Ових дана, када су новине препуне вести о пребијеним, силованим и убијеним женама, расправа о закону против физичког кажњавања деце добија епохалне размере, а доктора, психотерапеута, који се усудио да каже нешто супротно актуелном тренду политички коректног душебрижништва, бесомучно стављају на стуб срама, вређајући га на све могуће начине, што прилично говори не само о друштвеној клими ненавикнутој на дисонантност, него и о дубокој агресији оних који се боре против агресије.
14. 12. 2014. Вечерње новости, за ФБР приредила Биљана Диковић
Разлика између насиља над децом и физичког кажњавања, то јест онога што се у народу зове „батине“, то јест ћушка или шљепка по гузи, свакако да постоји, и тешко да се у томе не препознаје драстична разлика. Са друге стране, тешко ће и један закон успети да спречи родитеља да своје дете васпитава на „старински“ начин, осим ако ова халабука око новог закона све више изгледа као пројекција будућности у којој деца неће припадати родитељима, него држави.
Кад сам ја била мала, мама ме је била варјачом, тако да се увек испостављало да ме није тукла мама, него варјача. Искрено признајем да сам и ја моју ћерку кад је била мала, додуше ретко, ударила по гузи. Да ли ме то чини насилником и неодговорним родитељем? У сваком случају ме чини мањим фолирантом од оних који се ових дана јавно заклињу да своје дете никада нису ударили, и да је ударац по гузи недопустиви злочин.
Много је већи злочин говорити детету ружне речи, говорити му да је неспособно, глупо и да од њега никада ништа неће бити, много је већи злочин свађа родитеља пред децом, псовање, недоследност и недостатак моралних вредности. Батина није из раја изашла, али сигурно да из раја није изашао ни концепт да је деци све дозвољено. Деца морају да знају за границе, деца морају да се васпитају и мора да им се усади пристојно понашање.
Ако родитељ никада није прочитао ниједну причу своме детету, ако дозволи да му дете декламује марке телефона, а ниједну песму, то је дно. Ако родитељ подмићује учитеља, и допусти да му дете неписмено заврши основну, и да је полуписмено, то је много страшније него батине. Ако родитељ детету дозволи да по цео дан буљи у екран телевизора, компјутера, мобилног телефона, ако га води у играонице уместо у паркове, ако родитељ уписује своје дете у приватну основну школу, и трља руке што има и приватних гимназија, јер се тамо лакше пролази, то је катастрофа неупоредиво већа него било која „мамина варјача“.
Непоклањање пажње детету, немање времена за дете, незаинтересованост за било шта друго осим за оцене уписане у сведочанству, много је опасније него било која ћушка. Ако је родитељу његово дете увек у праву, и сви су други криви – то је катастрофа. Ако родитељ допусти да му дете заврши основну школу, а да нема појма ни о чему из историје или географије, и да се не каже „био сам кући“ него „био сам код куће“, ако родитељ иде и моли за оцену, то је горе него да га удари по гузи. Ако родитељ мува заједно са дететом за оцене, и тако учи своје дете да је у животу пречица једини начин, то је много већа трагедија и за дете и за родитеље и за друштво, јер се тако стварају покварењаци, муљатори и неспособни људи. Некада су на крају школске године родитељи мрко гледали своју децу због слабих оцена, данас, међутим, мрко гледају учитеље.
Много је опасније куповање љубави непрестаним поклонима, него било која строгоћа. Кад би родитељи имали петљу данас да науче своју децу да постоји „нема“ и „не може“, ствари би данас у овом друштву изгледале много боље. Када би се у основне школе увео предмет који се зове „Живот није шопинг“, ствари би можда изгледале другачије.
Када би ово друштво смогло снаге да објасни деци да није највећа вредност новац, и да момци са двадесет и кусур година не треба да изигравају пијане милијардере, и да девојке не треба да хрле у загрљај генерацији својих очева јер су богати и носе скупе сатове на рукама, и када би медији то ставили као пројекат од прворазредног значаја, ова расправа би имала смисла, и закон би онда можда требало донети, иако би био сувишан.
Насиље према деци је, наравно, језиво и недопустиво, али насиље према деци је само једна од фасета насиља које се непрестано промовише у медијима. Нејасно је како се најватренији заговорници овог закона нису побунили пред шокантном чињеницом да се у појединим европским земљама граница дечије доби за некажњиви секс са малолетником из године у годину све више спушта? Милион пута већи проблем је васпитно и емоционално запостављање деце. И, наравно, планетарна сексуализација деце.
Кључ ове теме дакле није у томе треба ли тући децу, него, како их васпитавати; ко их васпитава и шта су вредности којима их уче.
А мами сам одавно опростила оне варјаче.
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, КУЛТУРА, Мишљење, Новости, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Хвала Мирјана на овим речима “нормалним“ за породицу у којој љубави има,
Сведоци смо невероватне острашћености заговорника мешања државе у приватне и породичне односе. Ко и зашто гура овакав закон – па нико други до непријатељи овог народа.Овакав закон управо би унео раздор у породичне односе и отворио врата насиљу државе над породицом. Да ли би та иста господа заговорници била срећна да им представници институција једног дана отму њихово дете (пошто би увек било начина да буду проглашени лошим родитељима)?
Откуд то да нам је ова тема у Србији најважнија?
– Као да смо решили основне егзистенцијалне проблеме и створили предуслове за нормалан живот, да људи имају посао и да од плате могу да живе.
– Да ли се неко запитао о белој куги? Просечна жена у Србији данас није мајка ни једног целог детета, већ 0,8!
– Деценијама нам краду бебе у породилиштима да их препродају по свету као тражену робу!
То су најважније обавезе и задаци свих нас. Зато би Боље било када би се исти ти острашћени позабавили решавањем ових питања. А институције – да раде у складу са интересима овог народа.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Državo GREBI SE !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne radi se o pripadanju dece drzavi, vec o intervenciji drzave kada je u pitanju fizicko nasilje nad nekim ljudskim bicem. I naravno da nije kraj sveta ako je neko cusnuo svoje dete par puta, i naravno da ima gorih stvari od toga u vaspitanju, a koje nisu fizicko nasilje, ali iz toga ne treba da proizilazi da je lose boriti se za to da deca imaju pravo da ne budu udarana(i time traumirana). A ako cemo o trendovima, u ovom drustvu je na ovu temu jos uvek najaktuelniji trend „batina je iz raja izasla“, a doktor psihoterapeut upravo taj trend prati i na osnovu njega prodaje svoje proizvode, i taj nacin na koji on koristi aktuelni trend(laznim pozivanjem na nauku i izvrtanjem logike u svrhu podilazenja popularnim a jasno pogresnim stavovima) je nesto sto ono je izazvalo najveci broj reakcija, i hvala bogu da jeste.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Koliko dece imaš, i ako imaš, koliko godina imaju?
Kad tako pametno zboriš….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
E pa Mirjana, osim poklona (kupovanja ljubavi), postoji i kazna (ne fizička, naravno). A velika je veština pronaći meru pa dete primereno nagraditi ili kazniti u zavisnosti od situacije i naravno, ne podleći lukavosti malih „monstruma“ koji umeju da glume bolje od Hemfri Bogarda i Ingrid Bergman u duetu. Tvrdim da se sve može izvesti i bez „udaranja po guzi“ ili upotrebe čuvene varjače. Roditelj često ume da se „opusti“ kad upotrebljava silu…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pa dragi Zorane, verujte da vam u ovoj diskusiji sigurno nije mesto kada za decu upotrebljavate termine „lukavost malih monstruma“….o Boze…imam dvoje dece i cetrdeset godina, trudim se da svoju decu vaspitavam najbolje sto znam i sigurna sam da sam u tome puno puta gresila, ali kako vreme odmice sve vise sam sigurna da su ti „drugi nacini kaznjavanja“ koji su toliko popularizovani zadnjih petnaest godina od kada sam ja roditelj veoma i pogresni i neefikasni. Ne volim da tucem svoju decu i mom suprugu ne dozvoljavam da ih takne, jer smatram da samo majka sme da udari dete, jer je zenska ruka deset puta slabija, i da dete i emotivno manje boli ako ga majka pljesne po guzi, majci se sve oprasta (ako je normalna osoba) …Trudim se maksimlano da se setim kada su mene moji u detinjstvu kaznili i koliko se ja secam nisu nikad. Otac me nikada nije ni prstom takao i ne secam se da je ikada povisio i ton na mene…mama nas kao male, mene i brata povremeno ispljeskala, uglavnom u situacijama kada se brat i ja posvadjamo pa pravimo buku po kuci dok ona nesto zuri da zavrsi, nije ulazila u raspravu ko je prvi poceo i zbog cega, podeli po par cuski i mi kao bubice, vrlo rano smo prestali da se svadjamo, i vrlo rano je ona prestala da koristi te cuske kao mere kaznjavanja, skoro da se jedva secam…sad mi je to tako smesno,,,ali osim tih cuski iz ranog detinjstva ja se ne secam vise ni jedne kazne, a ipak bili smo odlicni ucenici, nikad nismo dolazili kuci alkoholisani ni drogirani, niti smo se ikad kretali u takvim krugovima, i kad smo kao tinejdzeri imali raznorazne probleme, mama je to uvek resavala pricom, pricom i beskonacnom pricom i neverovatnom dozom razumevanja i neverovatnom kolicinom ljubavi i neverovatnom koicinom poverenja, sada sa pitam kako je mogla da ima toliko poverenja u nas, i kako je bila toliko sigurna da necemo skrenuti s puta…mozda i nije…mozda je isla na srecu i na intuiciju…i nije pogresila…jesam za takozvane batine, ali u ranom detnjstvu dok dete jos uvek ne moze da razume sve sto mu kazes, ali maminih par udaraca po guzi i nasilje su dva i tekako razlicita pojma….a ja sam veliki protivnik bilo kakvog nasilja, i nad zivotinjama a kamoli nad decom i ljudima. I tvrdim da par udaraca po guzi od strane majke (pod uslovom da je zena normalna i da se to zavsrava na tome) ne da nije nasilje nego je jedina ispravna mera vaspitanja dece u dobi do 7-8 godina. Imala sam prilike da vidim roditelje koji ne tuku svoju decu nego ih teraju u cose, prete zakljucavanjem u spajz i izbacivanjem na terasu, deci od 3-4 godine, prete im da ce pozvati cigane da ih odvedu ako ne budu dobri…..?????? E to je zlostavljanje, cisto zlostavljanje… i onda ponosno isticu kako svoje dete nikad nisu udarili…jadna deca…ne bih im ja bila u kozi…Koristim ja ove moderne nacine kaznjavanja, jer mi sin ima petnaest godina i vec odavno smo prestali sa cuskama….ne mozes tamo, ako ne uradis ovo…uzecu ti komp, uzecu ti mobilni, iskljucicu ti internet…ne mozes u grad…ne pali…efekti su nikakvi…ne mogu vise da se setim kako da ga dotaknem da se trgne….i ne mogu zato sto kazna kao kazna nije dobra….a dete u pubertetu trazi poverenje i ljubav…tesko je…alli jedini nacin je prica i poverenje i ljubav u neogranicenim kolicinama, a kazne? Ma to je cista zabluda! A da nagrade, podrzavam, ali sto vise u vidu pohvala i u pokazivanja da smo ponosni na dete kada nesto dobro uradi nego u kupovanju svega i svacega….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kao i uvek, nadasve pametno od Mirjane … stara skola koje vise nema, ili je ima „samo u tragovima“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Са друге стране, тешко ће и један закон успети да спречи родитеља да своје дете васпитава на „старински“ начин, осим ако ова халабука око новог закона све више изгледа као пројекција будућности у којој деца неће припадати родитељима, него држави..
========================================================================
Поштована, нисам у то убеђен.
Пракса сатанистичког запада одакле нам долазе све овакве “ новости “ а за које су већ припремљени њихови кадрови који треба да нас увере у њихову неопходност, су чињеница чији је крајњи циљ потпуно уништење породице.
Наравно, наше православне Богом благословене.
А једно од “ искуства “ на који начин сатанисти то и практично раде имате у прилогу ……………………….
http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/04/uzhasi-zapadne-sodomiie-na-drzhavnom-nivou-za-koie-i-ne-sanate-da-postoie.-deo-1..html
Ово је само један детаљ из прилога њихове “ бриге “ за нашу децу ……………………………
…………………..Хајде да упоредимо наше принципе и принципе које проповеда савремено ( сатанистичко моја примедба ) малолетничко правосуђе. Ми сви верујемо – “то је наша породица, наше дете, наш живот”. Приликом увођења младалачког правосуђа у дејство у нашој земљи држава ће сматрати: “ми имамо право да имамо увид у сваку породицу и имамо право да одузмемо дете свакој породици по нашем нахођењу, без суда”.
Како вам се допада та идеја? У овом тренутку у Немачкој СВАКОДНЕВНО на основу тих правила из породица буде узето 4-5 деце. ДНЕВНО узимају 4-5 малишана од апсолутно нормалних родитеља, не од алкохоличара, не од паразита – него од нормалних! И то је све! Схватате! Децу одузимају заувек! Без права родитеља да знају њихову даљу судбину! И ту експорпријаисану децу ће дати на усвајање и васпитање у иностранство, у породице између осталог и истополне……………….
Нека нас, и нашу Богом благословену дечицу сачува љубљени Господ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се