Уместо испуњавања једног предизборног обећања, оног о почетку изградње „Београда на води“, Влада Србија је кренула у директно кршење другог. Током предизборне кампање је говорено како поскупљења струје неће бити. Сада је плоча промењена. Поскупљења струје ће бити, и то између 15 и 30 посто. Уместо одговора на постављено питање, премијер Вучић одговара да су „у Србији најнижи режијски трошкови у региону“. Можда су и плате за толико ниже.

Али, није о томе овде реч. Реч је о грубом кршењу свих предизборних (и постизборних) обећања.

У Прибоју се и даље не производе камиони за Финску, смедеревска железара није нити продата нити је нашла стратешког партнера, на Косову су укинути сви елементи државности Републике Србије, динар је у слободном паду, „Телеком Србије“ се спрема за продају.

Дешава се све супротно од онога што је обећавано у кампањи. А то што је обећавано је предизборна кампања на основу које су бирачи гласали за владајућу партију.

Ако се сада одустаје од предизборне платформе, то је обмана бирача и власт нема неопходан легитимитет.

Тако то изгледа у демократским и сувереним државама.

Нажалост, Србија одавно није суверена држава, а уз сагласност западних ментора, ускоро ћ3 можда престати да буде и демократска. Јер, уместо да брани интересе грађана, премијер Србије је постао најгласнији заступник интереса ММФ-а, ЕУ, Светске банке у Србији.

Отуда и кршење предизборних обећања, па и повећавање цене струје, уз образложење да је то „тражио ММФ“.

Сутра ћемо, уз образложење да то „тражи ЕУ“ мењати Устав и признати мафијашку државу косовских Албанаца, прекосутра уз образложење да „то тражи Светска банка“ продати у бесцење ЕПС, а иза тога, када „то буде затражио НАТО“ ући у украјински сукоб на страну против Русије.

Ово што се данас дешава у Србији је опасан процес, који може оставити дугорочне последице.

06. 03. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић