Око две хиљаде суботичких пољопривредника до септембра 2014. године потписало је петицију којом траже од надлежних државних органа решење проблема са огромним дуговима ситних поседника за пензијско и здравствено осигурање… То је последица, а шта је узрок?
Пљачка века?! Кроз Агенцију за Приватизацију и Катастар непокретности ‘нестало’ више од 514.105 хектара пољопривредног земљишта! 200.000 хектара Задружног земљишта и 314.105 Државног пољопривредног земљишта. Задружно и државно земљиште је ‘прешло’ једним делом у приватну својину а једним делом је на ‘чекању’ и чека се када ће странци моћи да купе пољопривредно земљиште. „ТА ЗЕМЉА ЈЕ ОТЕТА од оних који су имали власништво над том земљом – ЗАДРУГЕ И ЗАДРУГАРИ СУ БИЛИ ВЛАСНИЦИ НАД ТИМ ЗЕМЉИШТЕМ где је АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ ПРОДАЛА ПРАВО КОРИШЋЕЊА – ОВО ЈЕПРЕСЕДАН У СВЕТУ, ТО СЕ НИГДЕ У СВЕТУ НИЈЕ ДОГОДИЛО“…

31.01.2015. АГРО ВЕСТИ, Танјуг, Јутјуб канал urosdavidovic, за ФБР приредила Биљана Диковић

‘Јосип Малагурски, пољопривредник из Новог Жедника, један је од пољопривредника који су потписали петицију којом се захтева разрешење проблема великих дуговања и високих камата за неплаћене обавезе по основу пензијског и здравственог осигурања, због чега је некима од њих Пореска управа почела да ставља хипотеку на земљиште. Њему је због укупног дуга од око 900.000 дин. Пореска управа ставила хипотеку на 3 хектара земље и прети да ће је продати уколико не измири дуг од око 400.000 дин., са каматама од 500.000 дин.’ Око 100.000 дин. је годишња обавеза без обзира на величину ораница!

Јосип Малагурски, пољопривредник из Новог Жедника, један је од пољопривредника који су потписали петицију којом се захтева разрешење проблема великих дуговања и високих камата за неплаћене обавезе по основу пензијског и здравственог осигурања, због чега је некима од њих Пореска управа почела да ставља хипотеку на земљиште. Малагурски је управо један од њих, пошто му је због укупног дуга од око 900.000 динара Пореска управа ставила хипотеку на три хектара земље и прети да ће је продати уколико не измири дуг од око 400.000 динара, са каматама од 500.000 динара.

“Не плаћам. Не да не желим, него не могу, јер једноставно нема од чега да платим. Велики су инпути које ми улажемо у производњу, а наша роба се продаје у бесцење”, рекао је Малагурски.

Након 17 година плаћања пореза по наведеним основама осигурања, а чије су основице исте за све пољопривреднике без обзира да ли обрађују пола или стотину хектара и чине укупно око 100.000 динара годишњих обавеза, Јосип је 2003. био приморан због суше да обустави плаћање, очекујући пролонгирање дугова, које је по његовим речима изостало.

Сада, након стављања хипотеке, заједно са многим другим пољопривредницима, тражи од државе да им се ти дугови отпишу или ће, у супротном, остати без земље и постати, како каже, социјални случајеви.

“Захтевамо да нам се отпишу дугови као и свим великим губиташима и ко хоће да настави да плаћа добровољно, а ко неће – да се искључи из система. Ја имам 17 година плаћено и спреман сам да потпишем да се одричем те пензије ако ми отпишу дуг, ако је и доживим”, додао је Малагурски.

Прикупљање потписа за петицију започето је након састанка који је пре скоро месец дана одржан у Суботици, а којем су присуствовали локални и државни званичници, међу којима и државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Атила Јухас.

Он је тада предложио формирање Радне групе како би се разрешио проблем дуговања ситних пољопривредних произвођача на име неизмирених доприноса на основу пољопривреде, због чега Пореска управа у неким општинама почиње са активирањем хипотека и продајом земље тих пољопривредника.

Јухас је тада рекао је да је Министарство финансија кључно за решење овог проблема и додао да би у тој радној групи, осим ова два, били укључени и представници министарстава здравља и рада, док су пољопривредници затражили мораторијум на извршавање принудне наплате на имовини пољопривредника на основу ових потраживања.

Један од организатора тог скупа, Заштитник грађана Златко Маросиук, каже да су до сада, осим Министарства пољопривреде, спремност за решење проблема показала и министарства здравља и финансија.

Маросиук је рекао да је Министарство здравља изразило подршку иницијативи за “изналажење системских решења у вези са побољшањем положаја сиромашних пољопривредника, као и чланова њиховим породица”.

Министарство финансија, по његовим речима, нити се успротивило иницијативи за промену прописа нити су је подржали, али су пружили смернице у ком правцу треба мењати постојеће законске прописе у вези обавезног социјалног осигурања и пореског поступка и пореске администрације.

“Мислим да су ово добре назнаке, да смо добро кренули кроз институције система и да ћемо имати кроз систем и институције подршку овој нашој иницијативи” – рекао је Маросиук.

Та иницијатива, потекла са поменутог скупа званичника и пољопривредника, подразумевала је промену законских прописа по којима би се, у будуће, доприноси за пензијско-инвалидско, социјално и здравствено осигурање плаћали сразмерно висини поседа.

Такође је затражено да се отпишу камате на доспела потраживања и плаћање главног дуга на рате, уз истовремени мораторијум на пленидбу земље због дугова.