16.12.2014.
Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера

Желим да верујем да смо ми, Срби добар народ, али стварност ме често демантује. Од доброга народа остали су изузеци, које можемо срести по селима далеко од градова и градске цивилизације. О таквим људима углавном немамо неко нарочито мишљење нити за њих показујемо интересовање, а они имају шта да нам пруже итекако.

* Скоро сам присуствовала разговору, својих млађих, неудатих колегиница, којима је циљ – остварен, зрео мушкарац (вероватно типа Жељко Митровић) како оговарају момка са Пештера кога је мајка у жељи да ожени ставила у огласе. И онда су се смејале јер он ради у руднику и како рекоше је сировина. То што он жели дете и што неће да напусти очевину је њима небитно.

Покушавам да живим по Божијим законима. Често сам збуњена и лутам. Много тога ми није јасно и нема ми логике. Није ми јасно, због чега наш народ на доброту узвраћа лошим. У свом граду важим за будалу, некога ко је неамбициозан и попустљив, али ко те никада неће преварити. Са мном не желе да се друже, јер немају користи и јер не водим испразне разговоре, углавном им скрешем истину у лице. Ништа не вређа Србина више од тога.

* Ја сам одрасла на селу.Тамо је реч имала тежину. Моја покојна бака била је тиха жена и увек је нешто радила. Никада нећу заборавити њену доброту. И поред посла који је имала да заврши од раног јутра, мене су будили свеже испечени палачинци са домаћим џемом.

А данашње бабе су чудо. Желе да личе на унуке, фарму гледају само на телевизији, а главна сврха живота им је да гласају за малог Слобу. Моја свекрва не пита за смањење пензије, питала је где може да се пријави код Вучића на радну акцију. Радо би се мењала са мном. Као сада да је чујем како гунђа – „Е да су ми твоје године, а ова памет, где би ми био крај. Јоргованка би имала озбиљну конкуренцију. Сада бих ја, седела у Влади, ****!“ (псовка у којој се помиње Бог!) 

Такав нам је један већи проценат гласачког тела.

* Предузеће у коме радим води весео директор, као једини расположиви мушкарац. Највише воли веома младе, мршаве плавуше, са дипломом или без ње. Углавном је имао романсу са већином од њих и сваку је лепо збринуо након тога. Његова је жеља да  ужива у свом женском колективу све до пензије. Сви су срећни, осим оних попут мене који имају диплому, али не задовољавају остале критеријуме за пуно радно време и већу плату. Код нас у Србији овакав тип руководиоца завређује респект од народа, јер не тражи новчану надокнаду и услуге попут неких…

* Научила сам на тежи начин да појединци који ти нешто нуде џабака обично немају добре намере. Нико се није запитао у земљи Србији да ли је паметно уплаћивати паре у стране осигуравајуће заводе у тренутку када је курс евра нестабилан а политичка сцена превире.

Скоро ме једна њихова чланица нахватала да нисам платиша и од тада ми не дозвољава да дишем. Имам страх када изађем на улицу да ће ми искочити иза ћошка. Ти људи имају причу за нас наивне. Исту ону коју причају и представници Европског парламента у Србији. Љутим се на себе, јер сам као Вучић нема када ми прете, а гласна када ми окрену леђа. Уместо њу, мене је срамота да је одбијем. Верујем да и наш Вођа има сличан проблем.

И није јој било доста. Звала ме сваки дан да ме убеђује. Муља петља, лаже. Све сам то видела , а опет сам ћутала. Не умем да објасним зашто и на крају сам јој позајмила свој чек да јој онако људски изађем у сусрет и да јој помогнем да купи храну за славу, који (чек) није требала да пусти већ да јој само привремено послужи као залог да ће донети паре. (наравно нити ми је рекла да га је пустила нити ми је донела паре, а ради као главни представник осигуравајућег друштва чувене западне фирме из земље чланице Европске Уније, у мом граду)

Није јој било жао да отима некоме ко прима девет хиљада динара у једном делу. И није јој било жао  да ме за Божић остави без динара.

Да ли сте нешто научили моји Срби?

Ово сам Вам испричала да бисте препознали вука у јагњећој кожи и да не наседнете попут мене већ да узмете живот у своје руке и одлуке доносите сами, а онима који неће са нама или нас уцењују немогућим и погубним захтевима да пожелимо фино и васпитано – хвала лепо и довиђења.

__________
http://wp.me/p1Fuk8-DYD