Редакција магазина Таблоид објавила је на свом интернет порталу саопштење о забрани дистрибуције овог листа у штампаном облику, као и будућем гашењу листа… Оно што забрињава је информација о сазнањима у вези припреме хапшења и чак „ликвидације“ уредника, и овако јавно изнешена говори о томе да је Србија на путу ка тоталном тоталитарном медијском мраку у Србији…
Саопштење и уводник Милована Бркића за нови број преносимо у целости…
15. 01.2015. ТАБЛОИД, за ФБР приредила Биљана Диковић

ДАВЉЕЊЕ МАГАЗИНА ТАБЛОИД
Редакција магазина Таблоид саопштава да је данашњи број листа 22 (328) изнет на киоске дистрибутера, по решењу о привременој мери Привредног суда у Београду, само у по једном примерку на продајном месту-киоску!
Цео тираж скривен је у магацинима дистрибутера, осим код BEOKOLP-а.
Акцијом гашења нашег магазина руководи Велибор Ђуровић, власник више компанија за издавање новина и часописа и штампарије, као и дистрибутерске куће PRESS INTERNACIONAL.
Директор његове компаније је рођени брат Александра Вулина, министра у Влади Србије.
Посебно је наложено продавцима FUTURE PLUS („Мој киоск”) да буду нељубазни према купцима, јер су то неки продавци признали комисији која је обилазила киоске.
На овај начин, листу је причињена ненадокнадива штета, која ће довести до гашења листа.
Располажемо од раније информацијама да је новац за подмићивање дистрибутера обезбедио Никола Петровић, Вучићев кум, а да је двонедељном кампањом за хапшењем главног уредника руководио Алекса Јокић, премијеров саветник.
Кабинет премијера и његови сарадници предузимају мере преко БИА да ликвидирају уредника Магазина Таблоид, јер су им дате гаранције да се представници владе Немачке, Енглеске и ЕУ неће мешати нити протестовати због најављеног убиства.
Очекујемо да се представници мисије ЕУ и ОЕБС-а огласе и одбране право нашег магазина на опстанак.
У Београду,
15. јануара 2015
http://www.milovanbrkic.com

Таблоид бр. 328
Уводник
(Пр)осудите сами
Призивање атентата
Милован Бркић
На Бадње вече људи се у црквама моле Богу за здравље најмилијих, за покој душе умрлих…
На Бадње вече гледао сам у ковчег у којем је лежала моја мајка. Као да је заспала.
Сахранили смо је на Божић, јер у селу којем је живела нема довољно људи. Допутовали су чланови родбине из разних места из Србије. Божић је нерадни дан, па су могли допутовати. Они који су запослени не могу напуштати посао, јер га данас лако можеш изгубити, чак и када ти умре близак рођак.
И док се моја мајка растајала с душом, Вучићев дневни билтен Информер водио је бесомучну кампању против мене и листа који уређујем. Преко Информера тражено је моје хапшење, забрана листа… Оптужен сам да сам позвао у уводнику да се Вучић убије. Оптужени су и интелектуалци Србије, што ћуте тим поводом, а тужилаштво се такође не оглашава.
Препадном воду Вучићеве камариле прикључили су се и председница Удружења новинара Србије и главна уредница Политике, Љиљана Смајловић, генерални секретар овог удружења Нино Брајовић и председник Извршног одбора Петар Јеремић, као и председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, а и министри Александар Антић и Братислав Гашић, који је јавно поручио да ће инсистирати код тужиоца да ме ухапсе. Са списка дежурних “аналитичара“ позвани су да ме осуде и лајавци који величају сваког властодршца.
Губитак мајке је, чини ми се, један од најтежих губитака сваког човека.
Очекивао сам да ће, док је будемо спуштали у гроб, по цичи зими, место опколити јаке полицијске снаге, да ће присутне растерати и мене спектакуларно ухапсити, а тај чин ће преносити РТВ Пинк.
Преко некомпромитованог броја телефона, функционер службе безбедности изразио ми је саучешће, кратко описујући да “је све под контролом“. Детаље офанзиве Информера ће накнадно саопштити.
Мориле су ме тешке мисли. Уочи Нове Године нисам добио ниједну СМС честитку. Прошле је било преко 200. Када сам то саопштавао пријатељима, сви су одреда рекли да су и они тако прошли, и да никоме није до весеља, радовања и честитања. Већина њих, па и млађих људи, поноћ је дочекала код својих кућа, и без весеља.
Смрт се надвила над Србијом. Само је у мом крају умрло пет људи око Божића. Месецима се није родило ниједно дете. Села нестају, градови се празне.
Преко насловнице Блица премијер је 10. јануара поручио поданицима: „Рад, рад, рад, рад и само рад“. Слично правило која је писало на концлогорима: „Рад, ред и стега“.
О ком то црном раду говори Вучић, кад се свакодневно гасе предузећа, хиљаде људи још очекује отказ, фабрике су нам у корову, а њиве неопооране, захваљују политици овог болесног човека.
А ових дана, Вучић прети не само Таблоиду, већ и новинарима БИРН-а, оптужујући их да их плаћа Мајкл Девенпорт. Информер нас обавештава 12. јануара да “ЕУ води отворен рат против Вучића!“
Сасвим је тачно да функционери Европске уније не могу више очима да гледају овог човека, који са братом и братијом краде Србији и душу. А оптужба упућена Мајклу Денвенпорту је још једна од његових гнусних лажи.
Он сер Девенпорту не излази из панталона, шеф мисије ЕУ управља Вучићем као дроном, улази у Парламент, на седницама је Владе, а да се тога Власи не сете, премијер кука преко свог билтена на сав глас: „Српски премијер не пристаје на уцене“.
Премијер Вучић поручио је и челницима ЕУ који га оптужују за цензуру медија: „Нећу да будем ваш потрчко, смените ме“. А, Информер додаје свој коментар: „Европи не одговара јак премијер у Србији, оцењују стручњаци“.
Коме то Вучић поручује да га смени? Европској унији! Зар то не треба да ураде грађани Србије, на овај или онај начин?
Ипак се окреће.
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Медији- генератори јавног мњења, Новости, ПОЛИТИКА, СРБИЈА, Саопштење, MAIL - RSS FEED














АКО ХОЋЕТЕ ДА УБИЈЕТЕ МИЛОВАНА БРКИЋА, УБИЈТЕ ЦЕЛО СРПСКО СТАДО!
Читам и не знам шта да кажем јер и мене је понела река дириговане групне психологије, неокортикалног утицаја на психу. Па ипак нешто бреца, трепери попут црвене сингналне лампице и ја морам изнети то што дежура и успева да исплива из мога успаваног ја.
Пишајући уз ветар, господин Бркић је прешао трновит пут са по неким приземљењем, а и то је за живе људе, попут изјашњења групе интелектуалаца о Косову.
Милован Бркић и Таблоид превалили су дуг пут од неугледне „жуте штампе“ до угледног магазина са насушно потребним информацијама које нису у власништву и које нису по вољи мејстрима. Битно је да нас информише да постоји и друга истина и друга реалност у односу на ону коју нам сервирају Велики брат и његове потркушице.
Небитно је и одакле информације Миловану Бркићу. Битно је да су оне тачне.
Из кратке, површне комуникације стекао сам утисак да се ради мало чудном, задртом, хировитом, преком новинару, али је битно да је прихватио једну моју сугестију и руковођен идеалима а не личном коришћу или диктатом – писао о једној друштвено негативној појави и једном човеку на кога сам указао. А тај човек, судски утврђени мобер, а где је мобинг ту је свако безакоње и неморал, је миљеник једног министра, његових сарадника и његовог министарства. А то је већ мали прилог тези о супротним позицијама Милована Бркића и актуелне гарнитуре на власти.
Не знам лично господина Бркића, али је, према ономе што сам прочитао и чуо, извесно да човек следи своју звезду водиљу, да је оригиналан и аутентичан, да има тестисе. А још извесније је да било какав да је, да су његов ЖИВОТ И БЕЗБЕДНОСТ, као и сваког од нас из тог пројектованог стада Новог светског поретка и овог нашег а њиховог резервата – врховна вредност.
А онда, после неколико вредности са листе приоритета долази – СЛОБОДА ШТАМПЕ.
Ја све мислим да је господин Бркић вреднији од свих 12 новинара Шарли Ебдоа а Таблоид од тог, помоћу џојстика диригованог листа.
Да није ове фарисејске поплаве и зато отрцаних и обезвређених речи на светској и домаћој политичкој сцени, ја бих узвикнуо „ЈА САМ МИЛОВАН БРКИЋ“.
Због онога што још увек бреца и што није убијено у нама и после свега доживљеног и свих врста утицаја на наш мозак, ја бих рекао оригинално и аутентично како то Миловану Бркићу и приличи: АКО ХОЋЕТЕ ДА УБИЈЕТЕ МИЛОВАНА БРКИЋА, УБИЈТЕ ЦЕЛО СРПСКО СТАДО!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Храбар, реалан, поносит Милован Бркић и остали људи из редакције магазина Таблоид !Моје поштовање !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се