Опрости Боже што данас хулим на човека, јер хулећи на њега- хулим и на тебе, али и није Мираш неки човек, владика митрополије јада и глупости, шака браде и лакат рачвастог језика, Милова секретарица за твитовање с неким њиховим богом и гостопримник сигурне куће за ветеране љутих овнујских битака шупљом главом о шупље приче!

7. 01. 2015. Два у Један, за ФБР приредила Биљана Диковић

Док је дрво синоћ налагало бадњак нагутало се дима, биће, па уместо на мир Божији, онако осмуђен и мирисан ко пршут у планинској сушари, позвао на освајање богомоља Српске православне цркве у Црној Гори, како се они, правоверни, не би више мрзли на својем већ огрејали на туђем…

А, шта је то твоје, пастиру отетог стада?! Која је то твоја вера којом ћеш преобратити нас неверне, сироче склепаних и срицаних литургија?!

Шта је теби, богати, отето осим памети, реци у ово благо Божићно јутро, док партизанских вребаш небрањени храм па да комаднујеш: „Напред, јунаци“?!

Сигирно нећеш: „За мном, браћо“, јер не предводиш, већ нагониш, ћераш, нуткаш, хушкаш, млатиш лажним бадњаком ко топузином, распирујеш мржњу уместо пламена благовести овог дана, испосниче мрсних постова и подвижниче Фејсбук јеванђеља!

Нису цркве бункери, аветињо- аветна, да их к’о Бошко Буха заузимаш на „урааааа“!

Нису ни то ни твоји ни митрополита Амфилохија темељи, већ корени, пупчаници целе Црне Горе, дубоко под олтарима којима си и сам некада служио!

Да је теби искрено до Бога и вере могао би и с врха букве да му се молиш, чуо би те, не бој се, нема потребе да запеваш и заурлаваш ко петао на пању, јер ако ти не чујеш ништа осим звекета свог гласа не значи да Бог не чује и такве као ти!
Не бој се, уђе ли Црногорац у српску богомољу не изађе из ње ништа мањи Црногорац, нити ћеш ти из своје колибе коју прозва богомољом изаћи као ишта већи лучоноша црногорства, јер ослушкујући камен хоће ли ти шта дошапнут не чујеш вапај Црне Горе!

А, вапи, веруј, да нађеш негде мира за себе неумирени гласниче јаза који копаш, не схватајући да стојиш на њему!

Велика је Црна Гора да би је такав један могао растребити ко некошевину, а опет довољно мала да баш такав један од пламена Бадњака може направити шумски пожар да га ни сињавина мора не може зауздат, па да се читаво претури и излије преко Ловћена, Дурмитора, Комова, Корита Кучких, Бјеласице, Сињајевине, Горице, Мораче…

У тој цркви коју би на препад заузео крштен си и ти, рукоположен, служио јој, целивао двери, молио за живе и упокојене, сећаш ли се?!

Нема то везе са српством и црногорством, већ с коренима, суштином, телом и духом сваког од нас, јер посечеш ли корен неће нићи Црна Гора по твојој мери, укусу и вољи, већ ће увенути та једина, па ти онда служи на одрону, крштавај камење, исповедај букве, причешћуј трње и омаре, замонашуј коприву и папратишта, а понајвише моли за опрост грехова сирака тужног који је позивао на освајање цркава, пашо, јер уђеш ли силом у њих- силом си изашао из себе, митрополите ничега и поглавару никога!

Мир Божији- Хирстос се роди!

Михаило Меденица