АКТУЕЛНО

Александар Мезјајев: МЕЂУНАРОДНИ ТРИБУНАЛ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ – Добре и лоше вести


Прошле недеље из МТБЈ су стигле две вести: једна добра и једна лоша. Од које почети? Хајде да почнемо од лоше.

30. 12. 2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

хаг

Пуномоћје МТБЈ поново је продужено. Као што је познато, трибунал је своју делатност требало да заврши до краја 2010. године. Таква одлука била је донета од стране СБ УН још 2003. године. Међутим, седам година се показало недовољним за завршетак рада МТБЈ. Све време свог рада трибунал је покушавао да наведе ове или оне разлоге који му не дозвољавају да испоштује резолуцију СБ УН. Потом је била донета нова резолуција СБ у којој је трибуналу прописано да свој рад заврши до децембра 2014. године.[1]И поново се та резолуција није испоштовала.

У вези са очигледним непостојањем жеље МТБЈ да испоштује резолуције СБ УН, Савет је донео одлуку о редовном разматрању тока рада трибунала до окончања његове делатности. Два пута годишње СБ је разматрао извештај руководства МТБЈ и гласао за продужетак мандата судијама за 6 месеци. Од 2012. године СБ ун је почео да то разматра једном годишње. У децембру 2013. године СБ УН је последњи пут донео резолуцију о продужетку пуномоћја судијама Хашког трибунала.[2]

Међутим, заседање од 18. децембра 2014. године суштински се разликовало од свих претходних заседања СБ УН по питању разматрања делатности МТБЈ. Овај пут је председник МТБЈ Теодор Мерон затражио продужетак пуномоћја судијама не на 6 месеци, па чак ни на једну годину, него на … година.

Међутим, СБ није испоштовао захтеве Мерона. Резолуција СБ ОУН № 2194 предвиђа продужетак пуномоћја судијама само до краја 2015. године.[3]

Резолуција је донета већином гласова. Русија је приликом гласања била уздржана. Позиција Русије је јасна: трибунал за бившу Југославију не поштује читав низ претходних резолуција СБ. Заиста, у СБ једино Русија тражи поштовање рокова. То не узбуђује ни једну другу државу. Било је примећено да је последња резолуција о продужетку пуномоћја судијама до децембра 2014. године захтевала од МТБЈ да предузме све неопходне мере како би дошло до завршетка рада трибунала. Међутим, руководство трибунала по том питању није предузело никакве мере. Штавише, прогнозирани рокови завршетка предмета не само да нису скраћени, него су и знатно продужени. Приликом образложења мотива гласања у СБ, представник РФ у СБ УН Виталиј Чуркин изјавио је да “се понекад стиче утисак како се користи сваки повод за максимално отезање разматрања неких предмета. Изгледа да у трибуналу не обраћају пажњу на резолуције СБ УН, што је недопустиво за орган међународног правосуђа”.[4]

Руски представник је такође приметио да само делимично оправдање за кашњење представљају објективне околности, као што је стање здравља оптужених. Очигледна је неефикасност административног планирања у трибуналу, неравномерног распореда оптерећења међу судијама. На пример, кашњење доношења одлуке на једну жалбу од шест месеци изазвано је “ревидирањем оцене сложености предмета у поређењу са другим предметима”[5] и “проблемима са … саставом групе за правну подршку” што је директно указано у новембарском извештају председника МТБЈ.

Русија је такође скренула пажњу на чудно понашање судије у предмету Војислава Шешеља. Прво је судија тражио шест месеци да проучи материјал и потом затражио још годину дана, а руководство трибунала му је одмах, без икаквих проблема, то и одобрило. Услед тога, судија именован у октобру 2013. године ће моћи реално да почне да ради на предмету тек у јуну 2015. године, уколико не пожели да поново чита материјал о предмету.

Русија је још једном подсетила на свој предлог да се спроведе спољна експертиза административне делатности МТБЈ, што би могло реално омогућити поправљање ситуације. Међутим, ти предлози се поново нису нашли уврштени у нову резолуцију.

Истина, руководство МТБЈ је игнорисало и друге захтеве Русије – о предочавању подробних материјала о сваком предмету који се разматра у трибуналу. То поново није учињено. Председник МТБЈ Теодор Мерон је представио извештај у коме као да се подсмева Русији, јер је о сваком делу предочена информација од неколико редака.

Упркос свему, нису прошли захтеви Т. Мерона да се продуже пуномоћја судијама[6] (у том смислу и његово лично пуномоћје)[7] до 2017. године. И то је та добра вест.

 



[1]
Резолюция СБ ООН № 1966 (2010).

[2]Резолюция СБ ООН № 2130 (2013).

[3]Притом је пуномоћје судије Патрика Робинсона који је изабран у састав Међународног суда УН (главног судског органа УН) продужено само до средине 2015. године – у вези са неопходношћу завршетка предмета у коме је он почео своје учешће пре избора у МС ОУН – види http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/24/oblezhenekartemedzhunarodnogpravosudzha.html

[4]Види стенограм заседања Савета Безбедности ОУН од 18. децембра 2014. године // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/702/55/PDF/N1470255.pdf?OpenElement

[5]Види Документ ОУН: S/2014/556, параграф 38.

[6]Мерон је захтевао продужетак свог пуномоћја као и пуномоћја следећих судија до јула 2017. године: Агиуса (Малта), Фљугеа (Немачка), Орија (Холандија), Покара (Италија), Лија (Кина), Молота (Јужна Африка).

[7]Letter dated 1 October 2014 from the President of the International Tribunal for the Former Yugoslavia addressed to the Secretary-General // http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=S/2014/780

3 replies »

  1. А да ли би било ко од надлежних и тој лакрдији од суда предложио прекид „уходане институције“ у којој је најмања месечна плата 10 000 ЕУР ?
    Да није жалосно, било би смешно !

    Свиђа ми се