Бивши припадник Хрватске војске (сепаратистичке паравојне формације Хрватске јер је у то време постојала званична војска државе СФРЈ – ЈНА, прим.приређ.) Рајко Кричковић, оптужен у Хрватској за убиство трочлане српске породице Совиљ у селу Кијане 1995. године, је Србин и добро је познавао ту породицу, јер је често долазио код родбине у то село, изјавио је Срни директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

7. 11. 2014. СРНА/ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

„Веритас“ не поседује доказе да је Кричковић лично убио породицу Совиљ, докази су стигли од његових сабораца Хрвата: Саво Штрбац

Штрбац је навео да је Кричковић био припадник 118. домобранске пуковније из Госпића и да је ту јединицу довео у Кијане, у своје село, где су побили цивиле, просјечне старости изнад 66 година.

Он је напоменуо да је село Кијане, где је убијено 14 српских цивила, посебно обрађено у контратужби Србије против Хрватске, као случај геноцида, пошто су хрватске снаге после операције „Олуја“ убиле све које су затекле и спалиле куће. „А како се зове када убијеш све и уништиш све, него геноцид“, запитао је Штрбац.

Према подацима Штрпца, Рајко Кричковић често је долазио у Кијане, где му је била родбина и одакле му је отац и веома добро је познавао породицу Совиљ.

„Веритас“, истакао је Штрбац, не поседује доказе да је Кричковић лично убио три члана породице Совиљ, мајку и двоје ђеце, те додао да су докази за подизање оптужнице стигли од Кричковићевих сабораца Хрвата.

Кричковић после рата често боравио у Србији

Према његовим речима, Кричковић је касније, после рата, често долазио у Србију, где се виђао са Српкињом, чијег су мужа, заједно са 22 српска територијалца, из засједе убиле и масакрирале хрватске снаге у месту Мали Алан, код Велебита 1993. године.

Штрбац је навео да су Кричковића на подручју Новог Сада сретали Срби из Кијана и згражавали се што он тако слободно шета, па су га пријављивали и „Веритасу“, полицији и српском тужилаштву.

„Кричковић је у Хрватској војни пензионер. Он се још и хвалио Србима који су га сретали у Србији да може добро да живи од пензије“, наглашава Штрбац, наводећи да је, према хрватском регистру ветерана, Кричковић провео у Хрватској војсци у рату 134 дана.

Многи Срби, милом или силом, били у хрватској војсци

Штрбац је навео да Рајко Кричковић није једини Србин у Хрватској који је милом или силом био у хрватској војсци и да је таквих Срба било много.

„Он је живео у Загребу. Срби који су остали у Хрватској морали су ићи у рат у Хрватској војсци, јер су добијали позиве. Било их је много. То разумемо да су морали. Али било је још тих Срба за које имамо податке да су предњачили у злочинима над Србима, ваљда да би се доказали. Е, то је страшно, а не чињеница да су морали у Хрватску војску“, додао је Штрбац.

Штрбац је додао да претпоставља да је породица Совиљ убијена накнадно и да је то урадио Рајко Кричковић сам или са саборцима да би уклонио нежељене сведоке њихових ранијих злочина у селу Кијане, када је побијено 14 српских цивила.

„Кућа породице Совиљ је мало осамљена од села, па претпостављам да у првом нападу на село Кијане нису убијени, него касније, да би их уклонили као сведоке. Тако ја објашњавам велики распон датума у оптужници од 15. до 28. августа 1995. године“, навео је Штрбац.