није отпуштање радника. Није циљ лекара да нанесе бол пацијенту већ да се нађе решење.” [ii]У меморандуму економске политике, документу који је уз Писмо о намерама, наша влада послала на адресу Фонда, према писању дневног листа „Политика“ експлицитно се наводи: „Ми ћемо смањити запосленост у јавном сектору за пет одсто”. То ће се једним делом постићи природним одливом, али и циљаним отпуштањем средином 2015. године, објашњава се. Писмо о намерама потписали су премијер Александар Вучић, гувернер Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић.[iii]

Поводом поскупљења струје, а опет у вези с меморандумом, треба подсетити да су преговори о аранжману с ММФ почели новембра прошле године и да се тада још говорило о поскупљењу струје. Државни званичници су избегавали (као и  у претходном случају) да дају конкретне одговоре. Или, су ширили „службени оптимизам“. Какогод, премијер Србије је 16. новембра 2014, током посете Колубарском округу рекао „поскупљења струје током зиме неће бити, а сигурно и до пролећа или лета наредне године“[iv]. Петог марта текуће године, стални представник ММФ у Србији Ким Дехенг, рекао је на Копаоник бизнис форуму „да ће струја у Србији 15. априла, свакако, поскупети за 15 одсто, јер је то договор државе с ММФ“, као и да је „меморандумом предвиђено да струја поскупи још једном следеће године“. На питање: да ли би због добрих фискалних показатеља Србије на почетку године за ММФ било прихватљиво да одустане од поскупљења струје, Ким је рекао да је и то покривено меморандумом и да ће држава све што заради преко плана морати да искористи за враћање дугова“[v]

Дехенг је нагласио истом приликом, да (када је реч о смањењу броја запослених у јавном сектору) држава ће морати да испоштује укупно смањење радне снаге за пет одсто и уколико природни одлив буде већи, онда ће број отказа бити мањи. „У Фискалној стратегији коју је влада недавно усвојила, а која заправо представља трогодишњи план мера економске политике наводи се да је планирано смањење броја запослених по пет одсто годишње до 2017. Преведено у бројке, то значи да ће сваке године без посла остајати око 25.000 људи, јер је укупан број запослених у јавном сектору нешто већи од 500.000.“[vi] Наравно, и овде се рачуна на природни одлив, односно на одлазак у пензију али су се, према писању дневне штампе, и у буџету за текућу годину „нашла средства намењена за отпуштања вишкова запослених. У буџету Министарства рада планирано је да се за „подршку решавања радно-правног статуса вишка запослених”, како дословце пише у овом документу, потроши 20 милијарди динара. Од тога, 16 милијарди је предвиђено за такозвани „транзициони фонд”. Преостале четири милијарде динара намењене су за трансфере Националној служби за запошљавање за „финансирање програма мера активне политике запошљавања и за исплату посебне новчане надокнаде”. На још једном месту у буџету, међу расходима Министарства здравља, предвиђена су средства за отпремнине. За вишак запослених у здравственим установама планирано је 2,3 милијарде динара.“[vii]

Уосталом, на основу свих досадашњих искустава с радом ММФ (и њему сродних институција) методологија је иста: смањење буџетских давања (отпуштања из јавног сектора, смањење плата и пензија) као и повећање цене енергената (струје и гаса). Сетимо се уосталом случаја Украјине пред одбијање потписивања Споразума о придруживању с Унијом и почетка грађанског рата. Пре тога је ММФ захтевао ригорозне буџетске резове и повећање цене гаса и то од државе која је тада била на ивици банкрота! Подједнако како су ригорозне мере штедње и пакети „помоћи“ међународних финансијских институција у Грчкој довеле до хуманитарне катастрофе о којој смо већ писали.

СЛОБОДАН СРДИЋ карикатура БУЏЕТ 12.08.2012. ЛИСТ Политика

Где су грађани у државном (про)рачуну(?!): Када се политичка елита одлучи за неолиберални приступ, онда је свако питање које се односи на концепт социо-економских права грађана те исте творевине, реторичко. Односно, излишно. Зашто? Одговоре бисмо могли потражити у српској свакодневици. Од 2012 до данас, актуална политичка композиција на власти (с мање-више козметичким ротацијама) потписала је пет фискалних консолидација. Подсећања ради, ребаланс буџета за 2012 коју је радио Млађан Динкић, тадашњи министар финансија, значио је подизање пореза (ПДВ са 18 повећан на 20 одсто) уз очекивања да ће то донети додатне приходе у буџету (?!), неки расходи су били смањени уз очекивање да ће се буџетски дефицити обуздати. Епилог: повећан порез плус мањи расход, једнако мања потрошња. Да следимо логику даље, мања потрошња утиче директно на смањени обим производње, па тако и на умањење пореских прихода.

Ребаланс који је урађен у септембру месецу (2012) потписао је мањак у државној каси на приходној страни од око 150 милиона евра. Исти тај економски и финансијски „маг“, ради буџет за 2013, опет подиже порезе (акцизе, порез на имовину), опет смањује расходе и опет на приходној страни буџета бележи мањак од милијарду евра. Уследио је ребаланс буџета за 2013 и опет погрешна калкулација од 300 милиона евра. Укупно, милијарду и триста милиона евра нереалних очекивања изражених кроз мањак у државној каси. Његов наследник, Лазар Крстић у планирању буџета за 2014, чини исти грешку у рачуну потписану у 360 милиона евра на приходној страни. Коначно, актуални министар финансија потписује смањење зарада у јавном сектору и пензија.

Уколико се пође од ефекта који даје смањење пензија у новчаној маси како то неолиберали посматрају, на годишњем нивоу он износи 210 милиона евра. Е, сад да ли је ова мера била неопходна и економски оправдана? Прво, зна се да у Србији пензионери издржавају незапослену децу и унуке, редовно плаћају режијске трошкове (јер не могу да приуште кашњења у било чему) као и све остале обавезе (порези) према држави. Њихови приходи су редовни, и они су то могли. До скора. Са умањеном пензијом увећаним порезима (попут пореза на имовину), поскупљењем гаса и струје у најави (а самим тим и ценама животних намирница) неминовно је очекивати још мању потрошњу и слабију наплату услуга. Шта пензионери могу да ураде да повежу почетак с крајем месеца и изађу у сусрет потребама издржаваних чланова домаћинства, осим да остварују минусе на кредитним картицама уз позамашне банкарске камате. И, ми тако у перспективи имамо лоше кредите уз ненаплативост комуналних и енергетских рачуна све већи обим послова за извршитеље који пленидбом имовине наплаћују задужења.

С друге стране неолиберална званична Србија трошила је око 700 милиона евра за субвенције за такозване стране инвеститоре. Дакле, парама пореских обвезника уместо у домаћу привреду држава је улагала у странце. Руковођени субвенцијама и јефтином радном снагом, страни инвеститори су долазили. Уколико би се, притом, определи за приватизацију онда би им се предало предузеће „ослобођено“ дугова и тако у недоглед. Док, грађани плаћају. До данас нисмо сазнали, рецимо, колико грађане Србије кошта производња једног Фијата, колико нас је коштао Сартид и колико нас коштају досадашњи пројекти за која се опредељена средства не повлаче, а плаћају се пенали. Према анализи Фискалног савета Србија годишње плаћа на име пенала око 4 милиона евра годишње. Према истој анализи, износ одобрених средстава је око пет милијарди евра, од тога 3, 75 милијарди евра није повучено! Који је разлог? Непостојање пројеката? Да нема пројеката, не би ни средства била одобрена зар не? Фискални савет тврди да је „изразита неефикасност државе у спровођењу јавних инвестиција основни разлог њиховог малог извршења“.[viii] Када се има у виду да је реч о инфраструктурним и енергетским пројектима, да ли треба да истичемо колико би то значило за буџет и његове кориснике а посебно за (коначно) отварање нових радних места.

Притом, када се дода и податак до кога су дошли новинари недељника НИН да је упркос забрани запошљавања у јавном сектору, прошле године посао добило нових 1 290 бирократа што је у новчаном износу на име зарада 100 милиона евра[ix]-о чему овде заправо пишемо, ако не о усвојеном неолибералном моделу функционисања који за циљ (уз подршку међународних финансијских институција) има заштиту крупног капитала (најчешће) страног, остваривања екстра профита на терет презадуженог становништва. И то није само случај са Србијом, то је модел постављен у ери Глобалног Минотаура с Вол Стрита а који њима прихватљиве политичке „елите“ спроводе, док „интелектуалне“ образлажу и дефинишу.

Наставиће се…

———-

[i] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=02&dd=24&nav_id=961625

[ii] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vujovic-sa-MMF-om-ipak-dogovorio-otpustanja.sr.html

[iii] исто

[iv] http://www.telegraf.rs/vesti/1310912-struja-nece-poskupeti-do-leta-2015

[v] http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/poskupljenje-struje-deo-dogovora-vlade-i-mmf-a_574721.html

[vi] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vujovic-sa-MMF-om-ipak-dogovorio-otpustanja.sr.html

[vii] исто

[viii] Из анализе Фискалног савета: ЈАВНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРБИЈИ: ПОДСТИЦАЈ РАСТА У ФИСКАЛНОЈ КОНСОЛИДАЦИЈИ

[ix] Нин, 5.март 2015, број 3349, „Чиновницима се снови остварују“, страна 33.