„Избегли смо катастрофу у последњем тренутку“! Овако коментарише најновији раст вредности швајцарског франка Влада Мађарске, једне од ретких држава у којој раст курса швајцарсца не изазива панику, иако су се грађани масовно пре десетак година задуживали у овој валути. Нема панике ни у влади премијера Виктора Орбана, коме је обећање да ће решити проблем кредита било једна од важнијих полуга доласка на власт.
19. 01. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
фото: Reuters/Gazeta
У Мађарској нема панике, влада мислила на време
После вишегодишње борбе с Европском унијом, која је негодовала због задирања власти у тржиште капитала, мађарска влада је омогућила дужницима да кредите у страним валутама претворе у кредите у домаћој валути по повољном курсу, а већ овог пролећа ће дужницима почети да стижу и одштете због неправедних поступака банака.
Крајем прошле године одлучено је да се кредити у францима и еврима претворе у кредите у форинтама по фиксном курсу испод тржишне вредности, тако да промена курса швајцарског франка неће имати утицаја на кредите од укупно десет милијарди евра. Домаћинства још имају кредите у францима у вредности од 540 милијарди форинти (1,7 милијарди евра). Највећим делом је реч о кредитима за аутомобиле, које је раст франка ипак погодио.
За пребацивање кредита на форинте коришћена су два референтна курса – средњи курс Мађарске народне банке од 7. новембра, када је донесена одлука о конверзији, и курс од 16. јуна, када је Врховни суд донео одлуку да је пракса банака, када је реч о кредитима у страним валутама, у појединим случајевима била неправедна. Конвертирање је спроведено по нижем од два курса 256,6 форинти за швајцарски франак, односно 309 форинти за евро.
Конверзије кредита почеле су одлуком мађарског Монетарног савета да централна банка за овај посао мора банкарском сектору да обезбеди девет милијарди евра. Потом је централна банка с учесницима процеса склопила уговор којим се обавезује да ће им осигурати износ потребан да се умањи курсни ризик операције, а заузврат су се кредитне институције обавезале да ће новац за конвертовање купити од ње, а не на девизном тржишту.
Министарство привреде је потом најавило гашење кредита у страним валутама. На основу одлуке Врховног суда, влада је одредила да банке – њих око 400 – морају да обештете кориснике. Они дужници који су с банкама склопили споразум, исплату очекују на пролеће, што би представљало последњи корак у гашењу кредита у страним валутама. Такође, Централна банка Мађарске издвојила је три милијарде евра из резерви ради подршке банкама.
У суседној Хрватској, премијер Зоран Милановић је у петак увече најавио да ће влада предузети све да се заштите грађани који имају кредите у швајцарским францима.
– Ако банке не попусте, деловаће држава, а изнад државе нема никога. Људи неће бити препуштени сами себи, ми смо социјална држава. Немају разлога да буду очајни, гарантујем да им неће бити горе. Дизање панике није потребно – рекао је Милановић.
Истовремено, Народна банка Србије, још није приступила разматрању конкретних мера за превазилажење проблема у отплати кредита везаних за швајцарски франак. Дужници су све забринутији, а Либерално-демократска партија (ЛДП) позвала је Народну банку Србије да се договори с банкарским сектором како да се заштите грађани који су узели кредите у францима, али и упозорила да то не сме бити на штету свих осталих пореских обвезника.
***
Танјуг: НБС – Прво разговор с банкама, па решење за CHF кредите
БEOГРAД – Народна банка Србиjе (НБС) наjавила jе да ће о проблему у коjем су се нашли корисници кредита у шваjцарским францима у наредном периоду разговарати са банкама, Удружењем банака и другим организациjама, са коjима процени да jе неопходно договарати решење.
У НБС кажу да су свесни да ће jачање шваjцарског франка битно погоршати положаj корисника кредита индексираних у овоj валути, и напомињу да, у том смислу, већ сагледаваjу негативне ефекте по кориснике, али и последице на стабилност финансиjског система.
„Mеђутим, тек након ових састанака, могле би се разматрати конкретне мере и активности у циљу евентуалног налажења модалитета за превазилажење проблема у отплати“, речено jе у НБС.
Подаци Централне банке показуjу да jе у Србиjи укупно учешће кредита у овоj валути – привреде и грађана – 14,9 одсто, што износи око 1,1 милиjарду франака.
Kако су прецизирали, у овоj валути су се махом задуживали грађани, док jе удео привреде далеко мањи. Грађани, на пример, на име ових кредита дугуjу око милиjарду „шваjцараца“, а чак 28,8 одсто стамбених кредита одобрено jе у тоj валути.
Централна банка намерава да у наредном периоду о насталоj ситуациjи разговара са банкарима и са свима са коjима процени да jе неопходно договарати решење, а тек након тога ће размотрити конкретне мере.
Kоментаришући „готова решења“ коjа нуде представници удружења грађана и други заинтересовани, у НБС поручуjе да би требало имати у виду да сва наметнута решења коjима се олакшава положаj корисницима кредита у шваjцарским францима, по правилу значе и преношење ризика, а самим тим и трошкова, коjе би тада сносиле банке, НБС и држава.
„У том смислу, у овом тренутку се не можемо изjаснити о томе да ли ће и коjе мере бити предузете у овом правцу. Настоjаћемо да пажљивом проценом ситуациjе и након диjалога са учесницима на тржишту, дођемо до наjприхватљивиjег решења”, речено jе у НБС.
У Централноj банци подсећаjу да су у маjу 2013. дали препоруку банкама у циљу да се корисницима кредита у „шваjцарцима“ омогући отплата тако што би се рата обрачунавала по курсу обрачунатом на основу валутног односа евро-франак у моменту одобравања кредита, коригованом за наjвише осам одсто.
Разлика до тржишног курса има карактер одложеног потраживања на три године и на таj износ се не обрачунава камата.
„Kорисници коjи су прихватили ову препоруку су у мањоj мери погођени актуелним jачањем франка“, наводи НБС.
Категорије:АКТУЕЛНО, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, РЕГИОН, СВЕТ, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…