АКТУЕЛНО

Бранко Павловић: БРАТСКИ ГАС


Захтев Русије да Србија мора да се обавеже да плати за утрошени гас 220 милиона евра до марта наредне године Вучић је дочекао на нож, а прозападна јавност са нескривеном злурадошћу. Овим текстом Бранко Павловић осветљава чињенице које говоре довољно саме о природи постављеног захтева, како то наслов текста сугерише.

6. 11. 2014. блог Бранка Павловића, за ФБР приредила Биљана Диковић

images

Прво треба знати да Србијагас дугује поред 220 милиона евра за гас, још и додатних 230 милиона евра НИС-у, који је такође у већинском власништву Гаспрома (власник у НИС-у је Гаспромњефт, а он је у 100% власништву Гаспрома).

Дакле укупни дуг у тренутку Путинове посете Беoграду износио је 450 милиона евра (поред овог износа Србијагас је дужан још 700 милиона по основу узетих кредита).

 Цена гаса који ће Србија потрошити у грејној сезони је око 350 милиона евра.

 Дакле у тренутку када се тражи решење проблема финансијска изложеност, једноставније – ризици, руске стране су укупно 800 милиона евра.

Предлог је да се Србија само обавеже да ће од ових 800 милиона евра до марта 2015.године платити 220, што је само дуг за утрошени гас до октобра 2014.године. Структура тог дуга је: 60 милиона за први квартал (неплаћени износ од претходне грејне сезоне) и 160 милиона до октобра. И даље, тражи се само плаћање главнице, без било каквих камата, иако је реч о кашњењу у плаћању.

Србија се не условљава плаћањем према НИС-у, нити се тражи било каква гаранција да ће гас који буде испоручен за грејни период бити плаћен.

У једној реченици предлог руске стране гласи:

1. платите 220 милина дуга за претходну сезону,

2. без камате,

3. одложено закључно са мартом следеће године,

4. не морате да гарантујете плаћање даље текуће потрошње, без обзира што сте неуредан платиша и

5. не условљавамо аранжман исплатом дуга према НИС-у, што је опет суштински према руској страни.

 Ако ово није братски аранжман, не знам шта би био.

Једино се може поставити захтев да нам Руси поклоне гас. У даљем тексту ћу објаснити зашто је то теоријски немогуће у стању у коме је Србија.

Како је Србија у неоколонијалном односу према западним земљама, онда сваки „поклон“ или опрост дуга значи само да ће Србија тај новац који дугује Русији платити колонизаторима са запада на име камата, кредита, или њихових роба и услуга, итд.

Сав новац који неоколонијализована земља уштеди иде неоколонизатору. Да није тако и колоније би се развијале, па нико не би ни тражио самосталност и слободу, по цену живота.

Русији, као ни било којој другој присебној држави, не пада на памет да финансира свог супарника или данас директног противника. Сасвим обрнуто, руски резон је сасвим разумљив: ако је то ваша колонија изволите платити за гас.

Ово о чему говорим је још јасније на примеру Украјине. ЕУ мора да гарантује исплату половине дуга и нових испорука нема без авансног плаћања.

Поклон иначе није могућ ни због тога што Русија мора да води рачуна о томе да према својим купцима има фер однос и не може никога привилеговати до нивоа да не мора да плаћа за гас.

Када дакле знамо да је поклон немогућ, све што Вучић треба да уради је да прихвати братски пружену руку, ако ни због чега другог, онда макар зато што елементарна економска логика то налаже.

И ако је икако могуће, без приче о Фиату, срамота ме је да слушам бесмислице.

 

***

ФБР ДОДАТАК са ФАКТИ

ВЛАДА СРБИЈЕ: Вучић са Путином договорио све о испорукама гаса и отплати дугова

НА ЗВАНИЧНОМ САЈТУ РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА О ЦЕЛОМ РАЗГОВОРУ – САМО ДВЕ ШТУРЕ РЕЧЕНИЦЕ

ПРЕМИЈЕР Aлександар Вучић и председник Руске федерациjе Владимир Путин у телефонском разговору синоћ договорили су начин сарадње по свим питањима везаним за испоруке руског гаса Србиjи и модел исплате дугова.

Председник Путин jе прихватио молбу премиjера Вучића о повољниjем начину снабдевања гасом три велика српска хемиjска комбината, саопштено jе из владине Kанцелариjе за сарадњу са медиjима.

Вучић и Путин су договорили да остану у редовном контакту како би на партнерским и приjатељским основама решавали сва питања од заjедничког интереса, наведено jе у саопштењу.

На званичном сајту руског председника појавиле су се само ове две реченице:

„На иницијативу српске стране, дошло је до телефонског разговора Владимира Путина са председником Владе Републике Србије Александром Вучићем.

Размотрен је ток реализације договора постигнутих у оквиру посете председника Русије Србији 16. октобра 2014. године“.

Ово је индикативно кратко и без икаквих подробности о садржају разговора.

Танјуг – Факти

***

Алексеј Лосан: Шта је Путин потписао у Београду, а шта није

Током посете председника РФ Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам важних докумената. Већина потписаних споразума и меморандума има начелни карактер, али су у сфери железничког саобраћаја и енергетике постигнути конкретни резултати. Међутим, један документ, изгледа, није потписан.

31.10.2014. Стање ствари

Председници Путин и Николић и премијер Вучић посматрају потписивање споразума царинских служби РФ и Србије. Извор: РИА „Новости“

Председници Путин и Николић и премијер Вучић посматрају потписивање споразума царинских служби РФ и Србије. Извор: РИА „Новости“

Током посете руског председника Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам споразума, меморандума и протокола.

Стручњаци сматрају да споразум о војнотехничкој сарадњи, споразум о реадмисији и протокол о његовом спровођењу, споразум о узајамној заштити тајних података, споразум о размени података о царинској вредности робе и меморандум о разумевању у области енергетске ефикасности представљају оквирне и начелне договоре.

Знатно конкретнији споразуми су потписани између „Железница Србије“ и „РЖД Интернешнел“, ћерке компаније РЖД, руског гиганта у сфери железничког саобраћаја. Према речима начелника одељења за аналитику Инвестиционе компаније „Русс-Инвест“ Дмитрија Беденкова, може се рећи да су најзначајнија два споразума о сарадњи на пољу изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији. Српска страна ће, између осталог, добити 27 руских дизел моторних возова „Ласта“. Испорука возова биће реализована на основу руског државног извозног кредита вредног 800 милиона долара, о којем су се министри финансија двеју земаља договорили још у јануару 2013. Први возови ће стићи у Србију за 15 месеци.

У Србији се већ користи 12 возова овог типа: они су били произведени специјално за пруге европске ширине. Осим тога, Србија и Русија су потписале и споразум о реконструкцији три деонице трансевропског железничког коридора.

Не само возови

Осим испоруке дизел моторних возова, програм сарадње обухвата изградњу и електрификацију 16 km другог колосека пруге Београд–Панчево, реконструкцију шест деоница трансевропског железничког коридора, као и обнову постојећег и изградњу другог, новог колосека на деоници Стара Пазова – Нови Сад. Поред тога, руски железнички стручњаци треба да реконструишу деоницу пруге Београд–Бар укупне дужине 200 km. Ови споразуми су део опсежног програма експанзије РЖД у Европи, што је стратегија коју руска компанија доследно спроводи.

Низ споразума се односи на енергетску сферу: српска страна ће добити нове испоруке гаса у замену за плаћање дугова. Конкретно, Русија и Србија су потписале споразум о испорукама Београду до 5 милијарди кубних метара природног гаса годишње — до 2021. „Потписивањем овог споразума Србија је за себе обезбедила дугорочно снабдевање природним гасом и стабилност испорука током следећих 10 година. То је још један корак у јачању односа између Србије и Русије, која је један од наших главних спољнополитичких партнера“, изјавио је после потписивања докумената министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Гас који се испоручује Србији намењен је искључиво за потрошњу на домаћем тржишту. У додатном протоколу српска страна гарантује да ће до краја 2014. исплатити дуг од 40 милиона долара за гас који је Србији испоручен 1990-их. Осим тога, у најскорије време треба да почну радови на изградњи српске деонице гасовода „Јужни ток“. Како је изјавио шеф руске државе Владимир Путин, реализација овог пројекта би Србији донела преко 2 милијарде евра нових инвестиција, као и суштинско јачање енергетске безбедности земље.

Општи утисак

„Међудржавни договори пре свега пружају могућност да се на нивоу корпоративног сектора води даљи дијалог, посебно када се ради о државним компанијама. Отвара се могућност размене технологија и покретања узајамних инвестиција“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Према његовим речима, када се ради о споразумима који ће довести до реалне финансијске размене, треба споменути договор о реконструкцији железничке мреже — вредност споразума је 150 милиона долара.

Шта је остало нерешено

„Србија је одувек била поуздан савезник Русије. У тешкој кризи Београд је принуђен да тражи подршку“, сматра главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. Према његовим речима, посета Владимира Путина Београду уприличена је у правом тренутку како би руско-српски односи добили нови подстицај. „У целини, сусрет делегација наших двеју земаља је прошао у позитивном духу и у будућности се може рачунати на повећање постојећег обима сарадње, барем на основу споразума склопљених у Београду“, сматра Сороко.

Међутим, по мишљењу стручњака, извесни елементи српско-руских пословних односа нису разматрани. Између осталог, руска страна је планирала да издејствује преиспитивање режима опорезивања компаније НИС, у којој контролни пакет акција припада руској компанији „Гаспром њефт“. Осим тога, како је за руску информациону агенцију ТАСС изјавио помоћник председника Русије Јуриј Ушаков, није решено ни питање дуга неких српских државних предузећа према НИС-у. „Руководство Србије нам је обећало да ће решити ту ситуацију, али засад обећање није испуњено. Крајем лета ове године у Србији је почела истрага околности под којима је дошло до приватизације ове компаније“, додао је Ушаков.

Према подацима руске стране, „Гаспром њефт“ је у модернизацију НИС-а до сада уложио преко 2 милијарде долара.

Шта није потписано

Међу потписаним документима нема новог споразума о Руско-српском хуманитарном центру за ванредне ситуације у Нишу. „Уговор је био припремљен али није потписан“, тврди Владимир Кудрјавцев, представник центра у Нишу за међународне везе. Према његовим речима, овај документ би олакшао рад центра.

Могућност за потписивање документа којим би се унапредио рад поменутог центра изазвала је забринутост на Западу, нарочито у САД, чија се војна база „Бондстил“ налази на Косову, недалеко од Ниша. Западни медији, на пример „Дојче веле“, називају хуманитарну базу иза које стоји руско Министарство за ванредне ситуације (МЧС) „прикривеним руским обавештајним пунктом“, без обзира на то што је центар у Нишу већ доказао шта му је права намена током недавних поплава које су погодиле Србију. Научни сарадник Одељења за савремену историју и социјално-политичке проблеме земаља Источне Европе Института за славистику Руске академије наука, Георгиј Енгељгарт, у изјави за издање „Слободна преса“ каже да по-стоје две варијанте: или је пот-писивање уговора о бази МЧС у Србији одложено због притиска из САД, или је уговор потписан без медијског публицитета.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

 

Наслов: Стање ствари

(Руска реч, 30. 10. 2014)

1 reply »

  1. ФИКС ИДЕЈА МИНХАУЗЕНА ПО НАЛОГУ МЕНТОРА. НАРОДНА ПОСЛОВИЦА – НЕМА ЏАБЕ НИ КОД БАБЕ !

    Thu, 6 Nov 2014 19:54:59 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕПОРТЕР posted: „Захтев Русије да Србија мора да се обавеже да плати за утрошени гас 220 милиона евра до марта наредне године Вучић је дочекао на нож, а прозападна јавност са нескривеном злурадошћу. Овим текстом Бранко Павловић осветљава чињенице које говоре довољно саме “ >

    Свиђа ми се