Судски процес Србије и Хрватске пред Међународним судом правде улази у финиш. Највише шанси да судије одбаце и тужбу Загреба и нашу контратужбу.

21. 01. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

СУДИЈЕ Међународног суда правде у Хагу саопштиће 3. фебруара да ли је на територији Хрватске почињен геноцид у периоду од 1991. до 1995. године, и ако јесте, ко је за њега одговоран – сазнају незванично „Новости“.

Како нам је речено у информативној служби Суда, они ће врло брзо објавити када ће бити јавна седница на којој ће се саопштити исход гласања највишег правног органа УН пред којим Загреб и Београд спор воде још од 1999. године.

Од почетка процеса стручна јавност давала је највише шанси опцији по којој би биле одбачене и хрватска тужба и српска контратужба. Јер, мало вероватним се сматра да ће злочине почињене током рата међународни арбитри подвести под најтежу врсту, геноцид, а који подразумева и намеру физичког истребљења.

Ипак, правни тим који је заступао Србију у јавној расправи марта прошле године убеђен је да је пред Судом изложио убедљиве доказе да је напад на крајишке Србе био смишљен у врху хрватске државе, као и да је био израз личне политике председника Фрање Туђмана да елиминише Србе из Крајине и насели цео регион Хрватима.

Саво Штрбац, члан експертског тима српске стране, преноси нам да из Палате мира у Хагу није процурила било каква информација која би назначила какав су став заузели делиоци правде:

– И Загреб и Београд су најспремнији за одбацивање тужби, и ако би то био епилог, онда очекујем да Суд у образложењу одговори шта се то десило Србима деведесетих, ако нису били жртве геноцида?
Када би одлука била у корист Србије, у Хрватској би то био „дан жалости“, оцењује Штрбац, али, каже, то не би имало везе са новоизабраном председницом државе из ХДЗ јер је свака хрватска власт према овом случају имала исти однос. Чак је сам одлазећи председник Иво Јосиповић био међу састављачима тужбе против Београда.

– Опцију да је кривица само на српској страни не могу ни да замислим – каже Штрбац.

У случају тужбе БиХ против Србије и Црне Горе, такође за геноцид, пресуда и образложење били су на 470 страница, и врло је вероватно да ће завршни документ и у хрватско-српском процесу бити сличног обима.

Професор међународног права Тибор Варади каже за наш лист да је пракса Суда да када донесе одлуку позове представнике обеју страна да дођу у Палату мира на јавно читање пресуде.

Председник суда Петер Томка раније је најавио да је план да се одлука донесе пре него што на дужност ступе нови чланови судског већа, а њихово полагање заклетви је 6. фебруара, како би одлуку доносили делиоци правде који су пратили усмену расправу.

ОДЛУЧУЈЕ 17 „ТОГА“

ПРЕМА процедури Суда, делиоци правде којих има 15, плус двојица ад хок судија са обе стране, најпре су одредили ужи тим који је припремао прелиминарни нацрт одлуке на који су могле да се улажу примедбе. Гласање се обавља када се дође до коначног текста пресуде.