У недељу 4. jануара, пре тачно 73 године, отпочела је хортијевска „Рација“ у Шајкашкој (троугао Дунава и Тисе, јужна Бачка), један од најстрашнијих геноцида како по обиму тако и по начину на који је почињен. Јануарска „Рација“ 1942. планирана је месецима од стране мађарских државних органа: војске, жандармерије, полиције, контраобавештајне службе, по одлуци мађарске владе и намесника Миклоша Хортија, координирана од стране мађарског генералштаба и на терену потпомогнута од већине локалног мађарског становништва које је учествовало у потказивању, привођењу, убијању и пљачкању имовине Срба и Јевреја.
11. 01. 2015. ФБ Александар Вељић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фашистичка Хортијева рација 23. јануара 1942., Милетићева улица, Нови Сад
Узевши безначајни Шајкашки одред у жабаљском риту као повод за „чишћење“ терена, хортијевски окупатор је у недељу изјутра 4. јануара 1942. опколио и разбио 40-ак припадника тог Одреда, а увече је у Чуругу и Жабљу ликвидирао угледне интелектуалце. До 19. јануара 1942. настављено је планско хапшење, мучење, силовање и понижавање становника Чуруга, Жабља, Госпођинаца, Ђурђева, Мошорина, Темерина, Титела, Вилова, Лока и Шајкаша (који су бачени под лед Тисе), као и становника Гардиноваца (који су бачени под лед Дунава) и терање у неповрат у затворе становника Србобрана и Кисача. Према подацима новосадског Музеја, искорењено је око 20.000 становника Шајкашке. На жалост, идентитету бројних Жртава није могуће ући у траг пошто су целе породице затрте до последњег члана.
У том нацистичком походу на цивилно становништво (Мађарска је била савезница Адолфа Хитлера) Чуруг је изгубио 35% становника (3.800) и то је највећи ратни злочин у Другом светском рату на тлу окупиране Србије. На мети чудовишне хортијевске армаде били су Срби и Јевреји, пошто је циљ окупатора био етничко чишћење, а нису поштеђени ни грађани другог порекла, антинацисти и они који су спасавали комшије. Окупатору није успело да спроведе „Рацију“ у Ковиљу, Надаљу, Каћу и Будисави, услед отпора локалног немачког становништва (у Каћу), мађарских интелектуалаца (у Надаљу и Будисави) и пожртвованости жандармеријског капетана Лајоша Дунафалвија у Ковиљу.
Иако је јануарска „Рација“ у Шајкашкој најстрашнији догађај у историји јужне Бачке, запрепашћује равнодушност према губицима тог региона тог леденог јануара 1942!
Томе доприносе погубна настојања разних друштвених фактора да прикрију зверско лице тих нечувених злочина.
Грађани који се сећају стварних догађаја у јануарској „Рацији“ 1942. у Шајкашкој, баштине здрав пијетет према Жртвама на темељу историјских чињеница од којих је најпоразнија та да су наши рођаци, суграђани и сународници неправедно и смишљено отерани у смрт само зато што нису Мађари и римокатолици, иако је већина њих говорила мађарски и никада у свом часном животу нису оштетили, а камо ли убили једног јединог Мађара! Поносимо се да су тако часне и велике људе, на правди Бога, побиле обичне звери у људском облику, које су певале „храбар сам војник Миклоша Хортија, храбар војник“. Све што ти нељуди и имају је њихова „храброст“! Ко од себе и других скрива ту једноставну истину, тај заправо не жели да зна контекст и стварност јануарске „Рације“ 1942.
—
23. јануара 1942, елитна Милетићева улица у Новом Саду, истребљена је од стране хортијевског окупатора! У тој улици данас нема ни спомен плоче Жртвама!
23. јануар 2015. у 15.00 часова од Соколског дома креће Марш живих под геслом „Дунав те њиховим очима гледа“ до Штранда. Коме није до медијско-политичке помпе и сликања, него до сећања на патње невиних Жртава, добро је дошао на тај грађански Марш.
—
Aлександар Вељић
Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“
Фејсбук страница „Борба за истину: Рација 1942.“

***
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 73. ГОДИШЊИЦЕ НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ
Члан Градског већа за културу Вања Вученовић заједно са председником Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације Мирославом Илићем, председником Јеврејске општине Нови Сад Гораном Левијем и секретаром Црквене општине Нови Сад Милошем Стојановићем присуствовао је конференцији за новинаре на којој је представљен програм обележавања годишњице Новосадске рације.
– Пре 73 године, велики број Новосађана страдао је у једном од највећих погрома и истребљења који су током Другог светског рата извршени на овим просторима. И ове године, Град Нови Сад у сарадњи са Српском православном црквом, односно Епархијом бачком и Јеврејском општином, на достојан начин обележава важну годишњицу у историји нашег града. Поред централног догађаја који ће бити одржан на Кеју жртава рације код споменика „Породица“ и бројних програма које организује Културни центар Новог Сада, ове године поставићемо и спомен-плочу породици Чура, чијих је 16 чланова стрељано. На тај начин изражавамо пијетет према овој, али и другим недужним породицама које су страдале за време Новосадске рације- изјавио је Вања Вученовић.

Категорије:АКТУЕЛНО, Војводина, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, Национално питање, ОБАВЕШТЕЊЕ, Окупација, РАТ, Рат, Родољубље, СРБИЈА, Страдање Срба, Трагедија, MAIL - RSS FEED














Madjari su zajedno sa Nemcima ucestvoali u GENOCIDU nad Romima do danasnjeg dana za taj krvnicki postupak nikada nisu odgovarali nikada nisu platili odstetu a svedoci smo da Madjari imaju sva prava u Srbiji.U ime Asocijacije Roma Srbije i kao clan izvrsnog odbora Nacionalnog Saveta Roma Srbije izrazavam saucesce svim naslednicima porodica koje su imale zrtve i Srbima i Jevrejima a posebno mojoj romskoj zajednici koja je platila ogromnim zrtvama slobodu a da pri tom ni danas u Srbiji nema prava koja nam sleduju.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мађарска фашистичка хортијева „рација“, злочинства наСрбима у Војводини, гурана су „под тепих“ у време титоиста пошто пошто су и они чинили злочине над Србима нарочито за време Другог светског рата, а и после тога. Историја се (и)скрив(љав)ала. Морамо се образовати, све назвати правим именом и вратити се Богу отаца наших.
Истина ће наћи свој пут и ослободити народ србски.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Као прво Мађарска није била савезник немцима, него је била окупирана. Као друго Телеки је потписао вечни мир са Србима, и када је исти прекршен он се убио од срамоте. Мађарска је у то време прихватала и јевреје и пољаке и све народе који су бежали од фашизма. Чинила је то до тренутка када су Мађарски фашисти преузели власт. У то време се света круна и делови крунских обележја шаљу ван земље да не би достигли у руке Фашиста или Руса који су претили са друге стране, и били много крвавији. Велика трагедија је уследила која надајмо се никада више неће да се понови. Од ових злочина се сви нормални Маћари ограђују, а и Маћарска држава се јавно извинула породицама жртава, јер окупирана земља није била под њиховом контролом. Исто тако се не треба заборавити реванш после другог светског рата комуниста, који су злочине поновили над свим народима који нису хтели прихватити комунистичку диктатуру. Сви смо ту страдали, без да смо тако одабрали. Велика трагедија. Не дај боже никоме да се понови.
Свиђа ми сеСвиђа ми се