Спремна листа захтева којима ће се из земаља окружења условљавати наш европски пут. Највише рампи код Хрвата. Словенци хоће имовину СФРЈ…

4. 12. 2014. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

СВИ наши суседи, који су већ чланови Европске уније, “у рукаву” држе своје листе захтева које ће испоручити Београду на некој од станица нашег бриселског воза.

Најдужи списак спремио је Загреб, који за Србију на европском путу има читав низ кочница – од Шешеља, питања оптужница за ратне злочине и тужби за геноцид, до граница, права хрватске мањине у Србији и архива Удбе.

Отварање тајних досијеа некадашње СФРЈ већ на Европском савету у децембру могла би да покрене и Љубљана, која ће пред Србију највероватније ставити и захтев да се оконча процес поделе имовине некадашње заједничке државе.

Не заостају ни Румуни, који су већ једном искористили право гласа у Бриселу, када су за давање подршке да се Србији додели статус кандидата тражили да се реши питање Влаха у нашој земљи. Тај захтев и даље “виси” над Србијом, као и поруке које мало-мало стижу из суседне Бугарске – да се поправи положај њихове мањине.

Председница парламентарног Одбора за спољне послове Александра Ђуровић каже, за “Новости”, да су “претње” које стижу из региона више за унутрашњу употребу у тим земљама:

– Ни до сада није била пракса да се одређена билатерална питања износе пред све остале чланице ЕУ, већ су се решавале у директним контактима двеју земаља, па очекујем да тако буде и у случају Србије.

И заменик председника Одбора за европске интеграције Ласло Варга објашњава, за “Новости”, да се нерешена питања између две државе могу наћи на преговарачком столу између Београда и Брисела само уколико се с тиме сложи Европска комисија:

– Уколико нека држава жели да нерешена питања са Србијом уврсти у неко од поглавља, за то ће морати да добије сагласност свих осталих земаља, што није лако. Ипак, оно што ће сигурно бити тема преговора јесте нерешена граница са Хрватском на Дунаву.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт поручио је јуче да отварање првог поглавља зависи од напретка у имплементацији Бриселског споразума, као и да је ЕК препоручила да се међу првима отвори Поглавље 32 (финансије).

ПОГЛАВЉЕ 23 И ЛИДЕР РАДИКАЛА

Захтев Хрватске да се Београд огради од изјава Шешеља, по Варги, биће уграђен у Поглавље 23 које се бави и ратним злочинима:

– О томе се неће разговарати као условљавању Хрватске. То је подигнуто на виши ниво јер је Европски парламент усвојио резолуцију којом се осуђује понашање лидера СРС, а њу ће прихватити и Европска комисија.