Ово је део из потресног писма о. Николаја о догађајима у манастиру Куманица, у милешевској епархији… Поштовани читаоци, електронском поштом добили смо писмо искушенице коју овде помиње о. Николај, сведочанство о њеним искушењима у светињи и преносимо га у целости…

ПОВЕЗАНО:
* Исповест jедног монахa – Потресно писмо монаха Николаја о неиздрживом стању у Милешевској епархији

11. 02. 2015. ел. поштом, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ја, недостојна и грешна, слушкиња Божја искушеница Миленка Конатар, због сумње Владике Филарета у истинитост мога исказа датог у оквиру писма оца Николаја “Исповест једног монаха“, осећам такву тежину у души да нешто кријем, тако да доносим одлуку да објелоданим све догађаје везане за „мати“ Аном, бившом својом игуманијом.

Први сусрет који ме је подстакао на помисли да њене намјере нису примјерене нити часне, било коме у свијету а камоли једној игуманији, која треба да буде примјер и учитељица свим вјерницима, десио се у манастиру Куманица за вријеме бденија када сам под њеним благословом била за пјевницом. У току службе осјетила сам њен додир дуж своје руке који ме је, благо речено, сјежио, а након изласка из цркве, ухвативши ме за руку, упитала ме да заједно прошетамо кроз шумицу са чудним осмјехом на лицу. Све то сам мирно и достојанствено одбила тумачећи то себи као њено искушење. О том догађају нисам више жељела да размишљам.

После извјесног времена, на њен лични позив, дошла сам и остала на Јабуци, манастиру св.пророка Илије са жељом да и ја учествујем у изградњи конака. У току заједничког боравка у контејнерима, гдје смо и спавале, сваки дан присуствовала сам њеном скидању и бацању одјеће при коме је тражила да јој не замјерим на њеном слободном понашању, на шта ја нисам придавала пажњу.

Ствари су кулминирале онога дана када ми је као послушање тражила да је масирам од стопала, преко кољена, па и бутине, што сам и урадила са великом муком и гађењем. То је оставило огромни болни траг у мојој души који сам под хитно морала да исповједим јер ме је свакога трена изједао и стварао такав немир да сам имала утисак да ћу сваког трена експлодирати.

Од тог дана ме ништа више од ње није могло изненадити јер сам је већ сјутра дан затекла како прича на телефон у спаваћици лежећи и мажећи се по бутинама.

Чаша жучи се излила када је поручила масажер одвратног изгледа у вриједности 5.000,00 динара који је стигао из апотеке из Крушевца на њено лично име у вријеме када никаквих прилога у манастиру није било. Када је та справа стигла, да призор буде гори, тражила је да лично ја отворим кутију. Ја сам се на изглед те справе, не могу дорећи како осјећала јер за то не постоје ријечи. Тада је она рекла, цитирам: „Ако те руке боле, ево овим ћеш ме масирати!“ захтјевајући да укључим у струју ту одвратну справу која је вибрирала и мијењала боје као семафор са још неким, мени непознатим, дијеловима. Послије тога сам сјела и јецала у свом дијелу контејнера до дубоко у ноћ, што је она и примјетила јер ме позвала да изађем, питавши ме зашто плачем, на шта сам ћутањем одговорила.

Навешћу још један чудан гест који остављам да сами протумачите. Приликом посјете Владике Филарета нашем манастиру, ради увиђаја у готовост радова на изградњи конака, по Његовом одласку, изричито је захтјевала од мене да убудуће не гледам у Владику него у њу, изјављујући да је она изнад Владике, на шта сам се просто саблазнила.

Надам се да је после овога очигледно јасно свима да особе са таквим склоностима су, не само присутне по нашим Светињама, већ да и воде напаћено Христово стадо, проповједајући нашу вјеру и дајући примјер својим ученицима.

Ја се на крају свега питам какав ћу одговор дати на Страшном Христовом суду ако ћутањем подржим укорењивање оваквих срамних дешавања у Божјем дому.

ПОДНОСИЛАЦ ИЗЈАВЕ:
Конатар Миленка
ЈМБГ: 1801979287980
Бр.лк. 902743671 ПЈ БИЈЕЛО ПОЉЕ