На сајту Агенције за приватизацију неовлашћено су објављени лични подаци за 5.190.396 грађана Србије и више од четири хиљаде финансијских докумената, потврдила је Шер фондација.

17. 12. 2014. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Текстуална база са подацима о личности тешка више од 19 гигабајта садржаја била је протекле недеље јавно доступна на званичном сајту Агенције за приватизацију, утврдила је фондација, наводећи да је реч о грађанима који су се код Агенције пријављивали за доделу бесплатних акција.

Шабић: Пружите отпор!

Шабић је упозорио грађане да пазе коме остављају личне податке, нарочито матичне бројеве или копије личних карата. Последица може бити крађа идентитета са великим материјалним и правним последицама.
– Суочени смо са ситуацијом да нећете добити посао, или да нећете добити услугу по коју сте отишли, ако не дате неки податак или копију документа. Најчешће бирате капитулацију. И нису ту грађани криви. Ја позивам да пруже отпор – рекао је Шабић.

Агенција је за тај пропуст окривила хакере.

– Одмах по сазнању за нелегалан упад и по захтеву повереника за заштиту информација Родољуба Шабића, Агенција је у потпуности затворила приступ тим подацима – наглашава се у саопштењу и додаје да су документи о предузећима, као што су компанијски профили, уговори и слично, јавни и да су доступни на сајту Агенције.

Повереник Шабић започео је надзор над применом Закона о заштити података о личности у Агенцији пре неколико дана.

– Резултати поступка биће до сада најдрастичнија потврда несхватљиво неодговорног односа државе према праву грађана на заштиту података о личности – наводи се у саопштењу повереника за информације. О целом случају обавештена је и полиција.

Шабић подсећа да за приступ и преузимање података у поседу Агенције нису биле потребне никакве хакерске операције или посебна знања.

– То се релативно лако могло извести коришћењем активних линкова са веб-странице Агенције и веб-претраживача. После више упозорења која сам упућивао надлежнима, желим да верујем да ће барем овај скандалозни случај довести до озбиљне промене у односу државе према праву грађана на заштиту података о личности – поручио је Шабић.

Превара у туђе име

Крађа идентитета је злочин. Многе установе и сајтови од појединаца траже личне информације, као што су бројеви социјалног осигурања, потпис, име, адресу, телефонске бројеве, па чак и информације о банкарским и кредитним картицама. Ако је лопов у могућности да приступи тим подацима, може да почини превару у туђе име.