ЦЕРЕМОНИЈА која се у Бугарској одржава већ пет векова – пресвлачење моштију Светог краља Милутина – обављена је и минуле седмице, а на иницијативу Друштва српско-руског пријатељства из Сурдулице, по први пут, свечаности су присуствовали и људи из овог дела Србије.

6. 11. 2014. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фреска из краљеве цркве у Студеници,око 1314. године

КРАЉ Милутин подигао је више цркава и манастира у Србији него сви Немањићи пре њега. Зна се да је подигао и обновио 42 цркве у Србији, али је градио и храмове на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији, Јерусалиму.
Владао је од 1282. до 1321. године. Смрт га је задесила у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска. У Србији се култ светог краља Милутина одржава од 1324. а још Стефан Дечански га назива светитељем.
Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, а Данте га је у „Божанственој комедији“ бацио у пакао…

– Нашег краља и свеца, највећег српског задужбинара, али и заштитника не само Храма Свете недеље, у којем се чувају његове мошти, већ и читаве Софије, Бугари поштују чак и више него Срби. О томе се, нажалост, код нас мало зна, па је добро што су ове године да му одају почаст кренули и људи из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева… – каже Драган Момчиловића, председник поменутог Друштва.

Иначе, на дан када је краљ Милутин преминуо – 29. октобра 1321, у Неродимљу на Косову – у Храму Свете недеље, која се у његову част назива и Краљева црква, платно на којем су Милутинови остаци били положени током године се скида и дели присутнима – ради здравља или оздрављења болесних.

КРАЉ

ИСТОРИЈА бележи да је краљ Милутин подигао и обновио више од 40 светиња у Србији, по чему превазилази све Немањиће заједно. Поред богомоља, градио је и болнице и школе, а његове задужбине још постоје у Цариграду, Софији, на Светој Гори… чак и у Јерусалиму.

– Верници само на овај дан могу директно да целивају мошти Светог краља Милутина, јер су иначе затворене, а на поклопац ћивота поставља се икона – тумачи старешина храма, крстоносни протојереј Мина, подсећајући да никада није откривено где се налазе десна рука и глава, делови тела који симболизују моћ и мудрост, али то што су мошти и данас очуване сведочи да се ради о правом свецу.

До пре десетак година, пресвлачење моштију обављало се ноћу, по празничном бденију, када су свештеници земне остатке Светог краља Милутина, кроз Царске двери, уносили у олтар и полагали на Часну трпезу. И сада је слично: после симболичне замене платна, мошти се враћају у ћивот, на поклоњење и целивање верницима који ту полажу и пакетиће са порукама за преминуле сроднике…

Изношење земних остатака из ћивота

Подсетимо, краљ Милутин – Стефан Урош Други Милутин – владао је од 1282. до 1321. и створио моћнију државу него што је то Србија била у време Душана Силног. Византији и Османком царству – иако највећим тадашњим силама на Балкану – одолевао је не само моћном војском, већ и државничким умећем. Имао је више жена, међу којим су биле и бугарске, и византијске принцезе, а најпре је био сахрањен у једној од својих најзначајних задужбина, Бањској. Пред најездом Турака, 1389, мошти су му склоњене у Трепчу, а касније – због епидемије куге – у Бугарску: прво у Манастир Ћирила и Методија, па потом у софијску Цркву Свете недеље.

Под Османлијама, храм је више пута разаран и обнављан – баш као и после великог пожара 1863. године. Бугарски комунисти су 1925, током време венчања једног члана владарске породице, подметнули експлозив и побили готово 200 људи, али не само да су сви свештеници преживели, већ су и краљеви остаци били нетакнути…

***

– Необјашњив је српски заборав према владару који је државничком мудрошћу и војном вештином створио од Србије највећу силу на Балканском полуострву. Упркос невероватним стварима које је постигао, он је, као и цело наше средњовековље гурнут у страну. Ми се не бавимо својом историјом, а тражимо од других да је поштују. Археолошка ископавања Милутинове монументалне задужбине манастира Бањска трају деценијама, а још нису објављени резултати! Нико не зна шта је нађено у гробној цркви највећег српског владара. Медији су пре неколико година објавили да је бугарски Синод одобрио враћање дела Милутинових моштију, а онда се заћутало без икаквог објашњења – чуди се историчар проф. др Владимир Станковић, аутор прве савремене биографије краља Милутина.

НИ МРТАВ НЕМА МИРА

ПО званичној верзији, Милутиново тело из кога је текло свето миро склоњено је 1389. од Турака који су немилосрдно уништавали све српске цркве, а затим пред епидемијом куге у Бугарску, прво у манастир Светих Ћирила и Методија, а затим у софијски храм Свете недеље. Историчари подсећају да после пропасти српске државе опасност по реликвије више нису били само турске похаре, већ и хеленизована Охридска архиепископија. Она је с Турцима подстигла споразум да преузме храмове и српске вернике, а трудила се да уништи све што је подсећало на Немањиће, српску државу и цркву.

Мошти краља Милутина су претрпеле пожаре, непогоде, земљотресе, нападе устаника и Турака, као и терористичку акцију комуниста 1925. године, кад су дигли у ваздух Цркву Свете недеље и убили више од 190 људи.