Крајем новембра 1873. динар је и званично постао део свакодневице Србије, али је мало познато да је предлог Владе Србије био да се валута српске државе зове – србљак.

Посланици су предлагали и имена динар, стопарац, стопар, па чак и франак, јер је француска валута била синоним за стабилност.

Пресекао је министар финансија Чедомиљ Мијатовић, који је рекао да “ако је још цар Лазар ковао новац под именом динар, можемо и ми”.

5. 01. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Први пут назив динар у средњовековној Србији носио је новац Вука Бранковића, последњи је искован у време деспота Ђурађа Бранковића. У другој половини 19. века у земљи су биле различите монете у оптицају (плаћало се и аустријским, млетачким новчаницама) и било је потребно да се тај монетарни хаос среди. Да би доказала државност, иако тада и даље у вазалном односу према Турској, Србија у време кнеза Милана Обреновића 30. новембра 1873. доноси Закон о ковању српске сребрне монете. Првих десетак година плаћало се кованим новцем, док 2. јула 1884. године није емитована прва српска новчаница од 100 динара.

У Бечкој царској ковници су 1868. израђени апоени од 1, 5 и 10 пара са ликом кнеза Михаила. Кнез је убрзо убијен и није успео да види израђени новац.

– Становништво је било неповерљиво према папирном новцу и новчаницу су најчешће, примивши је на једном шалтеру, замењивали за „звечећи“ новац на другом, те она често није ни излазила из зграде банке, али је њен животни век потрајао готово три деценије – објашњава Светлана Миљанић, стручни сарадник за нумизматику Народне банке Србије.

Помоћ у изради првих банкнота пружила је белгијска народна банка, па је народ овај новац називао и “белгијанке”. Изглед домаће валуте креирали су и француски уметници Жорж Дивал и Данијел Дипује.

Јануара 1933. године у оптицај је пуштена новчаница од 1.000 динара за коју је нацрт израдио Паја Јовановић. Она на себи носи датум 1. децембар 1931. године.

– Папирни новац је углавном настајао у иностранству, а ретка је била прилика да се неко од домаћих уметника нађе потписан као аутор идејног решења и цртежа – каже Александра Живковић, стручни сарадник за нумизматику Народне банке Србије.

Тридесетих година 20. века изглед новчаница креирају знаменити сликари тог времена. Најлепшим на овим просторима сматрају се и оне из 1934. и 1935. за које је нацрте израдио Васа Поморишац, а његову новчаницу од хиљаду динара из 1934, иако није била у оптицају, Међународна организација за банкноте уврстила је у десет најлепших новчаница.

Новчаница од 10 динара из 1885. први је фалсификат једне домаће банкноте. Фалсификати су се појавили у Шапцу и околини. Ни оригинал није био израђен квалитетно, а тек фалсификат…

– Нацрт за прве новчанице у послератној Југославији, које за мотив имају бисту партизана са пушком о левом рамену, дао је Ђорђе Андрејевић Кун – каже Живковићева.

Серије новца које НБС издаје данас дело су запослених у уметничком студију Завода за израду новчаница и кованог новца Топчидер.

Осамдесетих година популарна је новчаница од 100 динара. Један “коњ” био је довољан за вечерњи провод у граду.

Динар јак као франак

На новчаницама Краљевине Србије постојала је пракса исписивања података на наличју на француском, дипломатском језику Европе тог доба.

– Динар је имао пуну конвертибилност, и у то време био је у паритету са франком – сто динара било је сто франака. Ни Први светски рат није га озбиљно уздрмао и током рата за 100 динара могло се добити 88 франака – кажу у НБС.

Новчаница од 100 динара која вреди 15.000 евра!

Са 100 динара у џепу у Србији једва да може и да се доручкује. Међутим, постоји “стотка“ која вреди милион и 700 пута више. Ради се о новчаници из 1884, за коју колекционари тврде да вреди и до 15.000 евра.

Фото: Најскупља новчаница у Србији је из 1884., Извор: НБС

– Цена старог новца се одређује у зависности од очуваности и реткости, а најскупља је новчаница од 100 динара стара 140 година. Њена цена се креће између пет и 15 хиљада евра – каже Зоран Илић, председник Српског нумизматичког друштва.

Њена конкуренција по вредности је новчаница из 1885, и у питању је 10 динара. Ако сте лудом срећом, у неком старом сандучићу своје прабаке пронашли ову “пару“, за њу у Србији данас можете да добијете од 3.000 до 8.000 евра.

– Доста ових новчаница је повучено, највећи део је изгубљен, и баш због тога што су ретке, вреде тако пуно. У последњих 30 година за свега двадесетак таквих примерака сам чуо – објашњава Илић.

Страст сакупљања старог новца у Србији није ни приближно ретка као скупоцене новчанице. Овим хобијем се бави пар десетина хиљада људи, а за највреднијим примерцима влада права помама. Још један од бисера на берзи је и “педесетица“ из 1914.

– У питању је чувени “пегавац“, новчаница коју је ручно насликала српска импресионистичка сликарка Бета Вукановић и препознатљива је по својој розикасто-љубичастој боји. Њена цена достиже и до 8.000 евра – наводи Илић.

Дакле, ако у посети својој баки налетите на старе паре, памет у главу – можда се међу пожутелим, искрзалим динарима налази неки који, буквално, вреди право богатство.

Извор: 24 сата, Блиц