Пре месец дана јуан је престао да се оријентише на амерички долар и приликом размене за евро. Већ се остварује директна трговина јуана с америчким, аустралијским и новозеландским доларом, јапанским јеном, британском фунтом стерлинга, руском рубљом и малезијским рингитом. Списак од осам валута ће се брзо допуњавати, сматра стручњак Института за Далеки исток РАН Јаков Бергер:

Ова тенденција јача према многим валутама. Развијају се и свопови, уговори које Кина има са скоро 30 земаља. Интернационализација јуана повећава стабилност светског девизног система и слаби доминацију долара који се јако колеба. Заједно с јуаном у светски новчани обрт без долара укључују се валуте оних земаља с којима Кина брзо развија робну и новчану размену.

Стручњак је скренуо пажњу на агресивност с којом Кина јуан претвара у међународну обрачунску јединицу. У ту сврху је Кина основала Азијску банку за инвестиције у инфраструктуру. Споразум о уласку у овај кинески пројекат прошлог петка је у Пекингу био потписан с 21 земљом:

То је очигледан изазов упућен светским финансијским институцијама – Светској банци и ММФ. Природно је да Кина коју представља Банка за улагања у инфраструктуру заједно са својим контрахентима гради нови финансијско-банкарски систем. Улаже у њега своја средства у јуанима и апелује на своје партнере да чине исто то. Ствара се алтернатива систему који почива на америчком долару.

САД су се на све начине супротстављале томе да Кина оснује Азијску банку за инвестиције у инфраструктуру. Између осталог, управо због њих међу учесницима у овом пројекту нема земаља ЕУ, Аустралије и Јужне Кореје. По речима Јакова Бергера, САД ће подметати ногу Кини како би задржале доминацију долара у свету и како не би дозволиле да се развија полицентрични валутни систем. Стручњак истиче:

Недавно преминули Нил Макинон, изузетно угледни амерички стручњак за монетарну политику и светску трговину залагао се за то да се од доминације долара пређе на стандард долар-јуан. Он има читав низ истраживања на ову тему, али су његове идеје наилазиле на оштро противљење у самим САД међу значајним политичарима.

Јаков Бергер не види подводно камење у самој кинеској економији за ширење оптицаја јуана у свету. Он сматра да јуан заузима врло јаке позиције. Чак и без обзира на то што темпо раста кинеске економије пада. Релативни пад неће утицати на стабилност кинеске валуте. Неће бити ризика приликом директних операција размене с другим валутама. Још једну гаранцију стабилности курса размене јуана представљају златне и валутне резерве Кине у вредности од 4 трилиона долара.