ИСДС значи дозволу корпорацијама да туже стране владе за законе који би могли утицати на њихов профит – ЏОРЏ МОНБАЈОТ

Ако влада предложи напуштање једног од фундаменталних принципа правде, мора имати јак разлог. Једнакост пред законом се не може тако лако одбацити. Сигурно? Па прочитајте ово и просудите сами. Британска влада као и америчка и 13 других чланова ЕУ желе да успоставе посебан правни систем, искључиво корпорацијама за употребу. Док ми остали морамо да искушавамо нашу срећу у судовима, корпорацијама у ЕУ и САД биће дозвољено да туже владе пред судовима корпоративних адвоката. Оне ће бити у стању да доведу у питање законе који им се не допадају, да потражују огромне компензације уколико сматрају да ови закони негативно утичу на њихове профите предвиђене у будућности. Говорим о предложеном Трансатланском трговачком и инвестиционом партнерству (ТТИП) и предложеним законским одредбама које се односе на могућност инвеститора да туже стране државе (ИСДС). Уколико ово звучи неразумљиво, тада је мисија успела: разумевање овога у јавности, смртоносно је за овај покушај корпоративног државног удара.

26. 01. 2015. Нови Стандард, за ФБР приредила Биљана Диковић

ЏОРЏ МОНБАЈОТ

НАЈЧИСТИЈА ФОРМА ПОСТДЕМОКРАТИЈЕ

ТТИП је углавном описиван као трговачки споразум. Међутим, док су у прошлости трговачки споразуми тежили протекционизму, сада они траже заштиту. Другим речима, некада су промовисали слободну трговину уклањајући трговачке порезе; данас промовишу интерес транснационалног капитала да деградира степен одбране људског здравља, природе, права радника, сиромашних и рањивих од истребљивачке корпоративне праксе. Предложени уговор описао је еминентни професор Колин Крауч као „постдемократија у својој најчистијој форми“. Постдемократија се односи на нашу политику, у којој старе структуре као што су избори и парламент и даље постоје, али политичка моћ више није настањена у њима. Моћ се померила ка другим форумима који су недоступни провери јавности: „малим, приватним круговима где политичке елите праве послове са корпоративним лобијима”.

ИСДС значи дозволу корпорацијама да туже стране владе за законе који би могли утицати на њихов профит. Дуванска компанија Филип Морис тренутно тужи владе Аустралије и Уругваја због њиховог покушаја да обесхрабре пушење у сопственим државама. Крауч описује предложене законе у Уједињеном Краљевству као једноставно „незаконите”: уколико ТТИП прође, очекујмо тужбе. Корпорације могу да употребе судове како би одбраниле своје интересe. Али у тренутним условима ИСДС им дозвољава да то учине пред офшор судовима, који оперишу у тајности, без основних елемената безбедности какви су судска ревизија и право на жалбу. Као што је Крауч нагласио, ово није само постдемократија већ и „постзакон”. О ТТИП се расправљало у Доњем дому. Следећег месеца (у фебруару) биће настављени преговори између САД и ЕУ. Тако можете да замислите да би наша влада од сада могла да почне са оправдањима.

Постоји само једно могуће оправдање за посебан правни систем: неуспех постојећих судова да поштено суде по тужбама у привредним предметима. Дакле, који правни систем у САД или ЕУ третира корпорације непоштено? Питао сам ово (путем Твитера) Винса Кејбла, британског министра привреде, његовог заменика лорда Ливингстона као и лидера конзервативаца у Европском парламенту Саеда Камала. Одјекујућа тишина. То сам питао и у овој колумни три пута. Ништа. Питао сам телефоном и Министарство привреде. Након покушаја њиховог портпарола да сугерише да можда нешто није у реду са америчким системом и неуспеха да ми објасни шта би то могло да буде, послао ми је ову изјаву: „Заштита инвеститора је неопходна пошто домаћи судови нису типичан пут за инвеститоре који траже обештећење“. Нису типичан пут? То је то? У Доњем дому члан парламента Зек Голдсмит је питао министра привреде да наведе ситуације у последњих пет година у којима су, у ЕУ или САД, компаније биле дискриминисане у судовима. Одговор: влада „нема приступ релевантним информацијама“. Европска комисија тврди да је „главни разлог за постојање механизма тужбе иностраних влада (ИСДС) тај што у многим земљама инвестициони споразуми нису директно примењиви у домаћим судовима“. Можда. Али ниједна од тих земаља није у предложеном трговачком блоку. Услов за чланство у ЕУ је „независно и ефикасно судство” са „законским гаранцијама за поштен судски поступак“. Шта предлог закона креиран да заштити инвеститоре у неуспешним државама (failed states) тражи у уговору између ЕУ и САД?

МОРАМО СЕ БОРИТИ

Дејвид Камерон је покушао да понуди другачији аргумент. На самиту Г20 прошле године он је рекао: „Ми смо потписивали трговачки споразум за трговачким споразумима и никада у прошлости није било проблема“. То је одбрана опасног возача: много пута сам возио 160 километара на сат и још увек сам жив, зар не? Да, до сада смо имали среће. Срећнији смо од других нација у Европи, које су до сада биле тужене 127 пута због клаузуле инвеститор-држава у њиховим уговорима. Чешка, Словачка и Пољска су морале да плате толико новца да су за та средства могли да запосле 380.000 медицинских сестара на годину дана. Процеси инвеститора против државе убрзано ескалирају: пошто су корпорације почеле да схватају каква им је моћ дата. Оне скрећу своју пажњу са слабијих земаља на јаче. Нико неће обезбедити оправдање за ИСДС јер нико то не може. Да би заштитиле транснационални капитал од непостојећих ризика, наше владе несмотрено напуштају принцип једнакости пред законом. Верујем да можемо да победимо у овоме. Ми смо победили и пре, када се уговор који се сада зове ТТИП звао Мултилатерални инвестициони споразум. Након масовне јавне реакције он је поражен 1998. године. Сада покушавају опет, под другим именом.

До сада су две петиције сакупиле 2,5 милиона потписа. Као одговор, ЕУ је френетично направила уступке. Први пут у историји она је учинила своју преговарачку позицију јавном. Она је покренула консултације о ИСДС. Иако још увек, шест месеци касније, резултати нису објављени, обећана је заштита за јавне сервисе; предложено је побољшање офшор арбитражних система – мада још увек не успевају да објасне шта није у реду са судовима које већ имамо. Ово су очајнички уступци организације која је свесна да се прозор затвара: ако не може да обезбеди споразум пре следећих избора у САД, ТТИП је вероватно готов. Дакле, наставите да марширате, наставите да певате, наставите да се укључујете у кампање које заједно ступају под ознаком „Стоп ТТИП“. У годинама екоцида, банака хране и финансијског колапса да ли нам треба више или мање заштите од истребљивачке корпоративне праксе? Ово је неодговорна, неправедна деструкција наших права. Ми је можемо поразити.

The Guardian/Нови Полис