АКТУЕЛНО

Бранко Драгаш: КАКО ДО ПОСЛА?


Signs-Time-To-Look-for-New-Job-640x400

15. 02. 2015. dragas.biz, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ако сте разумели све што сам написао у мом тексту ЗАПОШЉАВАЊЕ, онда свако од незапослених и сиромашних грађана поставља питање – КАКО ДО ПОСЛА?

Одговор на постављено питање, решиће и највећу дилему – КАКО ДО ПАРА?

Износим моје мишљење потпуно отворено.
Онако како, иначе, и пишем.
Та отвореност је услов да пронађемо права решења.
Нема, дакле, ништа, лично.

Уколико остане овај политички олош на власти или уколико их замени неки други политички олош, који ће задржати тоталитарни политички систем, грађани Србије ће дугорочно бити незапослени и сиромашни.

Грађани, нажалост,виде само један избор – да напусте Србију.
У трагању за послом крећу у свет.
И то се тихо тренутно дешава.
Албанцима је речено да то маркетиншки раде, док Срби масовно напуштају Србију сагнуте главе.

Храброст је напустити Србију и отићи у туђину.
Признајем, није лако.
Свим људима који су се осмелили и то урадили, морам да скинем капу.
Дивим вам се на вашој храбрости.

За Србију је то погубно.
Тако ћемо нестати.
Изгубити државу и нацију.
Али, тај проблем се решава кроз политику.
Променом политичког система.
И довођењем нових људи на власт.

Док се та политичка промена не деси, морамо да живимо.

Како онда да дођемо до посла?

Морамо променити софтвер у глави.
То је услов да сами решимо свој проблем.
Уместо да будемо део проблема, ми примењујемо најбоља решења.
На руку нам иде – светска економска криза.

Зашто?

Криза је из темеља све променила.
После 2007/2008 свет другачије функционише.
Земљотрес је срушио стари свет.
Ви треба да изградите нови свет.

Криза је срушила све илузије..
Криза је суочавање са реалношћу.
А окрутна реалност је да много занимања нису данас потребна на тржишту.
Велики број грађана имају занимања која немају тржишну валоризацију.
Односно, њихов рад нема ко да купи.

Према мојим проценама преко 80 одсто садашњих занимања, овако како се обављају, потпуно су превазиђена.
Стигло је електронско доба и све се из корена променило.
Већина то још увек не схвата.
Већина се уљуљкава политичком демагогијом.

Отуда толика навала грађана да се запосле на буџет државе.
И тако, коначно, сви се давимо на ТИТАНИКУ који тоне.

Политичке странке добијају гласаче за изборе.
Али тај модел државног уређења је неодржив.
Паразитски систем уништава и државу и грађане.

Значи, ако тражите везу да се запослите у држави и тако решите свој тренутни финансијски проблем, то вам је исто као да се укрцавате на ТИТАНИК који тоне.
Пре или касније, сусрет са леденом водом ће вас отрезнити.

Везе које сте потегли, паре које сте дали, понижење које сте доживели и обавеза да робујете једној политичкој странци, притисак да гласате у оно у шта не верујете, није вредно толике ваше жртве.

Шта вам предлажем?

Не трошите време узалудно.
Уместо да доживите бродолом и да се пробудите у хладној води, захваћени опасним вртлогом брода који тоне, ја вам предлажем да сами кренете да се спашавате и да на време да скочите у воду.

Шта то значи?

Морате да промените свој животни концепт.
Морате да дође до промене софтвера у вашој глави.

Уместо да чекате да држава или неко други учини нешто за вас, предлажем вам да се осмелите и да сами преузмете живот у своје руке.
Подвуците црту!
Доста је било!
Пресеците!

Одлучите да се сами запослите.
Сами себи да нађете посао.
И да тако решите нагомилане проблеме.

Како да се запослите?

Најважнија је ствар да прво у вама дође до просветљења.
Отрежњења. И разумевања света у коме живимо.
Због тога и пишем. Моја намера је да вам у томе помогнем.

Ако вам заиста помажем, испуњен сам.
Ако ме се сетите на дан вашег највећег успеха, то ми је највећа награда.
Моје писање има смисла.
Нисам узалуд губио време.

Просветљење долази изнутра.
То значи – не кривим огледало, ако ми је лице ружно.
Моје лице је такво и ја сам свестан тога.
Прихватам то као реалност и од тога крећем даље.

Како даље?

Правим сопствену swop анализу.
Које су моје предности?
Који су моји недостаци?

То радим, ако сам сигуран у себе и верујем у ово што пише човек са великим искуством и добрим намерама, потпуно сам и нико ми не треба осим самога мене.
Способан сам све то сам да урадим.
Увече, када легнем на јастук, када се живот смири, почињем у мраку да се самоанализирам.
То зовем –исповест на јастуку.
То је најјаче оружје вашег успеха.

Ако немам довољно снаге да сам победим себе, обраћам се оним стручним и моралним ауторитетима који ми могу помоћи својим саветима.
То је помоћ при кресању ватре.
Дрва су сува и могу брзо да се распале.
Треба само једна варница.
Искра.
Проблем настаје када су дрва влажна од проливених суза разoчарења.
Тада се дрва много диме и слабо греју.

Извршена анализа ми мора да покаже како да кренем даље.
Које су моје компаративне предности?
Које су моје мане и недостаци?

На тржишту се зарађује новац.
Ту нема милости.
Нема сажаљења.
Мој рад мора неко да купи.
То значи да морам да понудим купцима услугу и робу која њих задовољава.
Купци сами бирају.
Слободно одлучују.

Не можемо купца пиштољем да натерамо да купи наш рад.
Морамо да га натерамо да купи наш рад квалитетом услуге и робе.

Шта то значи?

Ако нешто радим, хоћу да будем најбољи у томе.
Хоћу да се трудим да будем врхунски професионалац у својој струци.
Да бих у томе успео, морам непрестано да радим на себи.
Морам да пратим своју струку.
Морам да се мењам и прилагођавам тржишту.

Успех у струци долази великим одрицањем и радом.
Челичном дисциплином и добром организацијом.

Новак Ђоковић, узимам њега као одличан пример, доказ је тога.

Значи, све зависи само од мене.
Ја сам одговоран за све своје успехе и неуспехе.
Уколико желим да будем успешан на тржишту и да зарађујем на основу свога рада, онда морам бити посвећен свом раду.
Морам имати – РАДНЕ НАВИКЕ!

Радне навике се стичу од детињства.
Родитељи су важни у стицању радних навика детета.
Ако научите дете да има радне навике, олакшаћете му живот.
Нарочити за доба које тек долази.

Шта значи то имати радне навике?

Ништа ми није тешко да урадим, ако могу да поштено зарадим своју плату на тржишту.
Било би добро да одмах радим у струци, али, пошто нема посла у мојој струци, онда ћу да радим све послове да бих преживео и доспео у прилику да радим у струци коју волим.

Услов да будете испуњени у животу је да радите посао који волите.
Молим вас, неслушајте недоказане родитеље, који лече своје комплексе, па децу гурају тамо где они не желе да иду.
Деца морају да се усмеравају.
Али, деца, запамтите, увек сама доносе одлуку.

Пошто имате радне навике, ви ћете се прихватити било ког посла, јер знате да ћете преко тога посла да дођете до посла којим желите да се бавите.

И још једна важна ствар коју вам откривам на основу мог богатог искуства са тржишта.
Послодавци увек траже добре раднике.
Велика је тражња за стручним, добрим и поштеним радницима.
Можемо ми, послодавци и менаџери, да смислимо генијалне пословне идеје.
Како ћемо да остваримо те идеје?
Сами?
Свашта!
Требају нам људи у тиму, који ће носити наше идеје.

Закључак, за доброг и вредног радника увек има посла.
Отворен је увек конкурс за посао.
Лењивац је плесан који вегетира на туђим мукама.
Лењивац није стваралац, него паразит.

Да ли сте ово разумели?
Верујем да на овакав начин никада нисте размишљали.
У мору неодговорних, лењиваца, блејача и докоњака, ви имате велике шансе да успете.
Послодавци свуда траже стручне и вредне сараднике.
Питање је само времена када ћете се срести.

Уколико блејите и очајавате, тешко да ћете нешто постићи.
Важно је да се крећете.
Не вежите се за послове.
Радите све што вам се пружи прилика.
Ви имaте свој план.

Када ово све прихватите и разумете као функционише пословни свет, ви сте на добром путу да сами себи брзо нађете посао.

Ако је стално отворен конкурс за посао, шта онда ја треба да имам да бих се запослио?
Знање и радне навике.
Прилику да ме неко види.

Знање се стиче перманентним учењем
Свакога дана у свакоме тренутку учимо.
И то траје док смо живи.
Нема сујете, волимо да учимо.
Када учимо, то је доказ да смо још увек живи.

Учење је игра.
Победите страх у себи.
Неки и стид.
Ослободите се и играјте.
Тако се најбоље учи.

Волимо да учимо.
Уживамо док учимо.

Нисте глупи када погрешите док учите.
Глупи сте када не учите.
Када не знате и када се правите да знате.
Када узимате места која вам не припадају.
Када својим незнањем уништавате струку.

Ни године нису важне.
Има младих стараца и старих младића.
То је питање духа.
И воље за животом.

Када смо и ову лекцију савладали, онда можемо да пређемо даље.

Знање и радне навике су наш капитал.
Поштење и доброта наша инвестиција.

Остала је још прилика.
Како да дођемо у прилику да добијемо прилику?

Шта сад да радимо?
Дај нам неки конкретан пример.

Замислимо једног незапосленог архитекту, лекара, новинара, машин бравара или трговца, који не може да нађе посао у струци.
Занимање сами одаберите. Нажалост, има их много.
Важна је разумевање пословне стратегија о којој пишем.

Када ће ови незапослени да добију посао?
Никада!

Шта им је преостало?
Борба.

Уместо да тај незапослени чека да га држава, партија или родитељи запосле, он треба сам да се прихвати било каквог посла.
То је почетак борбе за свој посао у струци.
Важно је само да почне да се ради и да се зарађује.
Мада је приход од тог посла недовољан, психички је врло важно да се приходује месечно.
То је ствар личне хигијене.
Свако се осећа боље када сам зарађује новац.
Уместо да се понижавате и просите, ви стварате.

Ако сте прихватили посао да точите гориво на пумпи, узима тај пример, можете узети било који други, онда тај посао радите тако да будете најбољи у томе.
Будите професионални, срдачни, љубазни и насмејани према клијентима.
Не чекајте да вас возачи дозивају да им напуните резервоаре, него само притрчите, обришите стакла и напумпајте гуме.
Лепо се упитајте и још лепше пожелите срећан пут возачу.

Стара народна изрека је да лепа реч отвара гвоздена врата.
И добра услуга враћа клијента.

Будите упорни и истрајавајте у свом професионалном опхођењу према клијентима.
Тако ћете остати запажени.
Само изузетне памтимо.
Мрмота се нико не сећа.

У намрштеном свету пуном проблема, памти се ведрина.

Знајте, увек постоји неко невидљиво око које вас посматра.
Никада не знате ко ће вам бити клијент.
Понашајте се према свакоме као да је он тај који ће решити све ваше проблеме.

Истовремено, пратите све што се дешава у вашој струци.
Учите и усавршавајте се перманентно.
Волонтирајте у слободним сатима.
То је тренинг да задржите кондицију.

Ваша преданост, марљивост и пожртвовање ће се врло брзо приметити.
У мору оних који су просечни, ваша изузетност штрчи.
Не пристајте да будете просек.
Тежите да победите све своје слабости.
Или настојте бар да их ставите под контролу.

Неће вам бити лако у свему што сам вам предложио.
Али, снажном вољом се све може постићи.

То све не значи да сте преко ноћи постали милијардер, како нас уче америчке идиотске школе за брзо богаћење, него сте остварили први део свог плана да се запослите у струци.

Када сте се квалификовали за Олимпијаду, добили сте прилику да будете олимпијски победник.
Немојте да пропустите ту прилику. Поново све зависи од вас.

У периоду од 1990. године до данас сам запослио неколико хиљада људи.
Никада ме није занимало шта је неко завршио, него – шта зна да ради?
То шта је завршио пише у дипломи.
То шта зна да ради мора да докаже на тржишту.

Моје умеће је да сам од повређених фудбалера направио најбоље брокере на тржишту.
Младић који је поправљао металне кревете постао је водећи рачуновођа.
То не бих могао да постигнем да нису хтели да уче и да нису имали радне навике.
Вуковци и сјајни студенти су таворили као канцеларијски референти.
Они нису били спремни да – ГРИЗУ!

Шта после свега?

Ако је све ово јасно, онда сте ви на потезу.
Запослите сами себе!

Многима могу да помогнем.
Хиљаде људи у Србији и региону могу да упослим.

Како?
Да раде за мене?
Не.
Треба да раде за себе.

Нова економија електронског доба је да свако ради за себе.
Али, само у организованом тиму.

Направио сам пословну мрежу за предузимљиве људе.
Оне који желе да управљају својим животом.
Све њих могу да запослим у њиховим фирмама.
Важно је да дисциплиновано прате тржишну игру, да буду упорни и да не буду похлепни.
Важно је да знају да раде у тиму.

Тимови се формирају од посла до посла.
Тако се раде и калкулације.
Свако зна шта добија након реализације посла.
Нема муљања и петљања.
Капитен тима се одређује за сваки посао.

У једном послу можете да будете капитен тима, док сте у другом мали од кужине.
Тако можете да радите више послова.
Немате шефа.
Имате потпуну слободу креације.
Сваки реализовани посао вам доноси ваш проценат зараде.
Збир малих зарада даје вам добре приходе.

Свиђа вам се?
Сматрате да сте способни да радите у тиму?
Покушајте.
Ништа не губите.
Можете само да зарадите.

Нисте спремни?
Желите, али немате знања шта треба да радите.
Онда морате да прођете тренинг.
Спремате се да заиграте на тржишту.
Улажете у себе, јер тако добијате

На крају, да вас охрабрим.
У електронском добу не морате да долазите у канцеларију.
Можете већину послова да обављате у покрету.
Не морате да живите у граду.
Можете да чувате стоку на планини и правите софтверски програм за светске компаније.
Зар то није изазовно.

Све што сам написао намењено је онима који схватају доба у коме живимо.
Онима који се не предају.
Који ризикују.
И који неће да буду у крду.

Београд, 15.02.2015.

*кратка веза – http://wp.me/p1Fuk8-Fdb

9 replies »

  1. Nekim čitaocima izgleda treba boldovati, podvući i zacrveneti ono što je najvažnije u ovom tekstu. Čitajte pažljivo kad već imate vremena! Konkretno rešenje ne postoji, svako mora da otkrije šta mu leži i šta može da postigne. Pritom ne sme da gubi vreme, već treba da radi bilo kakav posao i da radeći ga neprestano ide ka svom cilju – da radi ono što mu leži i što ga ispunjava, a da je dovoljno dobro plaćeno. Ako to podrazumeva odlazak napolje – onda odlazak napolje! Svako mora da se izbori za sebe, a ne da očekuje od drugih, države… Gotovo je sa tim iluzijama da će neko drugi da nam obezbedi dobar život pod stare dane. Znanje i lopatu u ruke, i samo napred!

    Свиђа ми се

  2. не знам када је Драгаш саставио овај симпатичан ‘НЛП водич за тржишну игру’
    али је и поред све добре намере (у коју не сумњам), застарео ..
    Тај водич би се могао применити у некој, стабилној, правној држави.

    У Србији не постоји стратегија националних интереса.
    Нема ВОЈСКЕ, нема ЗАКОНА, нема ПРАВА, нема КУЛТУРЕ,
    нема ЕКОНОМИЈЕ, нема СЛОБОДЕ, нема КОНТРОЛЕ,
    нема социјалне политике, нема пара у буџетима ни резерви у фондовима.
    У Србије је скоро све што ВРЕДИ опљачкано или уништено.

    У Србији има ВЕЛЕИЗДАЈЕ, ТОРТУРЕ, БЕЗАКОЊА, КОРУПЦИЈЕ,
    ПЉАЧКЕ и РАСПРОДАЈЕ преосталих националних ресурса.

    У Србији влада потпуна КОНТРОЛА свих медија јер ИСТИНА је ЗАБРАЊЕНА.

    Србијом владају стране агенције и домаћи издајници.
    Погледајте само ко нас заступа у скупштини и ко води министарства,
    све сам издајник до издајника ..

    &

    Да се вратим на тему,
    дакле, у Србији, запослити се је скоро немогуће,
    из тог разлога, с правом се поставља питање, како доћи до посла у оваквој ‘држави’?

    постоје 2 солуције

    Ако си млад и образован
    1а. запосли се у некој страној компанији или НЕ владиној агенцији / организацији
    које раде против наше државе,
    1б. Учлани се у неку анти србску странку и захтевај да ти нађу посао,
    они то могу, оно мало привреде и економије што егзистира у Србији,
    у власништву је разних страначких издајника.
    1ц. емигрирај у неку од америчких колонија Еуропе и ради за минималну плату.

    Ако ниси баш млад и ниси образован
    2а. Постани роб, запосли се код домаћег привредника ради за хлеб и воду или за џабе,
    без пријаве, уплаћеног стажа, без дугорочне сигурности
    2б. видети под 1б
    2ц. емигрирај у неку од америчких колонија Еуропе и ради за минималну плату,
    и ако је велика конкуренција у еуропским колонијама, здраве, физичке снаге никад доста.

    Као што видите, перспектива је веома сива,
    јер нам управо то нуде нео-колонијални водичи.

    Актуелније теме би требале бити

    КАКО ПРЕЖИВЕТИ У СРБИЈИ?
    као и
    КАКО СМЕНИТИ, УХАПСИТИ и ОСУДИТИ АНТИ СРПСКУ ВЛАСТ У СРБИЈИ?
    КАКО ЗАУСТАВИТИ даљу ОКУПАЦИЈУ и КОЛОНИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ?
    КАКО СПРЕЧИТИ даљу РАСПРОДАЈУ националних РЕСУРСА у СРБИЈИ?
    КАДА ЋЕ БИТИ оформљен свеНАРОДНИ ФРОНТ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ?

    а за ПОСАО ћемо морати причекати још мало ..

    Свиђа ми се

  3. Није проблем у Србији радити, него свој рад наплатити. Сви би хтели све, али да не плате. Веома је мало привредника који су својим знојем и радом зарадили паре, па самим тим умеју да цене и плате ваш рад у труд. Код нас је још од 90-тих године, само лагање, муљање и сива економија, а то није поднебље где цвета просперитет.

    Свиђа ми се

  4. da ne budemo, znaci, ovce koje cekaju drzavnje jasle, vec da grizemo kao vukovi… cekaj malo, pa zar nisu vukovi na drzavnim? nesto tu ne stima

    drzava ne da ne moze da obezbedi poslove, javne radove npr., vec je drzava na rasprodaji da se ne pokaze da je bankrot

    i kakva je vajda da se pojedine ovce pretvore u vukove, sta ce vukovi da jedu ako ponestane ovaca?

    Свиђа ми се

  5. Gospodine Branko. Vase izlaganje odnosno predavanje profesorskog tipa, svakako moze mnoge probuditi iz ucmalosti i osvestiti do neke mere, ali mnogi sve ovo nece uspeti da razumeju. Govorim to iz licnog iskustva koje sam kao covek starije generacije stekao u svom dugogodisnjem radu i licnom snalazenju, a samo zato, sto sam odnekud sve to sto sam ovde procitao i sam znao na neki svoj urodjeni nacin da razmisljam svojom glavom. Znate, Bog je svakom zivom bicu stvorio mozak i time ga naoruzao oruzjem kako da sam ulovi sve ono sto mu je za zivot potrebno.

    Nema posla koji ja nisam u svom zivotu radio i to bez nekih velikih skola. Nemam fakultetsko obrazovanje ali sijaset raznih zanatskih brzometnih kurseva i doskolovavanja uz rad i prestrojavanja u hodu a samo zato sto sam krenuo od nule kad nisam imao ni jednog dinara u svom dzepu. Jos kao klinac, cuvajuci stoku, poceo sam sakupljati lekovito bilje, brati jagode, maline, sakupljajuci orahe po sumi, lesnike, sipke i ostale razne sumske plodove, koje sam u to vreme mogao da prodam u seoskoj zadruzi. Danas one vise i ne postoje, a za to je kriva bas ova u poslednjih dvadesetak godina vlast koju nam je neko spolja nametnuo a bas sa namerom da nas kao narod unisti.

    Kasnije sam takodje kao maloletnik se otisnuo u svet trazeci zaposlenje bilo kakvo ne birajuci poslove.U pocetku po poljoprivrednim kombinatima, kao prvo fizikalac, pa kurs traktorski, kasnije i vozacki, pa jos kasnije automehanicarski, a jos kasnije i TV mehanicarski, a jos kasnije bravarski a sve to zato sto sam cesto menjao poslove onako kako su mi se kad nametnuli kao unosniji od onih prethodnih koje sam radio. Dogurao sam tako najvise do takozvanog VKV radnika. Radio u drustvenom sektoru nekih 17 godina a ostatak od 23 godine kao privatni preduzetnik u raznim strukama da bih se na kraju penzionisao kao privatnik u trgovini.
    Zaradu ulagao u nekretnine, poslovni prostor naprimer koji mi trenutno pored penzijice, donosi neki dodatni prihod od koga zivim da tako kazem za nase nikakve prilike, sasvim opusteno ali ne i bezbrizno.
    Sve ovo pisem zato sto sam prepoznao negde samog sebe u onom vasem, da postoje mladi starci, a i stari mladici. Ja sam i danas sa 69 godina pun snage i volje za rad, ali pod ovom i ovakom vlasti je vrlo rizicno ulagati u bilo kakav biznis bar za nas sitnije privrednike a zbog enormnih poslovnih opterecenja koje drzava namece i sve pojede dok to politicari znamo kako pokradu. E zato vasa teorija u danasnje vreme ne pije vodu.

    Dakle resenje je jedino u tome da se sve ovo mora iz temelja srusiti pa makar i otvorenom revolucijom ako mora i silom pa uspostaviti ako mora i onaj najcrnji diktatorski rezim dok se svi lopovi ne nadju na prisilnom korisnom radu dok ne vrate sve sto su pokrali. Drugog resenja nema, bar tako ja mislim ali ne mislim i da sam bas mnogo pametan kad tako mislim. Ja jednostavno drugacije resenje zasad ne vidim.

    Свиђа ми се

  6. Резиме: Не шта ће ваша држава да уради за вас, ни шта ћете ви да урадите за државу, него шта ћете да урадите за самог себе.Ово руши концепцију већине која чека неког другог да ријеши њихове проблеме.. а да су притом више него пасивни… Тако не иде.

    Свиђа ми се

  7. Г. Драгаш, ценим Вашу вољу и труд; шта сте Ви у ствари хтели да кажете и шта у ствари предлажете?! Која је идеја овако набацаних „мисли“?
    Немојте и Ви као Ацко Драмосерко да падате у транс од усхићености нечим што само он види…
    Предложите конкретно, да ли треба да га срушимо насилно као у „петооктобарској леворуцији“? Ако је то једино решење, па зашто да не; наћ’е се нека Вучина која ће са терасе да дречи „јуриш, јуриш“, а и неки нови „багериста“.
    Или постоји мирније решење наше агоније?

    Свиђа ми се