СВИ СМО МИ РАША ПОПОВ – написао је књижевник Небојша Озимић пост на свом блогу и пренео на фејсбук профилу… и ЈЕСМО, слажем се у томе, Србија је данас постала, поред свега осталог и поред таквих малих уличара којих има на сваком кораку, у сваком граду и све су агресивнији, тотално несигурна за нормалан живот обичног човека и његове породице… Требало би да се запитамо да ли уопште постоје ти државни службеници који примају плату од овог народа да брину о томе да се овакве, и сличне ствари не догађају?

18. 11. 2014. АЛО; МОНДО; ФБ; Васељенска, НОВОСТИ, блог Небојше Озимића, за ФБР приредила Биљана Диковић

Како преносе дневни информативни листови вест портала АЛО, аутентични дечији писац, новинар и звезда дечијег серијала ФОРЕ И ФАЗОНИ – Раша Попов, данас је нападнут и други пут (први је био у октобру) и тог од стране два дечака од 10 и 11 година, КОЈИ СУ МУ ТРАЖИЛИ НОВАЦ… Овај дивни човек са својих сада 81 годину, улепшао је својим речима и њиховом интерпретацијом многа детињства и у њих унео радост… Данас је нажалост нападнут од стране два детета… Неки (Васељенска) тврде да се ради о малолетним Циганима, а други (Мондо) да су дечаци вишеструки преступници са више од три стотине пријава због разбојништва и крађа, али да „због тога нису одговарали зато што су малолетни“…

————

„После напада се лоше осећам, јер сам цео живот посветио писању деци али ето доживео сам и то да ме они на сопственом прагу нападну. Они су ме пратили као вучјаци зеца али на сву срећу све се добро завршило“, рекао је чувени Раша Попов (81), српски књижевник, звезда дечје телевизијске емисије “Форе и фазони“, преноси АЛО.
Он је рекао да физички није нападнут, односно претучен али да су та деца која су га опљачкала, тактички поткована.
“Салетали су ме на улици и пратили до зграде а приликом уласка у стан покушали су да уђу али, сам успео да се са њима изборим и закључам врата“, рекао је Попов.

Према његовим речима осећа велико разочарање у ту децу, којој је тактика да прате и нападају старије особе како би их опљачкали. Он је такође и мало збуњен реакцијом јавности, односно бригом за његово стање. Такође је Попов у свом маниру рекао да болује од параноје звана Београд.

Попов, српски књижевник, крајем октобра је био жртва браће И. Н. (10) и Ј. Н. (11), који имају више од 300 пријава због разбојништва и крађа, а један старац је умро пошто су га умало претукли. Како сазнају београдски медији, браћа су Попова сачекала испред улаза у зграду на Палилули и захтевали од њега да им да новац.

“Он им је дао метални новац. Потом су га пратили и када је ушао у зграду, поново су тражили паре. Били су навалентни и ко зна шта би се догодило да није нашао комшија, који је са Поповом ушао у лифт. Међутим, разбојници су пешке дошли до спрата на којем књижевник живи и ту су га малтретирали. Попов им је поново сам дао новац и у покушају да уђе у стан настало је комешање. Он је успео да се извуче и уђе у стан“, рекао је саговорник из истраге и додао да су браћа почела да звоне и лупају на његова врата, захтевајући још новца.

Неко од комшија је то видео и позвао полицију, а књижевник је полицајцима дао изјаву. Иначе, браћа И. Н. (10) и Ј. Н. (11) доспели су у јавност када је откривено да су у септембру једног старца у Делиградској улици претукли и опљачкали, после чега је несрећни човек умро . Њима се не суди јер због година нису кривично одговорни! Они се налазе под ингеренцијом центра за социјални рад, као и када су извршили кривична дела.

СВИ СМО МИ РАША ПОПОВ

Небојша Озимић

Када дође последње време и суноврат ума закуца када се постави питање сврхе или залудности земаљског живота, значи да је дошло време фајронта. Збогом свему ономе чему смо учени и што смо усвајали годинама и деценијама као врхунске етичке стандарде, добро вече животе.

Земља Србија је постала земља у којој је лакше потегнути песницу или пиштољ него некоме назвати ”добро јутро”. Земља у којој је лакше одузети некоме оно најосновније него му поклонити осмех у недостатку било чега другог. Земља у којој дечје песнике треба бранити од деце.

Вест да су два дечака од 10. и 11. година напала времешног старца, који им је претходно дао неки новац јер су рекли да им треба, на жалост није реткост у нашој Србији. Иронија судбине је хтела да тај старац буде неко ко је деци поклонио последњих пола столећа живота. Они, који су већ једном старцу на идентичан начин узели живот, покушали су то и са Рашом Поповим. Познајући га, уверен сам да се није бранио већ само пазио наочаре.

Та деца су лакмус средине у којој живе. Безсрамни, снажни, кукавице са самоувереном маском научили су да треба отимати и да се људи боје једино силе. Такве кукавице и кретени су својевремено песницама одузели живот глумцу Драгану Максимовићу. Он није хтео да их ода, не би то сигурно ни Раша Попов. Они суи из неког нормалног света у којем су, поред битанги И протува, постојали и витезови.

Пребијаће нас на улицама бесни на све око себе, жељни нечега што мисле да смо им ускратили и никаква оправдања неће помоћи. Време бесних и обездушених долази. Кад је већ тако, онда се макар одредимо јасним изјашњавањем:

И ЈА САМ РАША ПОПОВ!

——–

ЕМИСИЈА „ЉУДОВАЊЕ“ РТРС – гост РАША ПОПОВ

ЕМИСИЈА „ТВ ЛИЦА… КАО САВ НОРМАЛАН СВЕТ“ РТС – гост РАША ПОПОВ