Русија има веома развијену рок сцену, a оно што ту сцену посебно одликује јесте ауторство које се врло често ослања на музику такозваних – бардова. Они су песници који своје стихове казују обогаћене музиком. Текст је оно што је примарно, мада су бардови с временом створили стил који у начин интерпретације често укључује и оно што се приближава театарском извођењу.

Група „Љубе” једна је од оних која ту „бардовску линију” често прати врло доследно. Њихова музика и концерти претварају се у представу у којој публика помно прати сваку реч и сваки покрет музичара. Композиција „Брезе” један је од најбољих таквих примера. У њој аутор говори о чежњи за даљинама и о брезама поред путева као симболу тих даљина и човековој жељи да се супротстави том бескрају зарад излечења сопствене душе.

16. 02. 2015. ПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић

Група „Љубе” настала је 1989. у Луберцу (делу Москве) и активна је и данас. Њихова музика могла би да се сврста у категорију фолк-рока или руске шансоне, али и војне музике из совјетских времена. До сада су издали 16 албума и спадају у иконе руске музике.

Окупили су се према замисли продуцента Игора Матвијенка, а са идејом да промовишу патриотске песме и да на челу имају изразито упечатљив мушки вокал. Николај Росторгајев, који је већ имао статус „народног уметника Русије”, показао се као идеално решење. Назив „Љубе” предложио је Росторгајев спајајући тако две ствари: део Москве у којем је бенд настао и израз „било који”, чиме је подвучена различитост музичких погледа чланова групе. А чланови су били: Александар Николајев на басу, Вјачеслав Терешченок на гитари, бубњар Ринт Бахтајев и Александар Давидов на клавијатурама.

Почетак каријере није превише обећавао, али када су позвани на серију концерата чији спонзор је била чувена певачица Ала Пугачова, ствари су кренуле узлазном путањом. Прву компилацију својих песама издали су под називом „Од сада ћемо живети по новом”, што се одлично уклапало у атмосферу која је у највећој држави на свету владала 1990. године. Можда због тога популарност групе нагло је порасла тако да су њихове композиције ушле у најужи избор за песму године.

Први албум „Атас” издали су 1991. Све песме биле су већ познате њиховим љубитељима било са концерата или радија и телевизије. На насловној страни налазила се њихова фотографија на којој су обучени у униформе Црвене армије из времена Грађанског рата. Уследили су концерти у Москви и другим великим руским градовима, као и писање нових песама.

Први видео снимили су у Сочију за песму „Америко, престани да се глупираш”. Видео је 1994. приказан на фестивалу у Кану и добио је специјалну награду за „комедиографске и визуелне ефекте”. Уследиле су уобичајене промене у чланству и снимање новог албума названог: „Ко каже да лоше живимо…?”. То је већ било време када се бенд добро укотвио међу многобројном руском рок публиком. Своје бардовско опредељење доказали су снимањем два хита чувеног песника Владимира Висоцког: „На гробовима браће” и „Песма о звездама”.

Десетогодишњицу рада обележили су турнејом по Украјини. Свирали су на многим свечаностима, укључујући и прославе Дана победе где су (2001) били примљени лично од председника Русије Владимира Путина који се похвалио да је њихов велики обожавалац.

Уследила су нова снимања и лагани прелазак од „милитаристичких” тема на оне теме посвећене љубави и свакодневици. Снимили су и једну композицију на енглеском језику. Била је то: „Нема више барикада”, у којој су на свој начин описали основе руске демократије.

—————————————————————

Брезе

Зашто у Русији брезе тако шуме

Као да ова бела стабла све знају

Поред пута, опирући се ветру стоје

А листови им тако тужно опадају

Кренуо сам на пут, жељан пространства

Можда је то све што ћу знати у животу

Али зашто лишће тако тужно лети

И душу под кошуљом милује

А у срцу опет плам-плам

И опет, и опет, без одговора

А листић са брезе пада ми на раме

И он се, као и ја, отргао од стабла

Седим поред пута са тобом рођена

Ти знаш да ћу се вратити

А бакица ми одмахује руком на поздрав

И за мном капију затвара

Зашто у Русији брезе тако шуме

Зашто хармоника тако мило свира

Прсти по диркама прелећу попут ветра

И последњи, ех, замире…

А у срцу опет плам-плам

И опет, и опет, без одговора

А листић са брезе пада ми на раме

И он се, као и ја, отргао од стабла