РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.000 Београд, Змај Јовина 15
Тел: 34-27-044, vladaukninu@gmail.com
Бр. 1765/15 14. фебруар 7523 (2015)
С А О П Ш Т Е Њ Е
ХРВАТСКА ЈЕ ОКУПАТОР СРПСКЕ ЕТНИЧКЕ И ИСТОРИЈСКЕ ЗЕМЉЕ
Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству су изненађене одлуком председника Владе Србије, Александра Вучића, да отпутује у Загреб и учествује у слављеничком проглашавању новог председника Републике Хрватске, госпође Колинде Грабар Китаровић. Уверени смо, да би међусобни односи Србије и Хрватске морали да се заснивају на обостраној одлуци о окончању хрватске окупације Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), враћању прогнаног српског народа (чија бројка досеже цифру од 800.000), враћање покретне и непокретне имовине српским породицама и отпочињању српско-хрватских разговара у бившој федералној јединици Хрватској, да би се постигао договор о равноправној сарадњи два државотворна народа – Срба и Хрвата. Наравно, оваквом полазном основом би се уклонила неистина, да су Срби само национална мањина у Хрватској – а ту неистину, нажалост, прихватају и државници у српским земљама: Србији, Црној Гори и Републици Српској. Срби Крајине су имали државност у Мађарској – од 1471. године, у Аустрији – од 1630, Млетачкој Републици – од 1627, у Краљевини Југославији – од 1918. и комунистичкој Југославији – од 1943. и 1945. С оваквим историјским наследством и српском културном баштином, Срби су имали право (по Уставу СФР Југославије), да одлучују о својој судбини и судбини својих етничких и историјских територија – на исти начин како су то одлучивали Хрвати о својим етничким и историјским територијама.
УН су подржале ово право Срба Крајишника и то je унесено у Резолуцију СБ 743/1992, на основу које је Република Српска Крајина стављена под заштиту УН, уз одредницу, да Срби у РС Крајине неће користити хрватско законодавство. Мада су Срби уживали заштиту УН, Хрватска је од 1990. до 1995. обавила геноцид над Србима – прогоном око 800.000, убиствима, запленом имовине и превођењем (присилно) православних Срба у римокатоличку веру.
Порука премијеру Александру Вучићу је следећа:
Господине премијеру,
Као државник у једној од српских земаља, обавезни сте се у Загребу, у недељу, 15. фебруара 7523 (2015), обратити домаћину, УН, другим међународним организацијама и светској јавности – да је Хрватска дужна окончати окупацију Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и препустити Србима право на сопствено одлучивање о себи и својим државним и етничким територијама.
С обзиром да државни органи Републике Србије не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, саопштење је отворено.
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине
15. 02. 2015. ел. поштом САОПШТЕЊА, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
ВИД МАЛИВУК,
из Невесиња
А ЗАГРЕБ СЕ ЗВАО СРБИНОВО
Гусле моје вредније од злата,
Кад музика с ваших струна крене,
Свако срце и храбри и снажи,
А ум сваки начини мудријим.
Гусле моје данас ћете пратит’,
Пратићете речи песме једне,
У којој је знано објашњено,
Да је штета настала велика,
Тешка штета за сав народ српски,
Јер је народ гусле одбацио,
Одбацио прије много лета,
Те је ост’о без сазнања многих,
А сазнања стичу се уз гусле,
Којих, ето, дуго и не беше.
Без гусало много тог не знамо,
А не знамо, не знали нас људи.
Сад ће гусле нечег се дохватит’,
А дохватит’ оног што не знамо.
Ми не знамо не знали нас људи,
Да је Загреб данашње Хрватске,
Био давно у земљи Србији,
А тада се звао – Србиново.
У енглеској богатој архиви,
Стоје карте из столећа осмог,
А и карте столећа деветог,
На којим је градић Србиново,
Управ тамо где је Загреб данас.
То је време државе Србије,
Кад на запад она допираше,
Допираше до земље Корушке,
А на исток дохватало море
И то море које зову Црним,
На које се Бугарска наслања –
Знали нисмо, не знали нас људи.
У то време српска престоница,
Беше тамо у каменом Скадру,
А из њега српски краљ владао,
Био је то силни краљ Крепимир,
Презимена Оштривојевића,
А од славног рода племићкога –
Знали нисмо, не знали нас људи.
Ако неко веровати неће,
Веровати да је Србиново,
Давно било оно што је Загреб,
Нек’ погледа у енглеске мапе,
Одштамане за Повјесни атлас,
А штамапне управ’ у Лондону,
Поред тога јоште у Њујорку,
А, такође, у Индији земљи,
Баш у граду што се Бомбај зове –
То чињено двадесетог века,
А по реду годинице пете –
Знали нисмо, не знали нас људи.
Саслушајте истину на крају,
Ако себе Срби не познају,
Ни други их познавати неће –
То је мудрост злаћених гусала,
С чијих струна мудра реч се прати.
Невесиње, 27. март 7523 (2015)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
слободан милошевић мира марковић и титини тзв генерали из бг СУ ИЗДАЛИ РСК А ОНИ НИСУ СРБИ ВЕЋ комунисти ЗАШТО СУ ПОСЛАЛИ ИЗ бг тзв генерале ? ДА ПОМОГНУ СИГУРНО НЕЋЕ ВЕЋ ДА ИЗДАЈУ ТО СУ УРАДИЛИ ИМАЈУ ДОКАЗИ
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Незнам шта сте очекивали кад сте тако слаби и не јединствени. Све што је постигла Хрватска, постигла је мачем а Срби, Срби ко Срби, они би да преговарају. Полуписмен народ, незна границу политике кад се са стола преговарања више не мора преговарати већ се политика води оружјем. Све вође Српског народа су само извођаћи радо за непријатељске интересе и ту истину Срби немају храбрости нити снаге да се суоче са тон врстом квислинштва. позз. ДРАГАНешковић
Свиђа ми сеСвиђа ми се