Међународна заједница са гломазним и бирократским апаратом на Косову, тешко се прилагођава и понаша се као да је овде због себе, а не због решавања проблема предвиђених Резолуцијом 1244 СБ УН. Пошто до сада нису испунили ниједан задатак, јасно је да су неопходне одређене персоналне промене, или преиспитивање њихове мисије. И код таквих међународних снага на Косову препознају се две стране. Једна је више него проалбанска, а друга, нећу рећи просрпска, али је демократска, која стварно жели да пронађе праведно решење за кризу. Она проалбанска све више разочарава, а ова демократска добија на значају и снази. Пре свега због понашања самих Албанаца, који компромитују своје налогодавце и менторе из међународне заједнице и све оне који су стали иза њих. Али, нажалост, те поене произашле из глупости и конфликтног понашања Албанаца, ми не можемо да уберемо. И то само зато што имамо режим који нико у свету не подржава.

XLXIV извод из књиге – НЕДЕЉНИ ТЕЛЕГРАФ – ФЕБРУАР 2000
КОСОВО (НЕ)МОГУЋА МИСИЈА – Момчило Трајковић
НЕМАМО ШТА ДА ИЗДАМО, СВЕ ЈЕ ПОТПИСАНО У КУМАНОВУ

10. 01. 2015. ФБ страница Глас Косова Метохије, ФБ Momcilo Trajkovic, за ФБР приредила Биљана Диковић

* текст написао и разговор са Момчилом Трајковићем водио Милош АНТИЋ

Овом констатацијом почиње разговор за „Недељни Телеграф“ Момчило Трајковић, лидер Српског покрета отпора и председник Извршног одбора Српског националног већа Косова и Метохије, који је, за разлику од многих српских политичара, остао да живи на Косову, иако су га албански терористи силом, пуцајући у њега и ранивши га, истерали из приштинског стана. Живи у родном селу Чаглавица са супругом, троје деце, снахом, унучетом, мајком, братом и његовом породицом.

* Да ли се међународне снаге на Косову понашају окупаторски и колико је истина да им је стало до сталних конфликата?

– Међународној заједници одговара стабилна ситуација на Косову. Њој не иде у прилог тај рогобатни албански екстремизам и елементи који изазивају немире. Она је све нервознија. Показује се то на северу Косова, у Косовској Митровици, кроз понашање француских војника, који све више штите тамошње Србе улазећи у отворене конфликте са албанским екстремистима. Стога мислим да је, најблаже речено, непристојно говорити о окупаторском односу свих снага КФОР. Морам да изразим велико незадовољство оним што се дешава у Ораховцу, где су распоређени Холанђани и Немци и где наш народ има много проблема и критика на понашање тих снага. Непристојно је не наћи бар коју реч похвале за Швеђане, који у централном Косову и те како добро чувају преостале Србе.

* Шта онда конкретно радите и који су циљеви ваше борбе?

– Покушавамо да наш народ свету представимо у светлу доброг, поштеног и зрелог народа, који је жртва бескрупулозне политике албанских сепаратиста и београдског режима. Настојимо да нашем народу, колико год је то могуће, помогнемо да преживи ове најтеже тренутке у својој историји.

* За једне сте симбол борбе за очување српског Косова, а за друге издајник. Како то коментаришете?

– Страшно. Ми овде немамо ваздуха да дишемо, немамо простора да се крећемо, а камоли да је било коме стало до некакве власти. Ако тако Нека свако дође и узме ту власт, ако му је стало до ње и ако је уопште овде има… Лако је на Косову данас постати партизан (организовати оружане нападе на КФОР и Албанце) . Посебно онако како то овај режим жели. Али, куда би нас то одвело. Човеку не преостаје ништа друго него да или оде, или остане и да траје, и трпи, па макар га због тога и прогласили издајником.

* Колико је познато, и људи са власти сарађују са међународним снагама на Косову. Да ли су и они издајници?

– Међународна заједница преузела је све јавне службе које су некада биле државне. У њих су ушли људи који су раније били уз режим. Међународна заједница сада финансира те службе. Пример је администрација градских служби у Приштини, где (спс-ови) председници и потпредседници примају плате и од УНМИК- а и од режима у Београду. Исто је и са јавним и комуналним предузећима, просветом, здравством… И тако ми, који смо изван свега тога, који покушавамо да сарађујемо на глобалном политичком плану, који за то нисмо плаћени, ми смо издајници, а они који свакодневно сарађују на локалном плану и за то примају плату од „окупатора“, они нису његови сарадници и издајници.

* Утисак је да представници СНВ Косова и Метохије нису ушли у заједничке органе међународне заједнице само зато што се плаше оптужби да ће их прогласити издајницима. Да ли је то баш тако?

– Кључни проблем што ми нисмо тамо јесте међународна заједница у коју смо изгубили поверење. Она није фактор стабилизације, још мање фактор гаранције да ће се имплементирати Резолуција 1244 СБ УН. До сада је водила проалбанску политику. Ови који данас заступају међународну заједницу нису никаква гаранција и то је кључни разлог зашто нисмо у њиховим органима и не прихватамо сарадњу. Ми не пристајемо да будемо декор. Желимо суштинску имплементацију Резолуције, која је једини гарант праведне политике и која би нас једино убедила да учествујемо у партиципацији власти са међународном заједницом и у тражењу егзистенције за наш народ до коначног решења.

* Докле ћете одбијати да учествујете у раду заједничких органа на Косову и Метохији?

– Док траје страдање народа, док међународна заједница сарађује са албанским екстремистима које не може да укроти.

* Чује се да Српско национално веће може да тргује, па чак и да изда Косово и Метохију?

– Тачно је, у позицији смо да можемо да тргујемо. Али, нама то не пада на памет. С друге стране, мора да се зна да ми немамо шта да издамо. И да, ако бисмо желели нешто да потпишемо, немамо шта. Све је већ потписано у Куманову. Зна се где је донета одлука да се прихвати Резолуција 1244, где је дата сагласност на план Черномирдин-Ахтисари. Сва места за потписе су заузета и зна се ко је то учинио. Све што желимо јесте да на тако малом простору нађемо шансу да се учини нешто што би могло да значи да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије и Југославије.

* Етничким чишћењем највећег дела Косова је, чини се, пропала мултиетничка варијанта. Ко је крив за то и шта сада ви захтевате?

– Искључиви кривац је међународна заједница, која је допринела да се са Косова протера 250.000 Срба, Рома, Турака, муслимана и осталих.

* Има наговештаја да би Америка на неки начин желела да се извуче са Косова и да све препусти Европљанима. Како то изгледа из косовског угла?

– Тачно је, она би се сада најрадије повукла у базу Бондстил, јер је постигла свој циљ. Разговори о еврокорпусу нису ништа друго него остављање Косова Европи. Америка је изградњом базе остварила део својих стратешких интереса. То није видела наша државна политика.

* Да ли остајете на Косову и Метохији и да ли Вас овакве претње удаљавају од онога за шта се борите?

– Интересантно је зашто као такви највише сметамо албанским сепаратистима и терористима, с једне и актуелном режиму Србије, с друге стране?! Када би се уклонила ова наша варијанта, народ би остао обезглављен. Наравно, не зато што смо ми најпаметнији, него зато што смо једини остали да се искрено боримо за тај народ и са тим народом.
Знам да има много паметних и способних људи, али они нису овде. Они су побегли. Обезглављивање нашег народа значи и његово исељавање. Режим жели да се то привремено догоди како би показао немоћ и пораз мисије УН, а албански сепаратисти желе да очисте Косово од Срба.

* У јавности се могу чути оптужбе да сте Ви и владика Артемије кривци за оно што се сада догађа на Косову и Метохији?

– Пре неколико година преко „Недељног Телеграфа“ упозорио сам да режим за Крајину окривљује Мартића и Бабића, за Републику Српску Караџића и Младића, а да на Косову и Метохији жели да Артемије и Трајковић буду Мартићи и Караџићи. И то се, нажалост, десило. Ако ми будемо склоњени, онда ће народ бити крив. Све док смо ми доле, кривица за неуспелу политику овог режима падаће на нас. И ми, без обзира што уопште зато нисмо криви, морамо то да носимо.

…..

ТРИ ВАРИЈАНТЕ

* Шта Србима на Косову и Метохији преостаје у ситуацији када су остављени на милост и немилост међународној заједници и албанским терористима?

– Имамо три варијанте.
Прва је да се подигнемо и сви одемо. Слика тога јесу Срби који су већ отишли или су прогнани. Њихове куће су опљачкане и спаљене. Они се налазе по колективним смештајима широм Србије, у катастрофалним условима, са психичким ломовима и повећаном смртношћу… Режим је на почетку подстицао масовно исељавање како би, наводно, поразио мисију УН. Чинили су то и неки функционери терајући народ на селидбу само да би они извукли шлепере покрадене робе…Е, та варијанта је могућа и данас.
Друга варијанта јесте да Срби остану и да се изолују. И да за мисију УН кажу -то су окупатори и наши непријатељи са којима нема сарадње. Заговорници ове опције кажу -чекаћемо да дође наша војска и полиција и бићемо на своме. То сада гура овај режим и то је та манипулација народом. Ова варијанта је гора од прве, јер захтева веће патње народа. А на крају би се све завршило као и код прве варијанте.
И трећа, једино могућа варијанта јесте она коју ми покушавамо да спроведемо. Она значи остати на Косову по сваку цену, колико је могуће сарађивати са међународном заједницом и стварати услове да народ опстане како би дошло неко време (промене у Србији, измењена
ситуација у свету), да се наше питање реши. Заправо, тиме би се међународна заједница довела пред свршен чин, јер би морала да призна да пред собом има народ који жели сарадњу, који жели опстанак овде.

Момчило Трајковић

ПЛАШИМ СЕ, ПРЕТЕ СА СВИХ СТРАНА

Био бих неискрен када бих рекао да се не плашим. Претње долазе са свих страна. Знам да у одређеном тренутку можемо да будемо сметња за спровођење политике с било које стране. Знам и за праксу да се у таквим моментима склањају сви који сметају. Страшно је живети под таквим притиском. Међутим, ми излаз тражимо мирним и политичким путем, чиме не изазивамо никога, мада знамо да многима сметамо, због чега могу и да нас ликвидирају.

ДРУГЕ СУ ОПТУЖИЛИ ЗА ИЗДАЈУ – ОНИ И ДАНАС КРЕИРАЈУ НАШУ СУДБИНУ, ДАЛЕКО ОД РОДНОГ КРАЈА!?

Одмах након доласка снага КФОР-а јуна 1999. године, кључни људи, они који су на највишим функцијама, уместо да остану, организују народ у најтежем тренутку, буду пример и охрабре га, они први беже и манипулишу њиме, а све да би имали покриће за своје бежање. Када су стигли на сигурном, почели су да за своју издају оптужују оне који су остали на Косову и Метохији! Ко је издао, историја ће рећи! На несрећу косовскометохијских Срба, многи од њих, без прекида, али сада из Београда, и ако су све што су имали на Косову и Метохији продали, и даље управљају овим несрећним народом! То неби могли, да их не подржавају власти из Београда!
Насупрот породице Јоргованке Табаковић, у селу Лебане код Приштине, у потпуно албанском окружењу, уз невиђене жртве, остали су Табаковићи и сачували своју дедовину.